Najviši zvaničnici Finske žele da njihova zemlja uđe u NATO što pre, a dalje proširenje NATO-a će vrlo verovatno izazvati oštru osudu Rusije, koja je počela svoje operacije u Ukrajini pošto je Kiev izrazio želju da postane članica alijanse.
“Članstvo u NATO-u bi ojačalo bezbednost Finske,” rekli su predsednik Sauli Niinisto i premijerka Sanna Marin u zajedničkoj izjavi u četvrtak. Oni su osim toga napomenuli da bi i NATO profitirao o članstva Finske te su pozvali na pokretanja procesa učlanjenja što pre.
Sledeći samit NATO alijanse će se održati u Junu u Madridu.
Iako su Niinisto i Marin izbegli direktno spominjanje Rusije ili Ukrajine u svojoj izjavi, njihovu odluka dolazi posle detaljnih rasprava u javnosti na temu članstva u alijansi, kako u Finskoj, tako i u susednoj Švedskoj, koje su počele u februaru kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu.
Istraživanja javnog mnjenja ipak pokazuju da su Finci spremniji za ulazak u NATO od Šveđana. Podaci Yle su pokazali da 76 odsto građana Finske sada podržava članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, dok bi se taj broj povećao na 83 odsto kada bi se i Švedska učlanila. Međutim, Šveđani su manje sigurni u članstvo, pokazalo je istraživanje Aftonbladeta. Uprkos tome, 57 odsto građana Švedske podržava ulazak u NATO. Obe ankete sprovedene su u aprilu.
Međutim, ulazak ove dve zemlje u NATO će stvoriti nove tenzije u Evropi. Rusija je upozorila da će morati da reaguje ako se NATO bude proširio na Finsku i Švedsku, a portparkolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Maria Zakharova izjavila je još u februaru da će posledice po ove dve zemlje biti kako političke tako i vojne.
Rusija je kao jedan od glavnih razloga za svoju intervenciju u Ukrajini navela približavanje NATO trupa Rusiji potencijalnim članstvom Kijeva u bloku. Finska granica sa Rusijom duga je preko 1.300 kilometara, što je čini strateški relevantnom u odnosima između NATO alijanse i Rusije.
Finska i Švedska su decenijama bile neutralne, a svoju saradnju sa NATO trenutno ostvaruju preko Partnerstva za mir, što je najbliža saradnja sa ovom alijansom koju može imati jedna nečlanica.
Da bi pristupile u članstvo NATO, njihove prijave moraće da podrže i njihovi parlamenti koji već naginju ka podršci ulasku u savez. Komitet za odbranu Finskog parlamenta je podržao ove nedelje ulazak u NATO, dok će Švedski parlament održati formalnu raspravu o članstvu sledeće nedelje. Međutim, postoji verovatnoća da će pravila procedure makar delimično stajati na putu hitnog učlanjenja ove dve zemlje.
Očekuje se da će NATO pokušati da ubrza proces prijema Finske i Švedske u članstvo jer postoji saglasnost unutar saveza o njihovom prijemu. Međutim, ove dve skandinavske zemlje ipak ne mogu postati članice preko noći jer će i parlamenti svih trenutnih članica vojnog bloka morati da ratifikuju odluku o njihovom prijem.
Finski ministar spoljnih poslova Pekka Haavisto izjavio je da ceo proces može potrajati do 12 meseci i da svakako ne veruje da će biti završen pre oktobra.