.webp){kind=icon}
Baš kad je svet počeo ozbiljno da razmišlja o budućnosti zelene energije, njegova zavisnost od fosilnih goriva došla je do izražaja snagom koja nije viđena od 1970-ih. Ruska invazija na Ukrajinu u kombinaciji s pritiscima koje je pokrenula pandemija povećala je cene svih oblika energije, pri čemu je nafta porasla za više od 50 odsto u prvoj polovini 2022. Taj energetski šok bio je u središtu porasta inflacije koja je izazvala teškoće i političke glavobolje širom sveta.
1. Zašto imamo energetski šok?
Pre samo dve godine, cena referentnog američkog naftnog fjučersa nakratko je pala ispod nule jer je pandemija potopila svetsku ekonomiju. Godinu dana kasnije, cena se vratila na nivoe pre pandemije i nastavila rasti jer je oživljena potražnja nadmašila rast zaliha sirove nafte. Zatim je usledila divlja serija potresa zbog valova sankcija od strane SAD-a i njihovih saveznika kako bi se isključila Rusija, koja je izvor 10 odsto svetske nafte (zajedno s drugim ključnim robama od pšenice preko đubrivo do nikla). Više od polovine ruskog izvoza nafte odlazi u zemlje Evropske unije, ali tržišta energije su globalna, pa se promene u ponudi i potražnji osećaju u celom svetu.
2. Ko je oštećen?
Potrošači su posebno pogođeni jer je potrošnju energije teško smanjiti. U Velikoj Britaniji, regulatori su upozorili da bi porast globalnih cena prirodnog gasa trebalo da poveća prosečni račun za energiju domaćinstava za još 42 odsto u oktobru, što je najveći udar na životni standard od 1950-ih. U velikom delu sveta maloprodajne cene goriva rasle su čak i brže od sirove nafte. Benzin je u SAD-u prvi put u junu, na početku letnje sezone, premašio prosek od pet dolara po galonu. Krajnji rezultat bio je porast inflacije kakav svet nije video decenijama, a energija je činila više od polovine skoka u velikim naprednim privrednim zemljama. Osim zabrinutosti zbog cena, svetske energetske mreže, koje su već pod pritiskom klimatskih promena, mogle bi se pokazati još krhkijim, što bi dovelo do nestanka struje koja bi mogla ugroziti živote.
3. Kakve su posledice?
Postojala je borba oko povećanja zaliha i preusmeravanja goriva tamo gde su bila potrebna - porezi koji su imali ograničen uspeh. EU je postepeno uvela delimičnu zabranu ruske nafte i kupila više tečnog prirodnog gasa na svetskim tržištima kako bi se odvikao od ruskih gasovoda, koji su činili 40 odsto snabdevanja. Do sredine juna Rusija je, sa svoje strane, prekinula dotok gasa u četiri zemlje EU. Administracija američkog predsednika Joea Bidena pitala je rafinerije nafte o izvodljivosti vraćanja zatvorenih kapaciteta. Bilo je i drugih odgovora: kako bi se smirio porast inflacije, očekuje se da će američke Federalne rezerve i njene kolege povećati kamatne stope u najagresivnijem ciklusu pooštravanja monetarne politike decenijama (Kina i Japan su bili izuzeci). To neće odmah smanjiti troškove energije, ali cilj je usporiti ekonomski rast do te mere da inflacija nestane.
4. Može li se povući?
Početkom juna nije bilo naznaka kraja onoga što je u Ukrajini postalo teški, krvavi rat, a naftom bogate zemlje OPEC-a pristale su samo na skromno povećanje proizvodnje nafte. Cena fjučersa nafte West Texas Intermediate popela se iznad 120 dolara po barelu, a potencijalni porast potrošnje nakon pandemije u Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte, zapretio je još većim pritiskom na povećanje. Glavni izvršni direktor JPMorgan Chase & Co. Jamie Dimon rekao je da nafta ima potencijal da dostigne 150 ili 175 dolara po barelu i da se banka priprema za ekonomski uragan.
5. Kako se ovo može uporediti s prethodnim šokovima?
Skok cena uporediv je sa dva najpoznatija istorijska naftna šoka: arapsko-izraelskim ratom 1973, zbog kojeg su mnogi proizvođači sirove nafte odbili da prodaju zemljama koje su podržavale Izrael, i revolucijom u Iranu šest godina kasnije koja je na neko vreme prekinula oko sedam odsto svetske ponude sirove nafte. Međutim, postoje razlike: ekonomski rast nije tako usko povezan s naftom kao što je bio 1970-ih - proizvodnja je mnogo manje energetski intenzivna nego što je bilo tada. Ekstrakcija iz škriljaca je učinila SAD najvećim svetskim proizvođačem nafte i gasa, čime je Amerika postala mnogo bliža energetskoj nezavisnosti kojoj je težila nakon što ju je 1970-ih pogodila nestašica benzina. Ipak, kriza je bila podsetnik da se svet i dalje oslanja na fosilna goriva za više od tri četvrtine energije, što je stanje stvari koje će verovatno trajati decenijama, čak i dok neke zemlje uvećavaju ulaganja u obnovljive izvore energije.
