Dok Nemačka zabranjuje grejanje privatnih bazena, smanjuje temperature u kancelarijama na 19°C i isključuje spoljno osvetljenja zgrada i spomenika, Francuska isključuje svetleće znakove naziva prodavnica nakon zatvaranja, a Italija smanjuje ulično osvetljenje i obnavlja elektrane na ugalj. To su samo neke od mera koje se uvode širom Evrope da bi se smanjila potrošnja struje.
Pošto Kremlj smanjuje isporuke gasa, Evropa nema drugog izbora nego da smanji potražnju. Do sada su mere bile različite, ali situacija postaje sve teža jer veleprodajne cene nastavljaju da rastu.
Zemlje poput Nemačke, gde se skoro polovina domova oslanja na gas za grejanje, izložene su riziku više nego druge. Zemlje članice EU nameravaju da smanje potrošnju gasa za 15 odsto do kraja zime, ako Rusija, koja je ranije predstavljala 40 odsto potražnje EU za gasom, zavrne slavinu.
Struja u Francuskoj za narednu godinu skočila je u petak preko 1.000 evra, što je poslednji rekord u nizu povećanja koji je doveo do toga da cena struje poraste više od 10 puta u prošloj godini. Nemačke referentne cene struje za sledeću godinu porasle su u petak iznad 800 evra, što je 10 puta više nego u istom periodu prošle godine.
I Srbiju verovatno očekuju određene promene. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je da će Ministarstvo uskoro predstaviti dokument sa preporukama za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije.
Takođe, ona je najavila da sva javna preduzeća treba da naprave plan uštede.
Ona je ponovo apelovala na domaćinstva da racionalnije koriste energiju, da ne uključuju rashladne uređaje sa otvorenim prozorima, da gase uređaje koje u tom trenutku ne koriste, da takođe za grejanje ne koriste električnu energiju, već da koriste druge energente.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija još nije napravila plan za restrikciju električne energije u zimskom periodu i da se nada da će biti dovoljno novca za nabavku energenata da do toga ne dodje.
Najveće energetsko preduzeće u Srbiji, JP EPS, prvu polovinu godine završilo je neto gubitkom od 49,2 milijarde dinara. Loš kvalitet uglja koji se proizvodi u Srbiji, kao i to što novi kopovi za iskopavanje uglja nisu pripremljeni na vreme, primorali su EPS, usred najveće energetske krize, da uvozi energente, i to po enormno visokim cenama.
Zbog smanjene proizvodnje struje u poslednjem kvartalu prošle i prvoj polovini ove godine, EPS je bio uslovljen da poveća nabavku električne energije. EPS je nedavno demantovao tvrdnje da su u planu restrikcije struje.
- Napisano u saradnji sa novinarima Bloomberg Newsa i Suzanom Peljto
.webp){kind=icon}
