Kineski milijarder prorok ulaže u bakar, dok SAD prete carinama

U ponedeljak smo izvestili o tome da je usamljeni kineski milijarder Bian Ximing, poznat kao prorok na tržištu sirovina, pre nedelju dana zauzeo neobično dugu poziciju za skoro 90.000 tona fjučersa bakra na šangajskoj berzi. Bloomberg ga je nazvao "najvećim bakrenim bikom" u Kini, jer je njegova brokerska kompanija Zhongcai Futures odgovorna za poziciju vrednu skoro milijardu dolara.

"To je prilično jedinstvena pozicija u pogledu bakra, koju vredi pratiti", rekla je za Bloomberg Li Yiyao, potpredsednica divizije Shanghai North Bund u Cofco Futures, dodajući da "odražava veoma dugoročno, bikovski nastrojeno raspoloženje u vezi sa ovim metalom".

Kineski milijarder nije jedini koji vidi sve veći značaj bakra, industrijskog metala koji je ključan za elektrifikaciju sveta. Dugoročna dinamika energetske tranzicije i ograničena ponuda rudnika već dugo su u prvom planu tržišta sirovina. Tržišta su u poslednjim mesecima lovila profite zbog Trumpove pretnje carinama na bakar, što je privuklo zalihe u američka skladišta i ostavilo ostatak sveta uskraćenim.

U tu svrhu analizirali smo tržište sirovina, koje je ove godine doživelo prilične potrese.

 

Bakar kao temelj zelene tranzicije

Bakar je ključan je za ambiciozne ciljeve zelene tranzicije, pri čemu predstavlja okosnicu proizvodnje električnih vozila, solarnih ćelija, vetrogeneratora i infrastrukture za prenos energije. Za solarne elektrane, naime, potrebno je čak 5,5 tona bakra po megavatu, dok je za vetrenjače snage tri megavata potrebno oko 4,7 tona.

Prema analizama platforme Bloomberg Intelligence, potražnja za bakrom će od 2025. godine rasti za približno 2,5 do 2,8 odsto godišnje. Potražnja za ovim metalom zbog njegove upotrebe u električnim vozilima i održivoj proizvodnji električne energije mogla bi da raste za oko 10 odsto godišnje, dok bi se potražnja za distribuciju i proizvodnju energije povećavala sporije, jedan do dva odsto godišnje. Dodatni podsticaj potražnji za bakrom predstavlja njegova ograničena zamenljivost - alternative (pre svega aluminijum) uglavnom su skuplje i mnogo manje efikasne.

Najveća potražnja za bakrom dolazi iz Kine, pri čemu je zabrinutost oko usporavanja potražnje zbog sporije ekonomije otklonio državni podsticajni program sredinom prošle godine, koji je doprineo rastu cena bakra. Analitičari Bloomberg Adrije su u svojoj analizi tržišta sirovina upozorili da do sve veće potražnje za bakrom dolazi i u Indiji i drugim azijskim zemljama u ranoj fazi razvoja.

Veliki problem je pre svega ograničena ponuda rudnika širom sveta i ekološki rizik dobijanja metala. Mnogi upozoravaju na paradoks bakra, pri čemu je ovaj metal s jedne strane potreban za dekarbonizaciju, a s druge strane snažno ugrožava životnu sredinu i time otežava dekarbonizaciju.

Bloomberg

Eksploatacija rudnika bakra je zapravo ekološko žrtvovanje prirodnog okruženja da bi se dekarbonizacija nastavila i na kraju doprinela očuvanju životne sredine. Zato se širom sveta osnažuju protesti protiv otvaranja novih rudnika i za zatvaranje postojećih. Rudnik Cobre Panamá, koji je otvoren tek 2019. godine i učestvuje sa jedan odsto u svetskoj proizvodnji bakra, zatvoren je zbog pritisaka ekologa.

Carine unose neizvesnost

Na tržište sirovina dodatnu neizvesnost uneo je američki predsednik Donald Trump, koji je u februaru naložio ministarstvu trgovine da analizira uvoz bakra u zemlju kao verovatnu najavu uvođenja carina. Od tada su cene u SAD snažno skočile, dok je u ostatku sveta došlo do manje dostupnosti bakra.

Cena sirovine je u martu premašila granicu od 10.000 dolara po toni na Londonskoj berzi metala (LME) i od tada se neznatno snizila. Istraga uvoza bakra ministarstva trgovine verovatno neće dati svoje preporuke do kraja godine, pri čemu banke Goldman Sachs i Citigroup očekuju da će SAD do kraja godine uvesti uvozne carine na bakar od 25 odsto.

Očekivanja u vezi sa carinama i smanjena proizvodnja bakra tako podstiču potražnju, zbog koje su se isporuke ovog metala iz celog sveta preusmerile u SAD. Prema podacima američke vlade, uvoz bakra u SAD je u martu iznosio više od 123 hiljade tona u poređenju sa približno 58.000 tona u februaru i 76.000 tona u januaru. Međutim, analitičari su za Reuters pre nekoliko dana rekli da će se neobično velike pošiljke bakra u SAD verovatno smanjiti dok se tržište suočava sa pretnjom od carina.

Potražnja ostaje robustna

U martu se zbog carina i povećane potražnje u SAD pojavila razlika u ceni bakra na Njujorškoj berzi u poređenju sa drugim relevantnim berzama (LME i SHFE). Takva trgovina dovela je do nakupljanja bakra u SAD, pošto su prodavci iskoristili cenovnu premiju u poređenju sa drugim tržištima.

Analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić očekuje da će potražnja za bakrom povezana sa zelenim tehnologijama opstati, ali će zavisiti od napora za postizanje postavljenih ciljeva smanjenja emisija i izgradnje postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, potražnja za bakrom do 2030. godine prema trenutno usvojenim politikama trebalo bi da se poveća za 19 odsto.

Depositphotos

"Kada bi postojao strah od značajnog pada potražnje zbog carina, očekivali bismo dominantan pesimizam, međutim, bakar je jedan od ključnih metala bez odgovarajućih zamena, što garantuje stabilnu potražnju", piše Petrov Savić.

Direktor metalske industrije u kompaniji Mercuria Energy Group Kostas Bintas je u martu za Bloomberg nagovestio da bi bakar mogao dostići 12 ili 13 hiljada dolara po toni, što je prilično iznad prethodnih rekordnih vrednosti i trenutnog nivoa od 9.500 dolara po toni bakra na Londonskoj berzi metala.

"Cena bakra je trenutno pod pritiskom ograničene ponude iz rudnika i geopolitičkih napetosti, a istovremeno je podržava dugoročna strategija elektrifikacije", rekao je Tomaž Arih iz Sava Infonda. "Iako se zelena tranzicija u nekim regionima usporava, strukturni pritisak na potražnju ostaje jak. Uz tržišnu nestabilnost i ograničen rast ponude, proboj granice od 10.000 dolara po toni je u kratkom roku potpuno moguć."

Jaka potražnja trebalo bi da se održi i u Kini, gde je Bianova pozicija na bakar krajem aprila ostvarila ukupnu dobit od oko 200 miliona dolara, pokazuje proračun Bloomberga. Bian je u poslednjem mesecu u Šangaju i drugde povećao svoje duge pozicije u bakru i rekao da vidi ekonomsku otpornost u Kini i dalji rast cene metala. Konkurentski trgovci kažu da se takođe kladi na prelazak Kine u visokotehnološku – i zato od bakra zavisnu – ekonomiju.

Indeks bakra ove godine beleži veći prinos od S&P indeksa

Indeks STOXX Global Copper and Metals Mining, koji čine kompanije sa velikim izlaganjem industriji eksploatacije bakra, ove godine beleži rast od skoro sedam odsto – indeks S&P 500 je u vreme pisanja članka ove godine izgubio približno 0,40 odsto.

Uprkos tome, kapitalni tržišta primećuju pritisak na ovaj sektor zbog Trumpovih carina, što se odražava u kretanju cena akcija rudarskih i proizvodnih kompanija. Indeks ETF, sastavljen od rudnika i kompanija koje ostvaruju više od 50 odsto prihoda od bakra (sa naglaskom na kanadskom i američkom tržištu), u poslednjim mesecima pokazuje razilaženje sa cenom sirovine, kako prikazuje analiza Bloomberg Adrije u martu. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar