Elektromreže propadaju širom sveta, u Srbiji snabdevanje zasad stabilno

Vreli letnji talas koji je zahvatio Balkan, kao i centralnu i istočnu Evropu, ne popušta. Osim što može imati drastične posledice po zdravlje ljudi, remeti i rad čitavih energetskih sistema koji su zbog velikih vrućina preopterećeni.

Početkom ovog leta došlo je do totalnog energetskog kolapsa na Balkanu, kada je u većem delu Bosne i Hercegovine, celoj Dalmaciji, Crnoj Gori i Albaniji nestalo struje.

U glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, piše Bloomberg, život je skoro stao. Automobili i autobusi su ostali zaglavljeni u saobraćajnim gužvama jer su semafori prestali da rade, internet je pao, a sigurnosni alarmi su se oglašavali kao reakcija na iznenadni gubitak napajanja električnom energijom. "Nakon jednog sata bez struje, bili smo na ivici panike jer je postajalo nepodnošljivo", rekao je Drago Martinović, 61-godišnji penzionisani policajac. "Plašim se da bi moglo da traje duže ako se ponovi."

Iako je istraga, koju vodi Evropska asocijacija operatora prenosnih sistema, zbog masovnog nestanka električne energije u regionu u toku, prekid je najverovatnije nastao zbog preopterećenja usled pojačane potrošnje električne energije zbog visokih temperatura.

U Srbiji oboreni zimski rekordi u potrošnji

Loša vest za Martinovića i stotine miliona ljudi širom sveta je da se rizik od nestanka električne energije pogoršava. Toplija leta znače povećanu potražnju za hlađenjem, jer visoke temperature uzrokuju opuštanje žica i rizik od izbijanja šumskih požara. Nadogradnje elektroenergetske infrastrukture nisu išle u korak s povećanom potražnjom, čak i dok napori za smanjenje korišćenja fosilnih goriva čine distribuciju električne energije sve važnijom.

Bloomberg

Srbija je krajem juna imala sreće, tako da nije došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom, ni pada sistema. Ipak, i srpski zvaničnici upozoravaju na sve veću potrošnju električne energije koja obara zimske rekorde. "Svi rekordi potrošnje se obaraju. Nismo mogli da verujemo da ćemo u letnjim mesecima da trošimo mnogo više struje, ne samo mi, već ceo region i Evropa", rekao je u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenela je Beta.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ) od ponedeljka, nastavlja se "veoma izražen toplotni talas, uz deficit padavina, i u prvoj polovini ove nedelje". U većini mesta, navodi RHMZ, maksimalne temperature biće od 35 do 40 stepeni Celzijusa, uz tropske noći u urbanim sredinama. Upozorenje na izražen toplotni talas i crveni meteo-alarm i dalju su na snazi u Srbiji, ali se krajem nedelje očekuje "manji pad temperature s kišom, pljuskovima i grmljavinom".

Rekordnu potrošnju struje u Srbiji u toku prošle nedelje potvrdili su za Bloomberg Adriju i u Elektroprivredi Srbije (EPS) i u Elektrodistribuciji Srbije. Tako je, prema podacima Distribucije, 10. jula zabeležen dnevni protok električne energije od 84,07 miliona kWh na teritoriji Srbije, što je za 20,35 odsto više u odnosu na isti datum prošle godine. U Beogradu je potrošnja bila veća za 30,79 odsto. Još veći rast imali smo 9. jula, kada je na teritoriji Srbije potrošnja struje skočila za 34,8 odsto, a u glavnom gradu za čak 44,29 odsto u odnosu na isti datum prošle godine.

"Veće korišćenje klima-uređaja utiče na povećanje potrošnje električne energije. Tokom juna u pojedinim danima potrošnja električne energije bila je za 15 do 20 odsto veća nego u istom periodu prošle godine", naveli su za Bloomberg Adriju u EPS-u.

Ipak, u EPS-u uveravaju da proizvodnja električne energije u elektranama Elektroprivrede Srbije funkcioniše sigurno i stabilno. "EPS će, kao i uvek u svim vremenskim uslovima i situacijama, obezbediti dovoljno električne energije za građane i privredu Srbije."

I u preduzeću Elektromreža Srbije (EMS) naglašavaju da "sve njihove službe redovno brinu o sigurnosti snabdevanja potrošača i pripremaju mrežu za različite režime rada tokom čitave godine", ali i da se u ovakvim režimima preduzimaju dodatne mere. "Zaposleni Elektromreže Srbije rade u skladu sa okolnostima i proglašenim crvenim meteo-alarmom, a sve nadležne službe EMS-a uvele su dežurstva od 24 časa."

Poremećaji svuda u svetu

Klimatska kriza koja je zahvatila ceo svet izlaže elektroenergetske mreže riziku od naglih poplava koje ruše dalekovode, piše Bloomberg, sušama koje isušuju hidrorezervoare i dovodi do skokova potražnje za hlađenjem tokom nesnosnih vrućina.

"Ceo elektroenergetski sistem je izgrađen i dizajniran u jednoj klimatskoj eri, a sada se od njega traži da funkcioniše u drugačijoj klimatskoj eri", rekao je Michael Webber, profesor energetike na Univerzitetu Teksas u Ostinu. "To jednostavno znači da više stvari može da pođe po zlu."

Nestabilne mreže stvaraju nestabilnost za preduzeća, uzburkavaju politiku i ugrožavaju živote. Proširenje mreže će koštati oko 24,1 bilion dolara kako bi se dostigli ciljevi nulte neto emisije do 2050. godine, što nadmašuje investicije potrebne za kapacitete obnovljive energije, prema podacima BloombergNEF-a. Zbog svojih ogromnih površina i velike potrošnje energije, SAD i Kina suočavaju se sa najvećim računima, ali nijedna zemlja nije pošteđena.

BloombergNEF, Svetska banka

 

"Kako temperature rastu i pristup klima uređajima se povećava, to će stavljati mrežu pod veći pritisak", rekla je Felicia Aminoff, analitičarka iz BNEF-a. "Već smo videli porast letnje potražnje u određenim evropskim zemljama, kao što je Grčka, i na Bliskom istoku."

Klimatske promene na mnogo načina utiču na distribuciju električne energije. Ekstremne vrućine povećavaju potražnju za hlađenjem, dok smanjuju efikasnost solarnih panela, što ograničava snabdevanje. Visoke temperature mogu da izazovu opuštanje dalekovoda i pregrevanje transformatora, što dovodi do kvarova opreme i povećava rizik od požara.

Kako temperature rastu, mreže će morati da budu otpornije, uključujući skladištenje energije za upravljanje skokovima potražnje i prekidima u snabdevanju. John Pettigrew, šef Nacionalne mreže Velike Britanije, takođe je pozvao na izgradnju "super-supermreže" - još višeg naponskog sistema koji povezuje zemlje.

U zemljama koje su već imale loše sisteme, klimatske promene pogoršavaju probleme. Podmorski kabl vredan 1,3 milijarde dolara između Italije i Crne Gore instaliran je 2019. godine, ali se već smatra nedovoljnim i razmatra se izgradnja drugog kabla.

- U pisanju teksta pomogli Eamon Farhat, Miša Savić, Fiona MacDonald i Mark Chediak.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar