.webp){kind=icon}
Za nešto više od tri nedelje, pomorske isporuke dizela od najvećeg spoljnog dobavljača Evropske unije biće gotovo zabranjene.
Ko će uskočiti da popuni ovaj ogroman jaz u snabdevanju? I hoće li biti dovoljno? Da li blok ulazi u krizu sa gorivom?
EU je uvezla oko 220 miliona barela dizel-proizvoda iz Rusije prošle godine, prema podacima Vortexa Ltd. koje je prikupio Bloomberg. Gorivo je od vitalnog značaja za ekonomiju bloka, pokreće automobile, kamione, brodove, građevinsku i proizvodnu opremu i još mnogo toga.
Bloomberg Mercury
Od petog februara će skoro sav taj uvoz biti zabranjen u pokušaju da se Moskva kazni za rat u Ukrajini. Zamena toliko ruskog goriva - zamislite oko 14.000 olimpijskih bazena koji su prepuni dizela - veliki je izazov.
Određeni napredak je već postignut. Godine 2021. više od polovine svih pomorskih pošiljki u EU i Veliku Britaniju - koje već imaju zabranu - stiglo je iz Rusije. Do decembra prošle godine, taj udeo je pao na oko 40 odsto, delom zahvaljujući povećanju uvoza iz Saudijske Arabije i Indije.
Gledajući unapred, postoji razlog da se veruje da preostale ruske zalihe mogu biti pokrivene buradima sa drugih mesta.
"Izgubljene ruske zalihe će biti zamenjene", rekao je Eugene Lindell, šef odeljenja za rafinisane proizvode u konsultantskoj kući Facts Global Energy.
Ali to je daleko od garantovanog.
Dobavljači
Najočiglednije mesto gde Evropa može da dobije više dizela je Bliski istok: on je prilično blizu, posebno zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem – pod pretpostavkom, naravno, da Suecki kanal ne bude blokiran – i ima ogromne nove rafinerije nafte koje izlaze na mrežu i izbaciće milione barela goriva. Abu Dhabi National Oil Co. takođe je već sklopio ugovor o snabdevanju Nemačke.
Indija i SAD, obe dugoročni dobavljači za EU, takođe su pojačale isporuke poslednjih nedelja. Predviđa se da će američke rafinerije ove godine proizvesti rekordnu količinu destilata, kategorije goriva koja uključuje dizel koji se koristi u kamionima i automobilima.
Ali najvažniji potencijalni dobavljač, iako indirektno, može se ispostaviti da je Kina.
"Kineska politika menja igru", rekao je Mark Wiliams, direktor istraživanja u Wood Mackenzie Ltd. "Ta zemlja drži ključ za sve viškove prerađivačkih kapaciteta na svetskom nivou."
Isporuke dizela iz Kine drastično su porasle poslednjih meseci. Dok samo delić tog tereta plovi sve do Evrope, oni povećavaju regionalne zalihe. To onda oslobađa burad drugih proizvođača koji, teoretski, mogu da krenu u Evropu.
Bloomberg Mercury
Prva kineska kvota za izvoz goriva za 2023. porasla je za skoro 50 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije, što čini malo verovatnim da će se isporuke dizela vratiti na niske nivoe viđene početkom 2022.
Izvoz dizel goriva iz Kine mogao bi da bude 400.000 do 600.000 barela dnevno tokom prve polovine ove godine, rekao je Wiliams. To je sličan obim onome što EU i UK trenutno mogu da izgube u pogledu isporuka pomorskim putem iz Rusije.
"Postoji potpuna promena u pogledu trgovinskih tokova dizela od početka februara", rekao je on.
Međutim, važno je zapamtiti da je Kina ponekad odlučila da da prioritet svom okruženju u odnosu na profit od izvoza goriva. Ta situacija bi se mogla ponoviti.
Potencijalni problemi
Ali iako postoji više opcija za ponovno snabdevanje za EU i UK, postoji i potencijalno šira zabrinutost: da li bi sankcije EU mogle dovesti do toga da ruska burad potpuno nestane sa globalnog tržišta?
Ako Rusija ne bude u stanju da pronađe dovoljno novih kupaca za svoja goriva koja nisu iz EU, šta onda? Ako bi posledično smanjila proizvodnju u svojim rafinerijama, to bi moglo da zaoštri globalne ponude, potencijalno podižući cene.
Lindell očekuje da će se tokovi dizela u zemlji smanjiti sledećeg meseca i u martu - iako je to zbog rada u rafinerijama nafte, kao i zbog nekih trgovinskih trenja kada sankcije stupe na snagu.
Čak i ako ima dosta voljnih kupaca, izvlačenje goriva iz Rusije može biti izazov. Mnogi špediteri će biti oprezni u pogledu kršenja zapadnih sankcija, koje predviđaju da cena ovih tereta ne može biti iznad limita o kojem trenutno raspravlja G7.
Taj mehanizam, kao i samo ograničenje cene - sirova nafta je 60 dolara po barelu - tek treba da se postavi za ruska goriva. Krajem prošle godine, agencija za određivanje cena nafte Argus Media Ltd. procenila je ruski dizel na 926 dolara po toni (oko 124 dolara po barelu), dok je neruski dizel 30 dolara po toni (oko četiri dolara po barelu) skuplji.
Ako bi predstojeća gornja cena bila postavljena znatno ispod tržišnog nivoa, onda veliki deo globalne flote tankera ne bi bio u stanju da nastavi da utovaruje i nosi ruske terete ako želi da pristupi uslugama G-7 kao što je osiguranje.
Potražnja
Druga strana svakog pitanja o tome da li će EU imati dovoljno ponude dizela u budućnosti je: koliko će jaka biti potražnja?
Nedavno toplo vreme u Evropi je bez sumnje pomoglo, verovatno je smanjilo potrošnju lož-ulja - goriva tipa dizel - i smanjilo cenu prirodnog gasa, što u teoriji čini jeftinijim rafinerijama nafte da proizvode visokokvalitetni dizel, a takođe smanjuje podsticaj kompanijama da koriste gas umesto nafte za proizvodnju električne energije.
"Makroekonomsko usporavanje postepeno guši evropsku potražnju za dizelom", rekao je Benedict George , tržišni izveštač u Argusu. "Podaci po zemljama pokazuju da je potražnja za dizelom u Evropi već smanjena za najmanje pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tokom recesije 2008, potražnja za dizelom je pala za oko 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu na najnižoj tački."
Uz to, Goldman Sachs Group, Inc., više ne predviđa recesiju evrozone nakon što se ekonomija pokazala otpornijom krajem prošle godine.
Turska uloga
Takođe ne treba potcenjivati ulogu potencijalnih zemalja posrednika u pomaganju da se ublaži uticaj zabrane EU i prateće granice cena.
Turska, na primer, koja nije deo EU, u teoriji bi mogla da uvozi velike količine ruskog dizela - za to je već potrebna znatna količina - i onda to iskoristi za snabdevanje svog domaćeg tržišta.
Neruski dizel koji proizvodi u sopstvenim rafinerijama mogao bi da se proda EU, potencijalno po mnogo višoj ceni.
"Produženo ekonomsko usporavanje, toplo vreme, kontinuirani vetar u leđa zbog većeg kineskog izvoza i dobro podmazano ograničenje cena pomogli bi da globalni bilansi dizela ostanu izvodljivi i dali bi Evropi dovoljno izbora da povuče zamenu za burad“, rekao je Hedi Grati, šef Evrope /CIS prerada i marketing u S&P Global Commodity Insights.
"Što je veća potražnja i veći pad ruske proizvodnje dizela, to bi stvari mogle postati komplikovanije i potencijalno lomne."
