Rast data centara menja energetsku strategiju Srbije

Brzi razvoj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) i digitalne infrastrukture stavio je energetski sektor pred verovatno najveći ispit u ovom veku dosad. Dok se računarski kapaciteti umnožavaju brzinom svetlosti, elektroenergetski sistemi širom sveta primorani su da ubrzano traže nova rešenja kako bi odgovorili na masovnu potrošnju struje.

Srbija trenutno ima stabilnu digitalnu osnovu sa 13 operativnih data centara, gde ključnu ulogu igraju državni kapaciteti uz stabilnu podršku komercijalnih provajdera, kaže v. d. direktora preduzeća Nuklearni objekti Srbije Dalibor Arbutina. Državni data centri u Beogradu i Kragujevcu čine stub informaciono-komunikacione infrastrukture koja garantuje nacionalni suverenitet u čuvanju podataka, napominje on, uz ocenu da po pouzdanosti i bezbednosti spadaju među najsavremenije objekte u ovom delu Evrope.

Srbija kao regionalno čvorište

Beogradski centar, koji je prvi izgrađen, osigurava neprekidan rad elektronske uprave. "Ključne usluge i funkcije su centralizovano čuvanje podataka i visoka bezbednost i dostupnost, tj. podržava državni klaud, hibridni klaud model i telehausing usluge, čime se eliminisala potreba da državne službe imaju sopstvene servere u nebezbednim uslovima", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.

Za to vreme, Kragujevac s pravom nosi titulu tehnološkog srca Srbije. 

"Državni data centar u Kragujevcu je ubedljivo najveći i najbezbedniji objekat ovog tipa u zemlji i regionu. Projektovan je po najvišem Tier 4 standardu, što garantuje dostupnost sistema od čak 99,995 odsto. Nakon puštanja u rad novih modula tri i četiri, ukupni energetski kapacitet iznosi 14 MW, sa prostorom za skoro 1.100 serverskih ormana", ističe Arbutina.

Da pojasnimo, Tier 4 je zlatni, međunarodni standard bezbednosti u digitalnoj industriji, koji podrazumeva da su svi sistemi struje, hlađenja i mreže potpuno redundantni (duplirani, to jest osigurani rezervnim sistemima) i fizički odvojeni. Skala Tier standarda (koju je definisao Uptime Institute) predstavlja svetski sistem klasifikacije pouzdanosti, dostupnosti i otpornosti data centara na kvarove, a Tier IV se nalazi na samom vrhu te skale.

Srbija takođe ubrzano razvija i svoje AI kapacitete. U Kragujevcu su odnedavno u funkciji dva superkompjutera, a kako je najavljeno, do kraja ove godine iz Francuske bi trebalo da bude nabavljen i treći.

Sagovornik podseća da su postojeća dva superkompjutera zasnovana na naprednim Nvidijin grafičkim procesorima (GPU), te da će početkom 2027. Srbija imati ukupno 720 GPU-ova. Dugoročni plan u okviru Strategije "Srbija 2030" je dostizanje 2.000 GPU-ova. U tu svrhu, planirana je nadogradnja kompleksa u Kragujevcu (izgradnja Bloka 2) koja će doneti dodatnih 40 do 56 MW snage, uz podizanje još dva manja centra u Nišu i Novom Sadu.

Bloomberg

Pored državnih kapaciteta u Kragujevcu i Beogradu, Arbutina skreće pažnju na to da u Srbiji posluje stabilna mreža komercijalnih centara, koja se može podeliti u tri grupe:

• vodeći telekomunikacioni i internet operateri poput SBB-a, Telekoma Srbija i Orion Telekoma poseduju sopstvene Tier 3/Tier 4 data centre;

• lokalni klaud provajderi (poput mClouda) poseduju infrastrukturu uvezanu optičkim linkovima velikih brzina, povezanu na domaću tačku razmene internet saobraćaja (platforma za razmenu internet saobraćaja Serbian Open Exchange - SOX);

• veliki svetski IT giganti (kao što je Oracle) zakupljuju prostore unutar srpskih data centara za skladištenje svojih podataka za ovaj deo Evrope.

Uz to, najavljen je megaprojekat - data centar u Dimitrovgradu. "Pokrenut je rani proces (pismo o namerama) za potencijalnu izgradnju privatnog data centra na prostoru od 60 hektara, koji se u javnosti najavljuje kao projekat vredan dve milijarde evra. Planirano je da se ovaj sistem napaja iz namenski građene velike solarne elektrane Brebeks", priča Arbutina.

Energetski ceh digitalizacije

Iza moćnih servera i visokih tier standarda krije se velika potrošnja energije i drugih resursa. Kako navodi Arbutina, data centar snage 30 MW troši struju ekvivalentno gradu srednje veličine (oko 263 GWh godišnje), dok se za hlađenje troši u proseku jedan do dva litra vode za svaki utrošen kilovat-čas IT energije.

"Državni data centar u Kragujevcu, prema zvaničnim podacima, troši oko 0,35 odsto ukupne električne energije u Srbiji, a snabdeven je solarnom elektranom snage 300 kW", kaže sagovornik.

Međutim, pred Srbijom su, po svemu sudeći, daleko veći izazovi.

"Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji nisu u kategoriji velikih snaga, ali je pitanje dana kada će krenuti izgradnja data centara čija će snaga biti nekoliko stotina megavata", smatra on i dodaje da "stručnjaci iz oblasti energetike napominju da će Srbiji biti potrebna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara". To uključuje proizvodnju električne energije za njihovo napajanje, proširenje prenosne i distributivne mreže i strategije upravljanja opterećenjima kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema.

A neka od rešenja koja se razmatraju u ovom kontekstu mogu, povratno, da doprinesu i razvoju distributivnih mreža i stabilnosti elektroenergetskih sistema, čime će se uvesti decentralizacija mreža i tako povećavati njihova stabilnost u slučaju ispadanja delova sistema.

"Po pravilu, energetska infrastruktura se sporije razvija od digitalne. Izgradnja data centara obično traje dve do tri godine, dok je za razvoj energetske infrastrukture potrebno znatno više vremena", napominje Arbutina.

Gigacentar u komšiluku

Da se u regionu već planiraju projekti velikih energetskih kapaciteta, pokazalo se i na ovogodišnjem samitu Inicijative tri mora (3SI - Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora) održanom u Dubrovniku krajem aprila. Na tom forumu, američka investiciona grupa Pantheon Atlas LLC otkrila je detalje o projektu novog hiperskalarnog data centra za AI u Hrvatskoj.

"Projektovana snaga data centra je jedan GW (1.000 MW), što ga čini jednim od najvećih centara u Evropi, dizajniranim prema Nvidijinim standardima za gigavatne AI fabrike. Poređenja radi, London trenutno ima preko 1.000 MW dostupnih i popunjenih kapaciteta, u Beču je u toku nadogradnja sa 40 na 150 MW, u Hrvatskoj oko 10 MW, a državni data centar u Kragujevcu u Srbiji 14 MW", navodi.

Ukupna vrednost projekta procenjuje se na više od 50 milijardi evra, a početak gradnje energetske infrastrukture (čija se vrednost procenjuje na 450 miliona evra) planira se za oktobar 2027, dok bi završetak bio do 2029. godine. Trebalo bi da ceo kampus bude zaokružen do 2030. godine.

Ovaj projekat koristi takozvani sistem iza brojila (engl. behind the meter), što znači da će imati sopstvene izvore energije kako ne bi opteretio nacionalnu mrežu. Planirana je solarna elektrana od 500 MW i gigantska baterija kapaciteta 8.000 MWh, koju razvija Greenvolt u vlasništvu KKR-a. "O veličini projekta govori i to da bi ova baterija danas bila najveća na svetu."

Svet računa na nuklearnu renesansu

Ipak, sunce i baterije ne mogu sami da osiguraju stabilnost koja je potrebna za neprekidan rad AI sistema. U takvim okolnostima na pozornicu stupa nuklearna energija. Arbutina kao jedan od poslednjih primera na tom polju ističe ulazak francuske državne energetske kompanije koja važi za nuklearnog giganta EDF u konzorcijum za izgradnju prve AI giga fabrike u toj zemlji.

U potrazi za naprednim rešenjima, tehnološki lideri se okreću malim modularnim reaktorima (engl. small modular reactor - SMR). Oni nude čistu, pouzdanu i bezbedniju energiju, uz kraće vreme izgradnje, manja početna ulaganja i fleksibilnije zahteve za izbor lokacije u poređenju sa tradicionalnim nuklearkama. "Međutim, s obzirom na to da su SMR projekti širom sveta ili u izgradnji ili u početnim operativnim fazama, a njihov broj je ograničen, precizne procene troškova za SMR zasnovane na opsežnim analizama uzoraka nisu dostupne. Stoga trenutno još uvek postoji neizvesnost oko stvarnih troškova izgradnje i rada SMR-a."

Trenutne procene svedene cene električne energije iz SMR-ova kreću se između 0,08 i 0,15 dolara po kWh.

Pošto su SMR-ovi još uvek nova tehnologija, prvi projekti su skuplji, ali se očekuje da će cena električne energije padati kako njihova izgradnja bude postajala masovnija. 

Istraživanja pokazuju da bi SMR mogli biti ekonomski isplativi u Evropi ako troškovi njihove izgradnje ostanu ispod otprilike 7.400 evra po kilovatu instalisane snage, a troškovi rada ispod oko 230 evra po kilovatu. U tom slučaju mogli bi da smanje ukupne troškove elektroenergetskog sistema, doprinesu stabilnijem snabdevanju i cenama električne energije, smanje potrebu za dodatnom prenosnom i skladišnom infrastrukturom i pomognu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.