Rusija je saopštila da će sledećeg meseca smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, što je njen odgovor na sankcije Zapada, a ovaj ruski potez mogao bi naglo da poveća cene nafte.
Kremlj je više puta nagovestio smanjenje proizvodnje, koje je ekvivalentno oko pet odsto januarske proizvodnje, otkako su Evropska unija i G7 počeli da razgovaraju o ograničavanju cena ruskog izvoza. Taj potez preti ponovnim previranjima na tržištu nafte.
Cene sirove nafte su skočile nakon ove vesti - brent je izbrisao ranije gubitke koji su porasli za čak dva odsto na 86,5 dolara po barelu u 8.50 ujutru u Londonu. Pre ove nedelje, brent je pao za devet odsto od sredine januara, što je pomoglo da se ublaži zabrinutost zbog inflacije.
"Rusija veruje da je mehanizam ograničenja cena ruske nafte i naftnih derivata intervencija u tržišnim odnosima i produžetak destruktivne energetske politike kolektivnog Zapada", rekao je potpredsednik Vlade Alexander Novak u saopštenju u petak.
Ovaj potez Moskve produbljuje ograničenje isporuke od dva miliona barela dnevno koje je krajem prošle godine najavio OPEC+, koji Rusija predvodi zajedno sa Saudijskom Arabijom. Na sastanku odbora ranije ovog meseca, ministri iz grupe nisu videli potrebu da menjaju ograničenje proizvodnje, koje traje do kraja 2023.
Od nametanja zabrana uvoza u EU i ograničenja cena većina posmatrača je očekivala određeni gubitak proizvodnje, a Moskva možda samo pokušava da prikaže prinudno smanjenje kao dobrovoljni politički izbor, rekao je Bob McNally, predsednik Rapidan Energy Group i bivši službenik Bele kuće. "Sumnjam da su ruski partneri iz OPEC+ iznenađeni i ne očekujem da će smanjenje ponude promeniti njihov stav o politici 'stay put' (u prevodu: "ostani na mestu", a znači, u ovom kontekstu, da se ostali članovi OPEC+ ne mešaju)".
Kratkoročno, nema ko da popuni jaz u snabdevanju koji je nastao ruskim rezovima, rekao je Giovanni Staunovo, analitičar UBS Group AG.
"OPEC+ bi mogao povećati proizvodnju ili poništiti svoje rezove tokom godine", rekao je on. "Trenutno nema pritiska da se bilo šta promeni u pogledu proizvodnje."
Rusija je od sada može da prodaje svoju naftu na inostranim tržištima, ali ne želi da se pridržava cenovnih ograničenja koja nameću zapadne zemlje, rekao je Novak. "Prilikom donošenja daljih odluka, delovaćemo na osnovu toga kako se razvija situacija na tržištu", rekao je on.
Prihodi Moskve od nafte poslednjih meseci su pali. Pad od oko 40 dolara po barelu nafte tipa brent od juna bio je najveći faktor. Popust po kome se nafta ural, glavna izvozna nafta Rusije, trguje u odnosu na međunarodne standarde takođe se povećao pošto su zabrana uvoza u EU i ograničenje cena G7 primorali zemlju da traži nova tržišta i alternativne metode isporuke.
Uprkos tome, ruska proizvodnja je bila iznenađujuće otporna. Otkako je u aprilu dostigla najniži nivo od 10,05 miliona barela dnevno nakon invazije, ruska proizvodnja nafte se oporavila na oko 10,9 miliona barela dnevno krajem 2022. Ostala je blizu tog nivoa u januaru, uprkos tome što je petog decembra stupila na snagu mera Evropske unije koja podrazumeva zabranu uvozu ruske nafte preko mora.