.webp){kind=icon}
Kina bi već od decembra mogla da počne da uvozi kukuruz iz Brazila. To je deo strategije najvećeg svetskog uvoznika kukuruza da smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i zameni količine na koje ne može da računa zbog rata u Ukrajini.
Oko 45 pogona u vlasništvu kompanija kao što su Bunge Ltd, Cargill Inc, i Archer-Daniels-Midland Co, dobilo je dozvolu brazilskih vlasti da izvoze kukuruz u Kinu, prema dokumentu u koji su novinari Bloomberga imali uvid. Konačan broj će biti mnogo viši jer je mnogo više podnetih zahteva, rekao je za Bloomberg izvor upoznat sa situacijom. Konačan spisak će Kini verovatno biti poslat u novembru.
Polje kukuruza u saveznoj državi Parana u Brazilu /Bloomberg Mercury
Kineski zvaničnici se trude da ubrzaju pregovore sa Brazilom kako bi obezbedili dodatne količine kukuruza iz država koje nisu Sjedinjene Američke Države, jer su tenzije između SAD i Kine na visokom nivou. Rast cena fjučersa kukuruza u Čikagu, kao i jačanje dolara, samo su pojačali potrebu da se dođe do drugih snabdevača. Kina je takođe smanjila izvoz kukuruznog skroba.
Nakon objave, vrednost akcija kompanije Archer-Daniels-Midland Co. i Bunge Ltd. pala je za oko 2,9 odsto.
Iako je Brazil drugi najveći izvoznik kukuruza u svetu, Kina skoro uopšte nije kupovala kukuruz od južnoameričke države zbog fitosanitarnih problema. Na sastanku zvaničnika dve države u Braziliji, konačno je dogovoren okvir sanitarnih standarda koji omogućava sklapanje komercijalnih ugovora. Takav ishod će značiti i manji izvoz za američke proizvođače, a azijska država je oko 70 odsto kukuruza u prošloj godini uvezla upravo iz SAD.
Bloomberg Mercury
Kompanija Bunge nalazi se na vrhu liste u koju su novinari Bloomberga imali uvid, a koju sačinjava 20 fabrika kojima je dozvoljeno da izvoze kukuruz u tu azijsku državu. Iz Kineske privredne komore nisu odgovorili na pitanja Bloomberga.
Kina već otkupljuje najveći deo brazilske soje, koja se kao i kukuruz koristi za prehranu stočnog fonda. Azijska država je i ranije menjala svoju trgovinsku politiku, uvozeći manje sirovina iz SAD u vremenima kada su odnosi lošiji. Situacija je bila slična i 2018. i 2019. godine, od kada Kina pokušava da ne zavisi od jednog snabdevača.
