Trgovci su potpuno uračunali dva povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke ove godine, jer napad na iranska gasna postrojenja ponovo budi strah od naglog rasta inflacije.
Svopovi sada ukazuju na 50 baznih poena monetarnog zaoštravanja u 2026. godini, neposredno pre objave smernica monetarne politike zvaničnika ECB u četvrtak.
Ekonomisti i tržišta novca očekuju da će kamatna stopa na depozite ostati stabilna na dva odsto, što preusmerava pažnju tržišta na njihove prognoze za ostatak godine.
Najnovija promena u očekivanjima kamatnih stopa dolazi uporedo sa preokretima na tržištima obveznica i valuta u regionu. Evropski državni dug prešao je iz dobitaka u gubitke, dok je prinos na dvogodišnje nemačke obveznice, osetljive na promene politike, porastao za čak devet baznih poena na 2,47 odsto, što je najviše od avgusta 2024. godine. Evro je oslabio za 0,2 odsto na 1,1522 dolara.
To je usledilo nakon naglog rasta cena nafte i evropskog prirodnog gasa, pošto je Iran saopštio da su američki i izraelski vazdušni napadi pogodili ogromno gasno polje Južni Pars. Iran sada smatra različita energetska postrojenja u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima legitimnim metama, izvestila je iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim.
To ponovo oživljava strahove od poremećaja u snabdevanju koji bi mogli dodatno podići cene energije ili ih duže zadržati povišenim, što istovremeno podstiče inflaciju i guši privredni rast. Kao uvoznik energenata, evropska ekonomija je posebno izložena takvim poremećajima.
I evro i obveznice oslabili su otkako je počeo rat Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, dok se kratkotrajan oporavak početkom ove nedelje pokazao prolaznim.
.webp){kind=icon}
