Globalni pad obveznica podiže troškove zaduživanja na višedecenijski maksimum

Dugoročne obveznice sve više izazivaju zabrinutost investitora zbog strahovanja od inflacije i sve većeg zaduživanja podstaknutog bumom veštačke inteligencije (AI), dok vlade plaćaju cenu viših troškova zaduživanja.

Troškovi zaduživanja država širom sveta naglo rastu. Prinosi na tridesetogodišnje američke državne obveznice ove nedelje dostigli su najviši nivo od 2007. godine, dok su troškovi zaduživanja Francuske dostigli najviši nivo od 2008, a nemački prinosi na obveznice slične ročnosti nivoe iz 2011. Prinosi na britanske tridesetogodišnje obveznice približavaju se vrednosti od šest odsto, dok su japanski prinosi za slične rokove dospeća blizu istorijskog maksimuma.

Iako domaći faktori imaju ulogu na svakom od ovih tržišta, strukturne sile koje podižu prinose globalnog su karaktera.

Bloomberg

Između ostalog, strahuje se da će ekonomija zbog sve većih podela u svetu biti podložnija krizama na strani ponude i dugotrajnim inflatornim pritiscima. Vlasnike obveznica brine i to što vlade neće uspeti da obuzdaju javnu potrošnju, čime bi dodatno oslabile javne finansije. U međuvremenu, promene u strukturi tržišta i demografiji smanjuju tražnju nekada stabilnih kupaca.

Za ministre finansija ovo je pravi finansijski vrtlog, pa mnogi preusmeravaju emisiju duga ka kraćim rokovima dospeća, gde su prinosi niži. Međutim, prostor za manevar je ograničen, jer se prilagođavaju svetu u kojem više ne mogu da se zadužuju po rekordno niskim kamatama i tako unapred obezbede jeftino finansiranje na decenije.

"Teško je proceniti koji bi nivo prinosa poboljšao izglede za ukupne povrate od dugoročnih obveznica", rekao je Chris Iggo, glavni investicioni direktor AXA IM Core u BNP Paribas Asset Managementu. "To bi moglo da promeni samo naglo pogoršanje ekonomskih podataka ili neki spoljašnji šok. Ovo drugo deluje verovatnije."

Prinosi na tridesetogodišnje američke obveznice porasli su za gotovo 40 baznih poena od kraja juna, dostigavši u utorak 5,32 odsto, najviši nivo od sredine 2007. godine. To predstavlja problem za predsednika SAD Donalda Trumpa i ministra finansija Scotta Bessenta uoči izbora za Kongres, jer visoki troškovi finansiranja države utiču i na kamate na kredite za kompanije i građane.

"Novembarski izbori mogli bi doneti dodatne rizike u pogledu ekonomske politike i svakako će usmeriti pažnju tržišta na javne finansije uoči uobičajene budžetske sezone", rekao je Iggo iz AXA. "U idealnom slučaju, ne biste želeli da u važan izborni period ulazite sa rastom kamata na stambene kredite, čak i ako su one i dalje niže nego 2023. godine."

Američko tržište državnih obveznica samo je deo priče. Prosečan prinos referentnog portfelja državnih obveznica investicionog rejtinga porastao je na gotovo 4,5 odsto, što je najviše otkako Bloomberg vodi te podatke, od 2015. godine.

Bloomberg

Globalna tržišta obveznica ove godine trpe posledice naglog rasta cena energenata izazvanog sukobom na Bliskom istoku, što je podstaklo očekivanja da će Federalne rezerve i druge centralne banke pooštriti monetarnu politiku. Međutim, izazovi za ulagače u obveznice pojavili su se i pre toga, a kretanje cena u poslednje vreme ukazuje na to da i drugi faktori podižu prinose na obveznice dugog roka.

Situaciju na tržištu dugoročnih državnih obveznica širom sveta dodatno otežava konkurencija kompanija koje se takođe zadužuju na tržištu. Rekordna emisija obveznica povećala je ponudu dugoročnog duga na američkom tržištu, posebno zato što tehnološke kompanije sve češće biraju dugoročno zaduživanje kako bi finansirale ulaganja u veštačku inteligenciju.

Američke kompanije sve češće izlaze i na inostrana tržišta obveznica. Jedan od njih je i Alphabet, koji je najavio prvu emisiju obveznica u australijskim dolarima, vrednu pet milijardi australijskih dolara (3,6 milijardi dolara).

Veća ponuda stiže u trenutku kada se menja i struktura kupaca. Tržište obveznica tradicionalno je računalo na penzione fondove kao ključne kupce dugoročnih hartija, kojima su usklađivali ulaganja sa budućim obavezama. Međutim, sve više fondova prelazi sa sistema definisanih naknada, dok ih regulatorne promene podstiču da veći deo portfelja usmere ka akcijama.

Šire gledano, kako su vlade povećavale emisiju obveznica, države su se sve više oslanjale na privatne investitore.
Zapisnik sa junskog sastanka Feda pokazuje da su zvaničnici uočili promenu strukture vlasništva američkih državnih obveznica – od zvaničnih institucija, koje su relativno neosetljive na cenu, ka privatnim investitorima, osetljivijim na promene cena. To bi moglo uticati i na premiju za rok dospeća, odnosno dodatni prinos koji investitori traže za ulaganje u dugoročni dug.

"Tražnju zvaničnih institucija uglavnom određuju ciljevi ekonomske politike, dok su privatni investitori više fokusirani na prinose", rekao je Anshul Pradhan, šef strategije za američke kamatne stope u Barclaysu. Prema njegovim rečima, promena strukture kupaca tokom poslednje decenije doprinela je povećanju premije na 30-godišnje američke državne obveznice za oko 90 baznih poena.

Bloomberg

U Japanu su prinosi i dalje niži nego na uporedivim tržištima, ali njihov rast u poslednje vreme ne posustaje.
Relativno strma kriva prinosa odražava očekivanja da je Banka Japana presporo podizala kamate kako bi obuzdala inflatorne pritiske. Na to se nadovezuju i druge brige, uključujući odluku centralne banke da postepeno smanjuje kupovinu obveznica, kao i strahovanja zbog veće državne potrošnje i visokih cena energenata.

"Očekivanje rasta uvezene inflacije izazvane energentima i sve veći pritisak na Banku Japana da pooštri politiku ne ide baš u prilog kupovine japanskih državnih obveznica", rekao je Prashant Newnaha, viši strateg za kamatne stope u Aziji i Pacifiku u TD Securitiesu u Singapuru. "Trebalo je da Japan bude oslonac globalnih kamatnih stopa, ali rizik od daljeg rasta prinosa na japanske državne obveznice otvara prostor za rast prinosa na dugoročne obveznice širom sveta."

Iako su strahovanja od inflacije bila jedan od glavnih razloga za rasprodaju obveznica, dugoročne stope inflacije, koje odražavaju tržišna očekivanja buduće inflacije, na većini velikih tržišta ostale su relativno stabilne. Umesto toga, rast troškova zaduživanja uglavnom je posledica povećanja takozvanih realnih prinosa, odnosno dodatne naknade koju investitori traže povrh inflacije kako bi držali obveznice.

Kelsey Berro, menadžerka portfelja u JPMorgan Asset Managementu, kaže da bi takvo prilagođavanje cena moglo da predstavlja privlačnu priliku za ulaganje novog kapitala.

"Više vrednosti vidimo na dugom kraju krive prinosa, posebno kod realnih prinosa, i tu smo nešto optimističniji", rekla je. "Verujemo da bi korelacije na kraju bile povoljne za portfelj ako bi došlo do nešto većeg potresa na tržištima rizične imovine."

 - U pisanju pomogli Cameron Fozi, Ye Xie i Masaki Kondo.