.webp){kind=icon}
Čini se da je nestašica sirovina izazvana ratom i pandemijom spremna da podstakne ono što je već najveći rast cena sirovina unazad decenijama, prema najnovijem istraživanju MLIV Pulse, sprovedenom od 6. do 10. juna. U isto vreme, očekuje se da će potražnja za fosilnim gorivima samo rasti jer Evropa teži da se udalji od ruske energije, razbijajući sve trenutne nade da će visoke cene podstaći prelazak na čistije obnovljive izvore.
Nastavak rasta cena doprineo bi inflaciji širom sveta koja je decenijama visoka, što preti da pogorša glad i nestabilnost u razvijenom svetu i uspori globalni rast, pošto centralne banke agresivno podižu kamatne stope da bi je izborile.
Pritisak se naglo povećao od izbijanja rata u Ukrajini, koji je ugrozio izvoz žitarica iz te zemlje i uzrokovao da veliki deo sveta prekine ekonomske veze sa Rusijom, velikim proizvođačem nafte. To pogoršava uska grla u snabdevanju i nestašice koje su ostale od pandemije, što je povećalo Bloomberg Commodity Index za oko 35 odsto ove godine, što je dobar put za rast cena koji će biti najveći od 1979. godine.
Cena pšenice će nastaviti da raste ove godine, pogoršavajući sve nesigurniju globalnu situaciju sa hranom, čak i kada se cena sirova nafte vraća nadole, prema istraživanju MLIV, u kojem je učestvovalo 805 učesnika. U međuvremenu, izgleda da će ugalj biti glavno gorivo za Evropu za nadoknađivanje manjka prirodnog gasa iz Rusije ove zime, a ne više obnovljivi izvori energije.
"Kombinacija rata i neravnoteže ponude i potražnje koji su već postojali pre početka rata, posebno u energetici, zaista će podstaći bazne metale, plemenite metale i energiju zajedno", Paul Christopher, šef globalne tržišne strategije na Wells Fargo Investment Institute, izjavio je za Bloomberg TV. "Snažno se zalažemo za široku korpu sirovina do kraja godine."
Bloomberg
Dok je Evropa lider u tranziciji na obnovljive izvore energije, predstoji joj borba da dovoljno brzo instalira vetar i solarne kapacitete da nadoknadi nedostatak energenata iz Rusije, a situacija se dodatno pogoršava nepredviđenim problemima sa proizvodnjom nuklearne energije u Francuskoj.
"Realnost je da će oni morati da nadoknade nedostatak energije negde, a ugalj će sve više popuniti tu prazninu u određenim zemljama“, rekao je Matthew Sherwood, viši vodeći analitičar robe u Economist Intelligence Unitu. "Tranzicija zelene energije će verovatno biti sporija čak i nego što smo očekivali u zemljama u razvoju".
Određeni stepen skepticizma u pogledu toga koliko usklađeno se svet zapravo pomera ka čistijoj energiji bio je očigledan u celoj anketi, pri čemu je tri četvrtine ispitanika reklo da svet još uvek nije dostigao vrhunac potražnje za naftom. Većina od 57 odsto je u međuvremenu rekla da bi trebalo da proizvođači ugljovodonika imaju pravo na uključivanje u takozvane ESG fondove, koji se fokusiraju na održive investicije.
Povećana potražnja za naftom takođe bi povećala moć najvećih svetskih izvoznika nafte, kao što je Saudijska Arabija. Skoro četiri od pet ispitanika u anketi veruju da će savez OPEK+ verovatno biti dominantna sila koja podržava cene sirove nafte do kraja 2022. Taj pomak je naglašen rekalibracijom stava američke administracije prema saudijskom režimu, za koji je predsednik Joe Biden ranije rekao da će se pretvoriti u "pariju".
Ciljevi smanjenja emisije gasova staklene bašte i pronalaženja goriva da bi sijalice nastavile da gore, sasvim su sada u sukobu, rekao je Endrju Andrew Blumenfeld, direktor za analizu podataka za istraživanje tržišta McCloskey Opis.
Istraživanje MLIV-a pokazuje da 64 odsto očekuje da će Bloomberg Commodity Index završiti godinu još jači. Među četiri ključne sirovine, najveći procenat ispitanika, 34 odsto, smatra da će pšenica prednjačiti. Blizu 27 odsto smatra da se bakar najviše oporavlja, sličan procenat je za naftu, dok zlato zaostaje oko 13 odsto u anketi. Oko 37 odsto je izabralo ulje u grupi sirovina čija će cena da pada, a oko 17 odsto to predviđa za pšenicu.
Rat u Ukrajini poremetio je trgovinu raznim žitaricama, jestivim uljima i đubrivima, izazvavši rekordan skok cena, što je podstaklo desetine nacija, uključujući Indiju, da odgovore ograničenjima izvoza hrane. Ovo bi moglo imati domino efekat koji pogoršava nestašicu neto uvoznika hrane, što bi zauzvrat moglo da bude katalizator za izbijanje građanskih nemira izazvanih globalnom krizom hrane 2007 - 2008.
Malo je verovatno da će se pritisak na povećanje troškova hrane smanjiti uskoro, a to će verovatno imati društvene posledice širom sveta, rekao je Massimiliano Bondurr, glavni izvršni direktor SGMC Capital za Bloomberg TV. On je skeptičan da će tržišta resursa biti svedoci velikog rasta koji je mnogo iznad sadašnjeg nivoa, i smatra da je vrlo verovatno da će roba ostati subvencionisana“.
Čak i ako cene sirovina ne budu dalje rasle, većina ispitanika očekuje da će inflacija ostati iznad ciljeva centralnih banka. To sugeriše da ispitanici vide kako rastući pritisci na cene postaju sve više ukorenjeni u drugim delovima privrede. To je očigledno u najvećoj svetskoj ekonomiji, sa novim podacima od prošle nedelje koji pokazuju da se inflacija potrošačkih cena u SAD neočekivano ubrzala i iznosi 8,6 odsto.
"Planiramo nastavak inflacije u doglednoj budućnosti", rekao je Nick Hampton, izvršni direktor londonskog proizvođača prehrambenih sastojaka Tate & Lile Plc za Bloomberg TV. "Mi upravljamo svojim poslom pod pretpostavkom da će se inflacija nastaviti i veoma je teško predvideti koliko će to trajati, jer se stvari u ovom trenutku tako brzo razvijaju."
