Hrana je odlučujući faktor za izbore u Poljskoj i Novom Zelandu, a to je tek početak

Bilo da je reč o hlebu ili crvenom luku, hrana ima moć da podrži ili sruši rukovodstvo jedne države.

Način na koji zemlje osiguravaju osnovne prehrambene proizvode postaje sve više izborna tema širom sveta u kontekstu rata u Ukrajini, a sada i na Bliskom istoku.

Ovog vikenda s izborima na Novom Zelandu i Poljskoj počinje ciklus koji će u narednih osam meseci dovesti na birališta četvrtinu globalnog stanovništva. Nakon te dve zemlje, na red dolaze Argentina, Holandija i Egipat, a onda Indonezija i Indija u 2024. Među tim zemljama su neke koje su glavni proizvođači raznih proizvoda važnih za prehranu poput pirinča, mleka ili sojinih ljuspica. Neke su pak ključne za protok važnih vrsta robe kao što je pšenica.

Političari se fokusiraju na dva elementa - potrošače i proizvođače. Tako neke vlade planiraju da ostanu na vlasti ograničavanjem izvoza prehrambenih proizvoda, predlažući mere za zaštitu ruralnih zajednica ili nastojanjem da uspore primenu klimatskih politika koje bi pogodile poljoprivrednike.

Hrana je tek jedna od izbornih tema, ali ima globalne reperkusije. Politika može uticati na globalnu trgovinu, cene i ekonomije država zavisnih od uvoza. Ćudljive vremenske prilike su u međuvremenu izazivale štetu na poljoprivrednom zemljištu od SAD do Kine, a fenomen El Ninjo se vratio, potencijalno izazivajući nove probleme.

Onda je tu rat. Pre ruske invazije, Ukrajina je izvozila više žitarica nego cela Evropska unija i osiguravala više od 50 osto ukupnih količina suncokretovog ulja za svetsko tržište.

Sukob između Hamasa i Izraela može preko cene nafte uticati i na proizvodnju hrane.

"U svetu smo u kojem se svi okreću domaćim pitanjima. Takav svet protekcionizma pokrenut izborima, polarizacijom i prema sebi okrenutom unutarašnjom politikom može se dosta proširiti", smatra Tim Benton, specijalista za sigurnost hrane u londonskom institutu Chatham House.

Političari imaju razloga da budu nervozni. Rast cena hrane može podstaći proteste širom sveta. To je 2011. podstaklo i demonstracije u okviru Arapskog proleća. U međuvremenu, centralni bankari i vlade se bore da ograniče troškove za hranu koji nadmašuju osnovnu inflaciju.

Ključna područja pod pritiskom rasta cena hrane

Klimatske politike postale su još jedna tačka raskola između levice i desnice. U Evropi su međusobno prožeta pitanja klimatskih promena, globalizacije i zaštite lokalne proizvodnje povezana s rastom radikalnijih stranaka, navodi kompanija koja se bavi procenama rizika i strateškim savetovanjem Verisk Maplecroft. 

"Kad govorite o vrlo polarizovanim izborima s velikom neizvesnošću po pitanju pobednika, kampanja na te teme za neke grupe može značiti razliku između pobede i poraza", rekla je analitičarka u toj kompaniji Jimena Blanco.

Najveći svetski izvoznik mleka Novi Zeland obavezao se da će umanjiti pogubni uticaj poljoprivrede na okolinu, ali farmeri nisu zadovoljni jer porez na emisije gasova staklene bašte povezane s kravama preti njihovom poslovanju.

Uoči izbora, vlada je implementaciju takozvanog naplaćivanja emisija ovaj vikend odložila do 2025. godine. Opozicija želi da ona bude odložena do 2030.

U Holandiji, drugom najvećem svetskom poljoprivrednom proizvođaču, farmeri su uoči izbora u novembru dobili svojevrsna političku snagu. Cilj da se emisije azota do 2030. prepolove doveo je do protesta, pa je nova stranka Pokret farmera-građana (BoerBurgerBeweging) sada četvrta u anketama i najveća u gornjem domu holandskog parlamenta. Vladajuća koalicija odustala je od cilja 2030. godine.

Cene hrane i njene proizvodnje bile su i ključne teme u žestokoj predizbornoj kampanji u Poljskoj pred nedeljne izbore. Prošlog puta oko dve trećine poljoprivrednika podržalo je nacionalističku stranku Pravo i pravda (Prawo i Sprawiedliwość), koja nastoji da osigura treći uzastopni mandat. Rat u Ukrajini, rastuće cene i suša naveli su poljoprivrednike na kritiku vlade koja je, kako bi ih umirila, produžila embargo na ukrajinsko žito suprotstavljajući se stavovima Evropske unije.

Nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, smatrajući upitnom poljsku solidarnost, poljski čelnici su ga upozorili da bi njegova retorika mogla ugroziti buduće isporuke oružja.

Pravo i pravda, stranka koja se bori protiv proevropskih liberalnih suparnika, privlači poljoprivrednike i obećanjem da će supermarketi nuditi više domaćih proizvoda.

Čak je i vođa opozicije i bivši visoki evropski zvaničnik Donald Tusk, kako bi pridobio poljoprivrednike, obećao kompromis s EU oko zabrane uvoza ukrajinskog žita.

Predsednički izbori u Argentini su na programu nedelju dana kasnije. Ta država je jedan od glavnih svetskih izvoznika govedine, kao i sojinih ljuspica i kukuruza, koji su važni za prehranu stoke u drugim zemljama. Međutim, poljoprivrednici nisu mogli u celosti da iskoriste potencijal svojih polja zbog izvoznih poreza prethodnih godina kojima je bio cilj povećanje državnih prihoda i obuzdavanje inflacija, koja je iznad 100 odsto.

Libertarijanski kandidat Javier Milei, koji neočekivano vodi u anketama, planira da dopusti izvozni rast i prestane s politikom koja je ograničavala poljoprivredne investicije. On želi i da se u Argentini kao valuta ne koristi tamošnji pezos, već američki dolar.

Za farmere je ključno hoće li im ostati više novaca da investiraju u proizvodnju.

Ukrajinski seljak tokom setve suncokreta

Jedan od velikih svetskih izvoznika pšenice Egipat bolje od mnogih državazna kolika je moć hrane kada je politika u pitanju. Rast cena pšenice doprineo je nezadovoljstvu za vreme Arapskog proleća, kada je palo više vlada arapskih zemalja.

Uoči decembarskih izbora, vlasti u Kairu nastoje da snize cene potrošačkih dobara. Već je zabranjen izvoz crvenog luka kako bi se kontrolisala njegova cena, a sa centralnom bankom se koordinira politika da bi se osigurala dovoljna količina novca za kupovinu hrane i spuštanje cena.

Hrana je osetljiva tema i u Indiji, zemlji u kojoj su vladajuće stranke gubile izbore jer nisu mogle da kontrolišu cenu crvenog luka.

Stabilne cene su ključne za premijera Narendru Modija, koji će sledeće godine učestvovati u trci za treći mandat.

Iako se inflacija prošlog meseca vratila na ciljani nivo zbog pada cena hrane, cene žitarica, mahunarki i začina još uvek su značajno iznad prošlogodišnjih nivoa.

Vlada razmišlja o novčanoj podršci za male poljoprivrednike koji su joj glavna biračka baza. Najveći svetski izvoznik pirinča ograničio je isporuke povećavajući rizik od nestabilnosti u Aziji i Africi.

Indonežanska demokratska stranka (Partai Demokrasi Indonesia Perjuangan) predsednika Jokoa Widode je sigurnost hrane navela kao prioritet, dok ta zemlja pokušava da smanji zavisnost od uvoza.

Indonezija proizvodi više palminog ulja nego bilo koja druga država na svetu i tu sirovinu sve više usmerava prema biogorivima, čime nastoji da smanji rastuće račune za uvoz dizela. Ciljevi su ambiciozni i bilo kakav drastičniji poremećaj može imati posledice na tržištu hrane.

Proizvodnja palminog ulja značajan je faktor i u uništavanju šumskih površina. Ipak, uvođenje mera da bi se to sprečilo nije dosledno jer izborni razlozi često odvraćaju vlast od sukoba s poljoprivrednicima.