text size
Kada se govori o tržišnim balonima, paradoks je u tome da oni najčešće pucaju upravo onda kada to niko ne očekuje i kada vlada opšti entuzijazam. Marin Onorato iz Mathematica Capital Partners upozorava da, iako finansijska tržišta na prvi pogled ne pokazuju znakove slabosti, dublja analiza otkriva zabrinjavajuće signale.
Ključ leži u takozvanim vodećim ekonomskim indikatorima (Leading Economic Indicators). Reč je o podacima poput očekivanja potrošača i menadžera, koji istorijski nagoveštavaju stvarne ekonomske trendove s pomakom od dva do tri meseca.
"Kada pogledate te podatke, vidite jasnu seriju upozorenja. Tržište rada, o kojem smo već pričali, pokazuje ogroman raskorak u odnosu na ono što pokazuje tržište kapitala. U istoriji je korelacija tih indikatora s tržištem akcija bila veoma visoka, ali u poslednje dve godine vidimo anomaliju", ističe ovaj stručnjak.
Na argumente optimista koji tvrde da je "ovaj put drugačije" (this time is different), analitičar odgovara oprezom: "Te se rečenice uvek bojim. Čuo sam je mnogo puta u svojoj karijeri, a u knjigama o poslednjih sto godina pročitao sam je još više puta. Nikada nije bilo drugačije."
Profesionalci beže, 'Robinhood' generacija kupuje
Jedan od najzanimljivijih fenomena trenutnog ciklusa jeste razlika u ponašanju između institucionalnih i malih investitora. Prema rečima analitičara, većina velikih svetskih banaka i analitičkih kuća u svojim prognozama za narednu godinu savetuje smanjenje udela u američkim akcijama. Profesionalni investitori vide visoke procene vrednosti i traže prilike na drugim tržištima.
S druge strane, tržište akcija je, zahvaljujući platformama poput Robinhooda, za dobar deo populacije postalo svojevrsni kazino.
"Velik teret ovog rasta na svojim leđima podneli su takozvani mali investitori. Podaci pokazuju neverovatan niz dana i nedelja u kojima su retail investitori bili neto kupci akcija. Oni najčešće trguju prateći trenutni trend rasta - prate ono što je najviše raslo. Pre par nedelja to je bilo zlato, sada je možda Google, prošle godine Nvidia, a ove godine Palantir", objašnjava sagovornik.
Takav pristup stvara opasnu koncentraciju u portfeljima malih ulagača koji često drže iste, trenutno popularne deonice, dok se iskusni igrači polako povlače.
Šta se krije iza 'ostalih 480' kompanija?
Ako prihvatimo tezu da je šire tržište precenjeno, postavlja se pitanje da li unutar njega i dalje postoje zdrave kompanije. Stručnjak nudi fascinantan podatak: kada se zagrebe ispod površine indeksa S&P 500 i izuzme desetak tehnoloških giganata koji su nosili sav rast, slika izgleda drastično drugačije.
"Hipotetički, kada biste te divove izbacili napolje, došli biste do toga da je rast zarada (earnings growth) za preostalih 480 najvećih američkih kompanija u poslednje dve godine bio nominalno nula. One su zbog toga tržišno kažnjene i mnoge se trguju po cenama dvadeset, trideset ili čak četrdeset odsto nižim od svojih vrhunaca", navodi.
Tu se otvara prostor za lovce na vrednost. Sektori poput usluga, hotelijerstva, robe široke potrošnje (consumer staples), pa čak i nekretnina (real estate), imaju višestruko niže procene vrednosti. Te kompanije su cenjene kao da ne rastu, što znači da je rizik u njihovim cenama već uračunat, za razliku od tehnološkog sektora gde su očekivanja postavljena u nebo.
Energetika kao nužan preduslov za AI revoluciju
Iako Mathematica Capital Partners u svom fondu Continuum nema stroga ograničenja ulaganja, Onorato ističe da beže od akcija sa jakim trenutnim trendom rasta i prevelikim udelom malih investitora. S druge strane, jedan sektor nameće se kao potencijalni pobednik sledećeg ciklusa – energetika.
Razlog je jednostavan i pragmatičan: veštačka inteligencija je gladna struje.
"U slučaju da se svi ti data centri i veštačka inteligencija budu koristili u obimu koji se predviđa, energetske kompanije moraće da imaju ekstremno velika kapitalna ulaganja, ali i ekstremno velike prinose. Cena bakra, nafte, gasa i struje moraće da bude mnogo viša", predviđa Onorato.
Ovde se ne radi samo o tehnološkom pitanju, već i o fizičkim ograničenjima. Tehnološki divovi imaju ogroman slobodan novčani tok, ali ga trenutno masovno troše na kapitalna ulaganja (CAPEX) u AI infrastrukturu. Pitanje je da li će taj novac doneti povrat, ali sigurno je da će stvoriti potražnju za energijom.
Savet za investitore: Ne pokušavajte da tempirate krah
Za kraj se postavlja pitanje kako se pozicionirati u ovakvom okruženju, pobeći u gotovinu ili ostati investiran? Naš sagovornik upozorava da čekanje na krah može biti skupa strategija.
"Priče o balonima i korekcijama mogu trajati tri, četiri ili pet godina. Ljudi su o dot-com balonu pisali još 1996, a o krizi nekretnina 2003. godine. Za prosečnog, dugoročnog investitora apsolutno je najbolje ostati investiran, ali uz maksimalnu diverzifikaciju", savetuje.
Ključ je u raspodeli rizika, ne samo kroz različite industrije već i kroz regione, koristeći dostupne alate poput ETF-ova. Iako je kratkoročno klađenje protiv američkog tržišta rizično, dugoročno se isplati ulagati u zapostavljene sektore i zdrave kompanije izvan tehnološkog balona.
.webp){kind=icon}
