Gde je nestao sav taj ruski gas?

Veći deo postojeće ruske infrastrukture za izvoz gasa usmeren je na zapad. Na nesreću Moskve, većina njenih kupaca gasa je sada na njenom istoku i mnogo infrastrukture koja joj je potrebna za snabdevanje tek treba da se izgradi. Ova neusklađenost cevovoda i kupaca - za čije rešavanje će verovatno trebati godine - čini deo većeg pitanja pokrenutog napadom Moskve na Ukrajinu. Rat je udaljio Rusiju od Evrope, njenog najvećeg izvoznog tržišta gasa. Dakle, šta je Rusija - koja ima najveće rezerve na svetu - uradila sa svim tim rezervnim gasom?

Rusija je 2021. godine ispumpala oko 150 milijardi kubnih metara gasa iz gasovoda u Evropu - više nego dovoljno da zadovolji kombinovanu godišnju potrošnju Nemačke, Francuske i Austrije. Evropa je predstavljala dve trećine izvoza ruskog gasa, uključujući tokove tečnog prirodnog gasa (LNG). Pošto je invazija na Ukrajinu ozbiljno ugrozila trgovinu, Moskva je tražila nova tržišta, proširila druga i obavezala se da će snabdevati gas delovima Rusije koji još nisu na domaćoj mreži.

Bloomberg

Čak i uz ove napore, Rusija nema kupaca za oko 90 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda, procenjeni pad tokova u Evropu prošle godine, što je dodatno povećalo pritisak na rusku ekonomiju koja je već pod velikim sankcijama. Pad cena gasa za više od 50 odsto ove godine dodatno je smanjio zarade. Nafta i gas zajedno su činili više od trećine predratnih budžetskih prihoda Rusije. I dok je nafta nastavila da teče, ruska gasna industrija je bila u centru vihora koji je smanjio prihode od gasa za državu i najvećeg proizvođača u zemlji Gazprom PJSC.

Proizvodnja gasa je pala za više od 13 odsto u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period 2022. godine. Najveći deo tog pada čini Gazprom, koji je izvozio gas iz gasovoda koji je išao u Evropu. Da nije bilo Novatek PJSC, najvećeg ruskog proizvođača LNG-ja, koji je zadržao svoju proizvodnju na istom nivou, i Rosnefta PJSC, koji je dodatno snabdevao domaće tržište, pad bi bio ozbiljniji.

Evropski lideri optužili su Moskvu da je na početku rata obustavljala tokove gasa, koristeći razne izgovore za zaustavljanje snabdevanja samo da bi kaznila zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Kao rezultat toga, cene su porasle i Evropa je prošlog leta napunila svoja skladišta najskupljim gasom koji je region ikada video, delom kao rezultat ograničenja protoka iz sistema gasovoda Severni tok koji je naknadno oštećen eksplozijama i zatvoren na neodređeno vreme prošlog septembra. Blaga zima pomogla je Evropi da izbegne duboku energetsku krizu, ali za Moskvu, zamena Evrope nije bila tako laka. Prihodi od gasa su pali za skoro 45 odsto između januara i maja u poređenju sa istim periodom 2022. godine na 710 milijardi rubalja (8,3 milijarde dolara), prema podacima ministarstva finansija.

Bloomberg

"Kada zemlje dođu pod sankcije, u početku postoji period u kojem se bore da se prilagode novoj situaciji", rekao je Peter Tertzakian, generalni direktor ARC Financiala, veterana energetskog investitora, govoreći o uticaju širih sankcija na sektor. "Međutim, što su sankcije teže, to je zemlja obično kreativnija u smislu pronalaženja načina da ih prevaziđe."

Rusija je ubrzala svoj zaokret ka Kini. Ranije ove godine predsednik Vladimir Putin je izjavio da razvoj postrojenja za proizvodnju, preradu i otpremu gasa na istoku Rusije, u blizini granice sa Kinom, ima "zaista strateški značaj". Ipak, poseta kineskog predsednika Xi Jinpinga Moskvi u martu nije uspela da proizvede trenutnu posvećenost Pekinga da kupuje više ruskog gasa.

Prelazak Kremlja na Kinu zahtevaće izgradnju novih gasovoda koji bi dopunili infrastrukturu "Power of Siberia", koja je počela da radi u decembru 2019. Isporuke za Kinu su samo delić onih koje su stizale u Evropu pre rata, ali su porasle i očekuje se da će ove godine porasti za 42 odsto na 22 milijarde kubnih metara, pre nego što se poveća na 38 milijardi kubnih metara godišnje do 2025. godine. To je dovoljno da zadovolji godišnju potrošnju Francuske.

Uoči invazije na Ukrajinu, Gazprom je potpisao drugi ugovor o snabdevanju Kine gasom, prema kojem se energetska kompanija obavezala da će isporučivati dodatnih 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje tokom 25 godina preko drugog gasovoda poznatog kao Dalekoistočna ruta, koji tek treba da bude izgrađen.

Prema Moskvi, razgovori o takozvanom projektu "Power of Siberia 2" — koji bi udvostručio protok ruskog gasa u Kinu na skoro 100 milijardi kubnih metara — bili su mesecima u završnoj fazi. Čak i ako se dogovor postigne do kraja 2023. godine, bilo bi potrebno najmanje pet godina za izgradnju gasovoda, što ukazuje na to koliko je Moskvi teško da zameni Evropu preko noći.

"Čini se da Kina nije pod vremenskim pritiskom da pregovara", rekao je Vitaly Yermakov, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije. "Dok Rusija sedi na tempiranoj bombi, suočavajući se sa potencijalnim naglim smanjenjem obima izvoza gasa."

Bloomberg

Dok neki na tržištu veruju da je delimično obnavljanje tokova ka Evropi moguće, realnost je da će Evropska unija u nekoj fazi okrenuti leđa ruskom gasu. Ali većina je mislila da će do toga doći zbog cilja EU da do 2050. ima nultu emisiju gasova staklene bašte, a ne vojni avanturizam, i da će obe strane imati više vremena da se prilagode.

"Čak i ako se rat završi sutra, ako dođe do promene režima u Rusiji — a ona je ponovo u okviru međunarodnog prava — Rusija je narušila poverenje preduzeća i vlada u Evropi", rekla je Kateryna Filippenko, direktorka za globalno istraživanje gasa u Wood Mackenzie Ltd. "Biće potrebno vreme da se ponovo izgradi to poverenje i da se vrati bilo kojoj vrsti dodatnih količina."

Prodaja gasa od vrata do vrata

Neke zemlje poput Velike Britanije i baltičkih država potpuno su zabranile ruski gas, uključujući LNG, a više vlada u regionu pozvalo je kompanije da smanje oslanjanje na njega. Ali potpuni embargo na tokove gasa iz Rusije do sada je bio politički neprijatan u EU. Ipak, brzina kojom su se zapadnoevropska tržišta prilagođavala smanjenju ruskog gasa iz gasovoda posebno je pogodila Gazprom. Proizvodnja je smanjena za 20 odsto u 2022. na 412,6 milijardi kubnih metara, što je najniži nivo u poslednjih 15 godina. A njen neto prihod koji se pripisuje akcionarima pao je za više od 41 odsto na 1,23 triliona rubalja.

Turska je tradicionalno bila među tri najveća kupca Gazproma. Izvoz ruskog gasa u zemlju dostigao je skoro 27 milijardi kubnih metara u 2021. sa 16,4 milijarde u 2020, prema najnovijim podacima Gazproma.

Rusija sada nastoji da iskoristi taj odnos kako bi joj Turska služila za tranzit izvoza u Evropu. Predsednik Recep Tayyip Erdogan, koji se pozicionirao kao posrednik između Rusije i Ukrajine, pozdravio je Putinovu ideju da stvori trgovinski centar u Turskoj, gde bi moskovski gas mogao da se plasira na tržište, ali detalji ostaju nejasni.

Bloomberg

Gazprom je već podelio svoje konceptualne planove za stvaranje čvorišta sa Ankarom. Kompanija je takođe intenzivirala pregovore sa nekim bivšim sovjetskim republikama. Potpisala je ugovor o snabdevanju sa Uzbekistanom u junu i sa Azerbejdžanom i Turkmenistanom razgovara o mogućnostima za zajednički rad. Čini se da su razgovori sa Kazahstanom dalje napredovali, pošto su dve strane početkom 2023. potpisale sporazum o saradnji koji bi mogao da poveća uvoz ruskog gasa, ali i da dovede do izgradnje novih cevovoda za tranzit goriva u Kinu.

Sve ove opcije — tursko trgovinsko čvorište, nova tržišta u centralnoj Aziji i dodatni gasovodi do Kine — zahtevaju značajne političke prepirke da bi napredovali, ostavljajući Rusiji ograničen izbor u kratkom roku šta da radi sa svojim rezervnim gasom.

Pad proizvodnje ukazuje na to da veliki deo ostaje u zemlji.

Bloomberg

Ipak, izvoz ruskog LNG-ja cveta, iako sa veoma niske osnove, čineći 12 odsto ukupnog uvoza LNG u zapadnu Evropu ove godine. Francuska, Belgija i Španija uvezle su rekordne količine iz Rusije 2022. godine, što je činjenica na koju evropski zvaničnici počinju da obraćaju veliku pažnju. Holandija i Španija preduzimaju korake da zabrane uvoz LNG-ja iz Rusije, ali je malo verovatno da će region u celini prestati da kupuje superohlađeno gorivo iz Moskve u skorije vreme.

Moskva želi da utrostruči proizvodnju LNG-ja do kraja decenije i mogla bi da iskoristi rezervne kapacitete gasovoda nakon pada tokova ka Evropi da postigne cilj. Novatek želi da poveže LNG postrojenje u Murmansku sa Gazpromovom gasnom mrežom.

Švajcarska kompanija MET International trgovala je ruskim gasom iz gasovoda. Zajedno sa drugim trgovcima, sada se oslanja na globalne ugovore o LNG-ju kako bi popunio praznine u evropskim potrebama za gasom, što je zadatak koji je Gyorgy Vargha, izvršni direktor MET-a, opisao kao "ogroman".

"Tip odnosa je drugačiji, odjednom morate da budete u kontaktu sa svetskim trgovcima, azijskim komunalnim preduzećima, američkim i afričkim kompanijama", rekao je Varga. "Ovo je veliki pomak za kupce energije širom Evrope."

Širenje gasne mreže u Rusiji

Rusija je već širila domaću gasnu mrežu pre početka rata. Proces se ubrzava širom ogromnih ruskih teritorija kako bi se povećala potražnja i podržala proizvodnja. Putin je prošle godine rekao da "gde god je to moguće, gas, bilo gasovod ili tečni, mora da stigne do potrošača". Ambicija je da se domaća stopa pristupa gasu podigne na 83 odsto do 2030. sa 73 odsto prošle godine.

Da bi to postigla, gasna industrija će morati da poveže domove poput onog u kojem žive Aleksandra i Anatolij Alikov, u selu u Lenjingradskoj oblasti. U januaru je par primio u posetu Dmitrija Medvedeva, bivšeg predsednika i Putinovog zamenika u Savetu bezbednosti Rusije. Uz čaj i lepinje — sve pažljivo snimljeno državnom televizijom — Medvedev je otkrio razlog svoje posete: vikendica je priključena na gasnu mrežu, 15 godina nakon što je izgrađena.

"Postoje osmesi na licima ljudi koji su upravo dobili gas, upravo smo ga videli", rekao je Medvedev televizijskim kamerama. "Možete da 'osetite razliku', kako oni kažu", dodao je on, naizgled ismevajući evropska domaćinstva koja su bila primorana da zamene ruski gas.

Propagandu na stranu, Rusija i njena gasna industrija će verovatno "osećati razliku" u godinama koje dolaze.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar