Nafta ponovo raste nakon Trumpove poruke Iranu

Nafta je porasla nakon najvećeg dnevnog pada u poslednjih nedelju dana, pošto je predsednik SAD Donald Trump izjavio da je njegova najnovija ponuda za pregovore "poslednja prilika" za Teheran i da očekuje potpuno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Brentom se trgovalo blizu 85 dolara po barelu, nakon što je u prethodnoj sesiji izgubio gotovo pet odsto, dok je američka nafta WTI bila iznad 81 dolara. "Razgovaramo o moreuzu, o njegovom otvaranju, očekujemo da bude otvoren praktično već sutra", rekao je Trump novinarima u Ovalnom kabinetu u ponedeljak.

"Ovo im je poslednja prilika da potpišu dobar dokument", rekao je Trump, ne precizirajući na koje pregovore misli niti ko u njima učestvuje. "Želim da im dam svaku poslednju šansu pre nego što usledi obezglavljivanje."

Teheran je negirao da vodi razgovore sa SAD, ali je saopštio da pregovori s Omanom o povećanju broja brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz napreduju. Vašington mora "prvi da napravi korak i promeni svoje ponašanje", izjavio je savetnik iranskog vrhovnog vođe Mohsen Rezaee za državnu televiziju.

Cena nafte poslednjih nedelja snažno oscilira nakon što su sukobi ponovo izbili posle propasti junskog primirja, a sukob se proširio i na Crveno more. Trump je više puta isticao diplomatske napore kada je odustajao od pretnji vojnom eskalacijom, da bi pregovori potom propali. U ponedeljak je otkazao napad na Iran za koji je rekao da bi bio "najveći još od Drugog svetskog rata".

"Dok god postoje mogućnosti da se nafta preusmerava drugim pravcima, ovakvi nagli obrti na tržištu mogu da se nastave", rekla je Carolyn Kissane, pomoćnica dekana Centra za globalna pitanja pri Univerzitetu u Njujorku. "Iran ne želi eskalaciju, ali želi tenzije, pa će nakon ovog povlačenja tržišta verovatno uslediti novi napadi. Ovo smo već viđali."

                      

Izgledi za sporazum između SAD i Irana dobijaju na zamahu, nakon što je Katar saopštio da je sastavljen predlog, dok je američki ministar finansija Skot Besent izrazio nadu u dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. O situaciji na Bliskom istoku i mogućem raspletu pregovora razgovaramo sa programskim direktorom u Novom trećem putu, Dimitrijem Milićem. Na pitanje da li bi do konačnog dogovora moglo da dođe uskoro i kako bi on mogao da izgleda, Milić kaže da je ključna uloga Omana, koji zbog geografskog položaja ima važnu poziciju u kontroli tranzita kroz Ormuski moreuz. "Kapaciteti, prvenstveno Omana u razgovorima sa Iranom, s obzirom na to da te dve države zbog geografije ključно određuju tranzit kroz Ormuski moreuz, jesu veoma važni. Ako bismo gledali neke prelomne tačke u ovim razgovorima, vidimo da je Iran popustio po više pitanja. Od toga da bi sam kontrolisao moreuz, preko pitanja zajedničke uprave, pa do naplate naknada jednostrano od strane Irana. Vidimo da su te pozicije napuštene i da se u razgovorima sa Omanom dolazi do okvira koji deluje značajno razumnije", objašnjava Milić. On dodaje da je upravo posrednička uloga Omana pomogla u nastavku pregovora, jer između Vašingtona i Teherana i dalje postoji duboko nepoverenje. "To je pomoglo jer nemamo Sjedinjene Američke Države u direktnim razgovorima sa Iranom, s obzirom na to da između dve strane ne postoji poverenje. Između Omana i Irana postoji određeni stepen poverenja, jer imaju istoriju pristojnih bilateralnih odnosa", kaže Milić. Prema njegovim rečima, Iran je bio spreman na dodatne ustupke, posebno kada je reč o kontroli izlaza iz Ormuškog moreuza, što je od ključnog značaja za globalno tržište energenata. "Ako gledamo ono o čemu se poslednje razgovaralo vezano za tranzit, vidimo da je čak Iran bio spreman da prepusti Omanu kontrolu izlaza iz moreuza. To je značajno bitnije, zato što podrazumeva sve izvozne kapacitete država Zaliva – i kada govorimo o nafti, i tečnom gasu, i drugim proizvodima. To je mnogo važnije od samog ulaza u ovaj region. Iran je izrazio želju da preuzme deo obaveza, a videćemo u finalu kako će dogovor izgledati", navodi on. Govoreći o suprotstavljenim porukama koje su poslednjih dana stizale iz Vašingtona i Teherana – gde je Donald Trump tvrdio da se pregovori vode, dok ih je Iran negirao – Milić ocenjuje da je reč o kombinaciji taktike i dubokog manjka poverenja između dve strane. "Jedno je jasno – nepoverenje između dve strane postoji. Ono je donekle bilo izgrađeno tokom pregovora u periodu administracije Baraka Obame, kada je postignut nuklearni sporazum. Međutim, već u prvom mandatu Donalda Trumpa došlo je do promene politike prema Iranu, uključujući povlačenje iz nuklearnog sporazuma", kaže Milić.

  

Tokovi robe kroz Ormuuz, kojim je pre rata prolazila oko petina svetske trgovine sirovom naftom i tečnim prirodnim gasom, svedeni su na minimum. U najnovijem incidentu, teretni brod severoistočno od Al Kasaba u Omanu javio je u ponedeljak da ga je pogodio neidentifikovani projektil, prema podacima britanske službe UK Maritime Trade Operations.

U međuvremenu, ključna saudijska izvozna luka Janbu u Crvenom moru zabeležila je, prema dostupnim podacima, najprometniji dan od kada su pretnje Huta poremetile pomorski saobraćaj u regionu, jer je veći broj brodova prošao kroz moreuz Bab el-Mandeb bez uključenih transpondera.

Bloomberg

Satelitski podaci pokazuju da je izvoz sirove nafte iz Saudijske Arabije blago opao u julu, jer su bezbednosni rizici za brodove u Persijskom zalivu i Crvenom moru ograničili isporuke kraljevstva.

Dok su globalna energetska tržišta pod pritiskom zbog rata u Iranu, ukrajinski napadi na sve širi deo ruskog naftnog lanca snabdevanja dodatno povećavaju rizik od novih poremećaja u globalnom snabdevanju. Velike rafinerije, tankeri, pomorska i glavna cevovodna infrastruktura bili su meta najmanje 30 napada tokom jula, što je drugi najveći mesečni broj napada od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Poslednjih dana četiri broda završila su utovar u terminalu Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma (CPC) na ruskoj obali Crnog mora, ključnoj izvoznoj tački za kazahstansku naftu. Nedavni napadi na tankere u tom području učinili su deo brodovlasnika opreznijim kada je reč o utovaru u toj luci.

 

- U pisanju pomogli Kanoko Matsuyama i Yongchang Chin.

- Ažurirano u tekstu.