Uvoz energenata povukao EPS u gubitak od 50 milijardi dinara

Najveće energetsko preduzeće u Srbiji, JP EPS, prvu polovinu godine završilo je neto gubitkom od 49,2 milijarde dinara. Loš kvalitet uglja koji se proizvodi u Srbiji, kao i to što novi kopovi za iskopavanje uglja nisu pripremljeni na vreme, primorali su EPS, usred najveće energetske krize, da uvozi energente, i to po enormno visokim cenama.

To su neki od glavnih razloga kojima EPS pravda gubitak u Izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za prvu polovinu godine, u kojem se navodi da su poslovni prihodi u tom periodu iznosili 176 milijardi dinara, ostvareni, pre svega, prodajom struje. Međutim, to nije bilo dovoljno da se pokriju poslovni rashodi koji su dostigli 213,7 milijardi dinara.

Umesto da ostvari milijarde od izvoza uglja i struje u vreme kada su cene svih energenata rekordne, srpski energentski gigant bori se sa likvidnošću.

Razlozi pogoršanja ekonomskog položaja EPS-a

Problemi poslovanja EPS-a počeli su u poslednjem kvartalu prošle godine. Naime, zaključno sa septembrom prošle godine, EPS je imao pozitivne proizvodne i finansijske rezultate - neto dobit nakon oporezivanja u tom periodu iznosila je 8,5 milijardi dinara. Ostvareni poslovni prihodi u prvih devet meseci bili su čak za sedam odsto veći od planiranih i najvećim delom su se odnosili na prihode od prodaje struje.

Bloomberg

Međutim, poslednji kvartal prošle godine doneo je EPS-u naglo pogoršanje u poslovanju. EPS u izveštaju podseća na problem koji je izbio 11. decembra kada su pojedini, ali važni blokovi najveće termoelektrane ''Nikola Tesla'' (TENT) stali zbog lošeg kvaliteta uglja. Osim toga, u izveštaju su pomenuti i neizbežni remonti, kao i požar u bloku B1 i havarija mlina u bloku B2 u TENT-u.

Sve to je uticalo na smanjenje proizvodnje struje. Proizvodnja električne energije u poslednjem kvartalu prošle godine iznosila je 8.142 GWh, što je 91,3 odsto od plana. Proizvodnja struje u termoelektranama bila je manja za oko 20 odsto.

Problemi sa proizvodnjom nastavljeni su i tokom 2022. godine. Pored problema sa kvalitetom uglja, ovaj period karakteriše i loša hidrologija.

Proizvedena količina struje u prvoj polovini godine bila je manja u odnosu na isti period prošle godine za 16 odsto. Hidroelektrane su zbog loše hidrološke situacije imale manju proizvodnju za 27 odsto, a termoelektrane zbog problema sa ugljem 10 odsto manju.

Lošu proizvodnju beleže i obnovljivi izvori energije. Ostvarena proizvodnja električne energije u OIE u prvoj polovini godine bila je manja od plana za čak 56 odsto.

Zbog smanjene proizvodnje struje u poslednjem kvartalu prošle i prvoj polovini ove godine, EPS je bio uslovljen da poveća nabavku električne energije.

Na znatno slabiji rezultat EPS-a uticalo je ne samo to što je povećana količina energenata za nabavku, već i to što su njihove cene na svetskom tržištu ''podivljale'' nakon rata u Ukrajini. 

U poslednjem kvartalu prošle godine EPS je kupio na tržištu 1.244 GWh električne energije po prosečnoj ceni od 232,2 evra po megavat-satu, vredne 289,7 miliona evra. EPS je prošle godine potrošio skoro 280 miliona evra više za nabavku energenata nego što je planirao.

EPS je, na primer, u prvoj polovini ove godine potrošio 1,1 milijardu dinara samo za nabavku uglja iz Crne Gore i drugih zemalja regiona.

Sledeći razlog koji je uticao na loše poslovanje EPS-a, kako se navodi u izveštaju, jesu niske cene struje po kojima EPS prodaje građanima i privredi. Na primer, u junu ove godine EPS je kupovao struju po ceni od 236,79 evra po megavat-satu, a prodavao po prosečnoj ceni od 67,52 evra po megavat satu.

Ono što je, takođe, između ostalog, opteretilo poslovanje EPS-a, jesu veći troškovi tečnih goriva i gasa, jer su problemi sa primarnom energijom doveli do velike potrošnje mazuta i aditiva. U prvih šest meseci ove godine troškovi derivata na nafte iznosli su 6,8 milijardi dinara, a troškovi gasa 3,8 milijardi dinara.

EPS se bori sa likvidnošću

U izveštaju EPS-a napominje se da je likvidnost tog preduzeća ugrožena:

Ukupan finansijski dug EPS-a na kraju prvog polugodišta iznosi 177,1 milijardu dinara.

Analitički tim BBA: Na gubitak EPS-a uticalo i jačanje dolara i kamatne stope

Analitički tim Bloomberg Adrije u komentaru o poslovanju EPS-u za prvu polovinu godine navodi da je ostvaren rast prihoda od 17 odsto, ali uz veliki rast troškova poslovanja od čak 61 odsto u odnosu na prošlu godinu. To je dovelo do poslovnog gubitka od 38 milijarde dinara i neto gubitka od 49 milijardi dinara.

Ukazuju na to da su ipak troškovi poslovanja i poslovni gubitak bili manji od planiranih. EPS je planirao neto gubitak u prvoj polovni godine od 53,7 milijardi evra.

Ukupna zaduženost je od kraja 2021. godine zabeležila rast od 20 odsto, a ocena analitičkog tima BBA je da će nivo zaduženosti ići istom ili možda i većom dinamikom i u drugoj polovini godine zbog potrebe za uvozom kvalitetne sirovine za proizvodnju i gotove električne energije.

Na nepovoljni rezultat poslovanja i u narednim mesecima uticaće, kako navode, razlika između nabavne i prodajne cene, slabljenje ekonomske aktivnosti, koji će imati dodatan nepovoljan efekat na naplatu potraživanja, rast kamatnih stopa.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar