Kina seli trgovinski rat u Evropu, cilja na zelenu tranziciju

Odluka Kine da ograniči izvoz kritičnih minerala pogodiće ključne sektore u naporima Evropske unije da dekarbonizuje svoju ekonomiju i ukazuje na limite aspiracija Zapada da se lanci snabdevanja pomere van domašaja zvaničnika u Pekingu. 

Kina je najveći svetski proizvođač dva minerala, galijuma i germanijuma, koji će sledećeg meseca biti pogođeni izvoznim ograničenjima, a koji su ključni za industriju poluprovodnika, telekomunikacija i električnih vozila. EU dobija 71 odsto svog galijuma i 45 odsto germanijuma iz Kine. 

Ovaj potez dolazi nekoliko nedelja nakon što je EU predstavila novu strategiju ekonomske bezbednosti, koja traži nadzor nad izvozom kritične tehnologije i koja može da ograniči izlazne investicije u ime državne bezbednosti. Predlog je deo sve većih napora unutar bloka da se ojačaju bezbednosni instrumenti jer zemlje poput Kine i Rusije sve više koriste trgovinu i kontrolu kritičnih linija snabdevanja za postizanje političkih, pa čak i vojnih ciljeva. 

"Akcija Kine je oštar podsetnik ko ima prednost u ovoj igri", rekao je u intervjuu Simone Tagliapietra, istraživač u istraživačkom centru Bruegel iz Brisela. "Surova realnost je da će Zapadu trebati najmanje decenija da se oslobodi rizika od kineskih lanaca snabdevanja mineralima, tako da je ovo zaista asimetrična zavisnost." 

EU je naučila tešku lekciju kada je Rusija napala Ukrajinu prošle godine, pokrenuvši nagli rast inflacije i strahove da bi čitave industrije mogle doživeti kolaps jer je blok požurio da nabavi nove zalihe nafte i gasa. Države članice bloka bile su u nedoumici kako da odgovore Moskvi, budući da su neke zemlje previše zavisne od jeftine ruske nafte i gasa. 

Ista dinamika se odvija i sa politikom EU prema Kini, pri čemu određene nacije nisu voljne da ugroze svoje trgovinske odnose sa drugom po veličini svetskom ekonomijom. 

Kinesko potrošačko tržište teško 6,8 biliona dolara ključna je destinacija za evropski izvoz automobila, farmaceutskih proizvoda i mašina. Nemački proizvođači automobila Volkswagen AG, Mercedes-Benz AG i Bayerische Motoren Werke AG izgradili su na desetine fabrika u Kini i sva tri proizvođača sada prodaju više vozila u Kini nego na bilo kom drugom tržištu. 

SAD su insistirale na tome da Evropa zauzme čvrst stav prema Pekingu, a predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je izjavila da blok treba da se "udalji od rizika" iz Kine, ali bez potpunog "razdvajanja". 

EU je u martu lansirala Zakon o kritičnim sirovinama kako bi olakšala finansiranje i odobravanje dozvola za nove projekte u sektoru rudarstva i prerade i sklopila trgovinske saveze kako bi smanjila zavisnost bloka od kineskih dobavljača. SAD i Evropa takođe žele da osnuju "klub kupaca" za sklapanje ugovora o snabdevanju i investicionih partnerstava sa zemljama proizvođačima. 

"Videli smo veoma plansko pooštravanje sveukupnog strateškog stava Kine već neko vreme, a sada je praćeno donošenjem sve odlučnijih akcija", rekla je Von der Leyen u govoru ranije ove godine. "Kako je Kina jačala svoju vojnu poziciju, ona je jačala i svoju politiku dezinformacija i ekonomske i trgovinske prinude." 

Članice EU preduzimaju još jače mere. Holandska vlada je prošle nedelje objavila mere koje će sprečiti ASML Holding NV - kompaniju koja skoro da ima monopol na mašine potrebne za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika - da proda deo svoje opreme Kini. 

Žalba STO 

Komisija, izvršna ruka EU, mogla bi se požaliti na nova kineska izvozna ograničenja kroz postupak za rešavanje sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji sa sedištem u Ženevi. 

Međutim, mogle bi proći godine dok se takav spor "probije" kroz delimično nefunkcionalno telo STO za rešavanje sporova. Štaviše, tvrdnja Kine da su te mere neophodne za nacionalnu bezbednost mogla bi da pronađu rupu u zakonu u STO koja omogućava vladama da preduzmu "bilo koju radnju koju smatraju neophodnom za zaštitu svojih suštinskih bezbednosnih interesa". 

Bloomberg

 

Ali što je hitnije za EU, eskalacija tenzija bi mogla ugroziti sposobnost bloka da transformiše svoju ekonomiju kako bi postala ekološki prihvatljivija. 

Kineski potez dolazi u trenutku kada EU kreće u "remont" bez presedana kako bi eliminisala emisije ugljen-dioksida u svim oblastima ekonomije, od proizvodnje energije do poljoprivrede i transporta. Zeleni dogovor, čiji je cilj da region učini klimatski neutralnim do 2050, zahtevaće pristup ogromnim količinama kritičnih materijala koji se koriste u svemu, od solarnih panela do električnih vozila. 

"Evropa danas umnogome zavisi od Kine u pogledu određenih čistih tehnologija i kritičnih komponenti, pa bi eskalacija ovih tenzija zasigurno učinila evropsku zelenu tranziciju još neizvesnijom", rekao je Tagliapietra. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar