Zlato više nije utočište u kriznim vremenima

Oni koji se sećaju ili su čitali o 1980-ima cenu zlata verovatno posmatraju kao veoma dramatičnu varijablu. U godinama Bretonvudskog sistema, propisana cena zlata iznosila je 35 dolara po unci. Međutim, kada je Richard Nixon presekao i poslednju nit koja je povezivala dolar i zlato 1971. godine, cene zlata su naglo skočile, da bi do 1980. dostigle 800 dolara po unci. Zahvaljujući tome, mnogi su napravili bogatstva, "zlatne bube" su zabeležile rast profita, a cene plemenitih metala postale svakodnevna fascinacija. Mnogi komentatori tada su smatrali da su visoke cene zlata pokazatelji propasti i valuta u opticaju i zapadne civilizacije. 

Iako se njime ovih dana trguje po rekordnoj ceni od oko 2.000 dolara, zlato je pomalo dosadna investicija i izvesno je da će to ostati u doglednoj budućnosti. Kako se navodi u novoj studiji Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, cene zlata prate neke standardizovane principe od 1990. godine. Jednostavno, cene zlata padaju kada realne kamatne stope rastu. Razlog tome je što zlato samo po sebi nema direktni prinos, tako da prilikom rasta kamatnih stopa oportunitetni trošak čuvanja zlata raste. U tom smislu, zlato raste kao i druge klase imovine, uključujući kripto, tehnološke kompanije i nekretnine.

Cena zlata takođe raste (pada) kada potražnja za njim kao sirovinom raste (pada). Tako, recimo, ako Kina postane glavna ekonomska sila na svetu, kineskoj ekonomiji će biti potrebno više zlata, čak i ako je samo u pitanju sirovina za industrijsku upotrebu, a to će zauzvrat podstaći rast cena zlata, baš kao što se desilo 2002. godine. Osim toga, značajna je potražnja za zlatnim nakitom iz Indije, a kako zemlja postaje bogatija, i to će biti podsticaj za dalju tražnju i dalji rast cene.   

Uzimajući u obzir ova dva mehanizma, zlato više nije dobro sredstvo za zaštitu kapitala u kriznim vremenima, posebno zbog činjenice da je povezano i sa niskim kamatnim stopama i sa svetskim ekonomskim rastom. Zlato postaje još jedan ciklični ekonomski instrument i to je jedan od razloga zašto se cene zlata više ne prate i ne posmatraju kao pokazatelji društvenog i ekonomskog kolapsa. Umesto toga, savršeno je u redu da cena zlata raste ili da bude visoka.

Vrednost zlata je bila veoma dramatična oko 1980. zbog pritisaka pod kojima su tržišta i cene bile u ranijim godinama. U to vreme je bilo veoma teško utvrditi koliko zlato zaista vredi jer tržišta i proizvođači nisu testirali različite cene po principu pokušaja i greške.

Ovde postoji još jedna lekcija koju treba naučiti, možda prvenstveno zbog kripta. Ukoliko vlade žele da normalizuju klasu imovine i njene cene, to će na najbolji način raditi ako im pristupaju uz dozu benignog zanemarivanja ili ako jednostavno dozvole da prođe određeno vreme.

Bloomberg

Još jedna lekcija koja se može izvući iz novije istorije cena zlata jeste da izgledi za rekonstrukciju zlatnog standarda nisu optimistični. Za sve one koji su zarađivali od zlatnog standarda, koji je Keynes nazivao "varvarskom relikvijom" i čiji su predvodnici u 19. veku bili Britanci, ispostavilo se da je on imao prilično dobar makroekonomski učinak. Ipak, moderni svet ima neke veoma drugačije karakteristike. U 19. veku stope rasta za ekonomije u razvoju su bile usporene, a tražnja za zlatom kao sirovinom bila je relativno stabilna, što je dovelo i do stabilizacije cena.

U skorije vreme ekonomije kao što je Kina imaju mogućnost da se uključe u brzi rast, što zauzvrat može dovesti do oštrih povećanja (povremeno i snižavanja) cena sirovina. Na primer, povećanja cena zabeležena između 2002. i 2012. (u više od četiri navrata) stvorila bi velike deflacijske pritiske u svetskoj ekonomiji. Ukoliko je cena jedinice zlata fiksna, kao što bi bila u zlatnom standardu, povećanje relativne vrednosti zlata znači da bi sve druge cene morale da se prilagode sa nižim vrednostima, što je nepovoljan makroekonomski scenario.  

Takve velike promene u relativnoj vrednosti zlata bile bi katastrofalne čak i u okviru zlatnog standarda, ali u statusu kvo nisu novina. Zalihe zlata, kao i mnogih drugih sirovina, na kratak rok su prilično nefleksibilne. To znači da, ukoliko tražnja raste, potrebno je da prođe određeno vreme da bi veća količina zlata bila dostupna na tržištu. U međuvremenu, njegova cena može oštro porasti, baš kao što može oštro da padne ukoliko se tražnja smanji. Ipak nijedan od ovih slučajeva nam ne ukazuje na opšte tendencije u budućnosti, pa ponovo imamo sterilno tržište.

Komentatori na finansijskim tržištima vole da ističu misterije, špekulativne balone i potencijalne krahove. Međutim, ponekad je prava istina običnija, a to se vidi i kada su cene zlata u pitanju. Ovo je pomalo šokantna, kontradiktorna ideja, ali veliki deo sveta, uključujući ekonomiju, jednostavno ima smisla.

Uživajmo u tom osećaju dok traje.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar