Činjenjica da se trećina proizvedene hrane baci, a da na svetu ima dovoljno hrane za sve, navela je ljude širom sveta da potraže kreativna rešenja pomoću kojih će smanjiti količinu hrane koja završi na deponijama i pritom sugrađanima uštedeti novac.
U vreme visoke inflacije, kada je hrana za čak petinu skuplja nego pre godinu dana, potrošači se okreću popustima, kuponima i različitim mobilnim aplikacijama koje im mogu uštedeti nešto novca.
Jedan od primera takvih rešenja koji je nedavno zaživeo u Beogradu je aplikacija "Odnesy", koja povezuje korisnike sa viškom hrane iz restorana i pekara, koja im se u određenom terminu prodaje upola cene.
"Ideja je nastala kada smo videli da u Evropi postoje aplikacije koje dobro funkcionišu po ovom modelu i zaključili da u Srbiji postoji potencijal da nešto slično zaživi", navode iz te inicijative. "Neki lokali bacaju toliko malo hrane da smatraju da im 'Odnesy' nije neophodan, dok su oni koji primećuju značajne količine bačene hrane u toku svog poslovanja ovu ideju dočekali raširenih ruku."
Pokretači inicijative "Odnesy" kažu za Bloomberg Adriju da u narednom periodu sledi širenje "Odnesy" na što više lokala u Beogradu. Njihova vizija je da se prošire i na druge gradove u Srbiji, a kasnije i regiona.
Bloomberg
Mnoge druge aplikacije ranije su nastale širom Evrope i Amerike da bi na kreativan način prikupile višak hrane. Ovo su samo neki od poznatijih primera:
-
Too Good To Go postoji od 2015. godine, funkcioniše po sličnom principu kao Odnesy. Aplikacija vam omogućava da kupujete pakete napunjene viškom hrane po sniženim cenama iz kafića, restorana, hotela, prodavnica i proizvođača.
-
Olio pruža platformu za deljenje viška hrane i drugih artikala sa zajednicom. Takođe možete besplatno da pokupite ostatke hrane iz prodavnica ili ugostiteljskih objekata.
-
FoodCloud povezuje supermarkete sa dobrotvornim organizacijama. Preko aplikacije, supermarketi mogu da otpreme neprodatu hranu, a lokalna dobrotvorna organizacija će je kasnije preuzeti.
-
Nowaste vam omogućava da skenirate račune i bar-kodove, odaberete svoju omiljenu prodavnicu, pravite liste ́hrane koju imate, planirate obroke i primate podsetnike o tome kada će rok trajanja namirnica isteći.
-
Kitche je besplatna aplikacija koja ima hiljade predloga recepata koje korisnici mogu da filtriraju prema sastojcima u svojoj kuhinji.
-
Flashfood obaveštava korisnike koja hrana u prodavnicama bi završila u smeću. Osoblje prodavnica i restorana fotografiše hranu koja je blizu isteka roka trajanja, nudeći je uz veliki popust (najmanje 50 odsto), a korisnicima stiže notifikacija o hrani koja je snižena.
Zakonska rešenja
Inicijativa "Spasimo hranu" navodi da se u Srbiji dnevno baca 2.000 tona hrane, što potvrđuje i izveštaj UNEP-a (UN ENvironment Programme) iz marta 2021, koji takođe navodi da se u Srbiji godišnje baci preko od 720.000 tona hrane.
Ta inicijativa, koju realizuje Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija "Ana i Vlade Divac", tokom prošle godine je uspela da prikupi oko 70.000 kilograma hrane.
Oni vide veliki problem u tome što proizvođači i prodavci hrane prema propisima moraju da plate PDV kada doniraju hranu. Da bi se manje hrane bacilo, predlažu promenu zakonskog okriva kojim bi se omogućilo da se hrana pred istek roka trajanja donira najsiromašnijem stanovništvu bez plaćanja PDV-a.
Tako bi se, tvrde, obezbedilo oko 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama tako što bi se donacije hrane uvećale za 160 miliona dinara.
Pošto se PDV plaća kada se hrana donira, ispada da je kompanijama jefinije da je jednostavno bace, pošto onda ništa ne moraju da plate. Naime, jeftinije je (ili preciznije, besplatno) baciti hranu kojoj je istekao rok nego je donirati kada morate da platite PDV od 20 odsto.
Dvadeset zemalja EU ne naplaćuje PDV za doniranje hrane, a one koje naplaćuju, uglavnom daju stimulativne poreske olakšice koje podstiču kompanije da doniraju hranu pre nego što joj istekne rok.
Bloomberg
Inače, proizvodnja hrane doprinosi emisiji gasova staklene bašte, koji dovodi do zagrevanja Zemlje. Doprinos globalnom zagrevanju koje stvara otpad od hrane skoro je jednak ukupnim svetskim emisijama iz drumskog saobraćaja, pokazuju podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FOA).
“Upotrebljivo do” ili “najbolje upotrebiti do”?
Druga zakonska izmena koju predlaže inicijativa "Spasimo hranu" tiče se oznake koju često vidimo na različitim proizvodima, ali se ispostavilo da je retko i razumemo. Naime, dosta hrane se baca zato što kupci ne znaju razliku između “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”.
Određena vrsta hrane koja je bezbedna za ljudsku upotrebu nakon isteka roka “najbolje upotrebiti do“ trebalo bi da se donira, predlaže inicijativa. Oznaka "najbolje upotrebiti do" koristi se kod proizvoda koji mogu da stoje duže, čak i do nekoliko godina, mada nakon naznačenog roka može doći do pada kvaliteta.
Oznaka "upotrebljivo do" koristi se kod namirnica koje se lako kvare i koje ne bi trebalo koristiti posle naznačenog roka, pošto mogu da budu štetne po zdravlje.
Supermarketi u Velikoj Britaniji čak postepeno ukidaju rokove trajanja za mnoge kvarljive artikle i ostavljaju kupcu da proceni kvalitet, piše Bloomberg. Trgovinski lanci kažu da će taj potez uštedeti novac kupcima i smanjiti količinu hrane koja se baca. Asda, Co-Op, Morrisons, Vaitrose, Tesco Plc i Marks & Spencer Group Plc su najavili potpuno ili delimično ukidanje tradicionalnih oznaka “najbolje upotrebiti do” i “upotrebiti do” na određenim proizvodima, a u nekim slučajevima prelaze na kodove koje osoblje može da pregleda da bi bacilo artikle sa isteklim rokom trajanja.
.webp){kind=icon}
