Druga uzastopna žetva pšenice u Rusiji ojačala je poziciju ove zemlje kao prvog svetskog izvoznika, ali takođe i ublažila cenovne pritiske uzrokovane invazijom na Ukrajinu.
Ruski rat - uključujući blokadu i bombardovanje luka - usporio je ukrajinski izvoz hrane, pomažući da Rusija učvrsti dominaciju na globalnom tržištu pšenice. To se ogleda u rekordnim isporukama iz ove zemlje, čiji trgovci uspevaju da prevaziđu finansijske i logističke izazove sa kojima su se neki od njih suočili nakon invazije.
Međutim, ruske luke za isporuke žita koje su u potpunosti popunjene takođe su dale prednost potrošačima pšenice koje pogađa kriza nastala zbog rasta životnih troškova - najniže cene u skoro tri godine. Uprkos naporima ruskih vlasti da iskoriste situaciju, podižući cene pšenice kako bi dopunile državnu kasu, na tržištu Čikaga trguje se po ceni koja je više nego upola niža u odnosu na maksimalnu cenu, po početku rata.
Opširnije
Egipat odobrio isporuku pšenice nezavisno od porekla
Kompaniji Solaris biće dozvoljeno da Egiptu isporučuje žitarice bilo kog porekla.
10.09.2023
Pšenica u padu dok izvoz s Crnog mora traje uprkos sukobima
Pšenica je zadržala gubitke dok su se nastavile isporuke žitarica iz luka Crnog mora, čak i dok su tenzije eskalirale.
15.08.2023
Poskupela pšenica, napadi Ukrajinaca prete crnomorskom izvozu
Rizik za izvoz ključnih sirovina
07.08.2023
Cene pšenice rastu jer je Rusija zaustavila promet u luci Novorosijsk
Fjučersi pšenice su porasli nakon što je ruska vlast zatvorila luku Novorosijsk za pomorski promet nakon napada dronovima.
04.08.2023
"Ruska pšenica nema veliku konkurenciju", rekla je Hélène Duflot, analitičarka tržišta žitarica u firmi Strategie Grains. "Rusija trenutno određuje cene."
I pored prezasićenosti ponude koja snižava cene, Rusija pokušava da iskoristi svoju dominantnu poziciju da postavi donju granicu na tržištu. Ne samo da bi time umirila farmere koji negoduju zbog sve nižih prihoda, već bi takođe, generisanjem dodatnih poreskih prihoda, dopunila državnu kasu.
Ruski zvaničnici pokušavaju da neformalno nametnu donju granicu za cene izvoza, tvrde izvori upoznati sa ovim pitanjem. Zbog toga su neki trgovci da ponovo pregovaraju ili čak otkažu ugovorene poslove, kažu izvori, tražeći da ne budu identifikovani jer je reč o privatnim informacijama.
Vlada može da uspostavi donju granicu za cene odbijajući da odobri dokumenta za izvoz jeftinijim pošiljkama, kažu izvori. Ipak, donja granica do sada nije dosledno primenjivana.
Ovog meseca Egipat je rezervisao ogromnu količinu ruske pšenice u okviru privatnog dogovora po ceni ispod nezvanično najniže cene na javnim tenderima. Nekoliko dana kasnije, iz Egipta je saopšteno da će trgovcima biti dozvoljeno da isporučuju žito koje vodi poreklo iz drugih zemlja pored Rusije. To omogućava ruskom ministarstvu poljoprivrede da "sačuva obraz" u ugovorima prema kojima se žitarica prodaje ispod cene, kaže Andrey Sizov, direktor istraživačke firme SovEcon.
"Ako trgovci ne prodaju rusku pšenicu, to implicira da nisu prekršili ruski donji prag cena", rekao je Sizov.
Rusko ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na pitanja da li primenjuje zvanično određenu donju cenu. "Ostajemo pri našim cenama, koje diktiraju povećani troškovi proizvodnje", rekao je Eduard Zernin, rukovodilac Ruskog saveza izvoznika žitarica.
Ipak, donja granica za cene je još jedan znak da Kremlj želi da pooštri kontrolu nad ruskim izvozom žitarica, a time i nad svetskim tržištem.
Međunarodne trgovinske kuće izašle su iz Rusije ranije ove godine nakon kritika stranih kompanija. Moskva takođe nastavlja da privlači kupce u Africi i na Bliskom istoku, dok napada ukrajinsku infrastrukturu za izvoz poljoprivrednih proizvoda i meša žito iz okupiranih regiona sa sopstvenom proizvodnjom.
Ministarstvo poljoprivrede SAD je ranije ove nedelje povećalo svoje prognoze za ruski izvoz, dok je smanjilo projekciju za globalne isporuke.
"Nastavak ruskog izvoza i konkurentnih cena bili su glavni faktor koji utiče na raspoloženje izvoznika u drugim ključnim zemljama izvoznicama poslednjih meseci“, rekao je Alexander Karavaytsev, glavni ekonomista Međunarodnog saveta za žitarice.
- U pisanju teksta pomogao Abdel Latif Wahba.