Rat na Bliskom istoku je u proteklih desetak dana bio snažan okidač za strah i povlačenje kapitala sa finansijskih tržišta. Investitori već sada pokušavaju da procene koliko bi sukob mogao da traje, da li će poremetiti globalno snabdevanje energijom i šta to znači za inflaciju, kamatne stope i cenu imovine širom sveta. U takvim trenucima analize i prognoze često kasne za događajima, ali jedno mesto pruža gotovo trenutni uvid u raspoloženje tržišta - tržišta predviđanja na kojima učesnici ulažu pravi novac na određene ishode.
Verovatno ste čuli za Polymarket, platformu na kojoj je trenutno jedna od glavnih tema upravo trgovanje opkladama koje se odnose na rat sa Iranom, kretanje kamatnih stopa, cenu nafte i zlata, kao i inflaciju. Kada se sve te opklade posmatraju zajedno, njihove kvote zapravo otkrivaju prilično jasnu sliku kako investitori trenutno vide razvoj cele situacije.
Centralne banke neće žuriti sa promenom kamata
Prva stvar koja nedvosmisleno upada u oči jeste da tržište ne očekuje brzu reakciju centralnih banaka, jer to zapravo i nije iznenađenje. Kada izbije rat, pogotovo na teritoriji Bliskog istoga, gde se nalazi oaza nafte, i naglo porastu cene energije, poslednja stvar koju monetarne vlasti žele jeste dodatno podsticanje inflacije spuštanjem kamatnih stopa.
Upravo suprotno - u takvim situacijama centralne banke najčešće biraju oprez i zadržavaju restriktivnu politiku, a u ekstremnim scenarijima čak razmatraju i dodatno pooštravanje kako bi sprečile širenje inflacionog talasa kroz ekonomiju. Sam taj oprez je postojao i pre same eskalacije, upravo zbog toga što je Donald Trump, došavši na vlast, snažno pogurao narativ o potrebi snižavanja kamatnih stopa kako bi se ubrzao ekonomski rast, ali Federalne rezerve su već tada brinule o potencijalnoj inflaciji koju bi mogle izazvati prošlogodišnje carine na uvoz. Rat i poskupljenje energenata sada su samo dodatno ojačali taj oprez i praktično uklonili svaki razlog za brzu promenu politike.
Verovatnoća da Fed već u martu spusti kamatu procenjuje se na svega oko jedan odsto, dok je i za april ta šansa relativno mala. Tek sredinom godine očekivanja počinju ozbiljnije da se pomeraju. Na tržištu opklada najviše novca ide na scenario u kojem prvi rez dolazi tokom leta, dok verovatnoća da se kamate smanje do kraja godine prelazi 80 odsto. Drugim rečima, tržište smatra da će Fed sačekati da vidi da li će rast cena nafte ponovo podići inflaciju pre nego što počne da ublažava monetarnu politiku.
Slika u Evropi je bila jasna i pre same eskalacije rata, odnosno Evropska centralna banka je već praktično privela kraju ciklus smanjenja kamatnih stopa, pa tržište i bez ove krize nije očekivalo značajnije dalje ublažavanje monetarne politike. Zbog toga za martovski sastanak ECB-a gotovo da ne postoji dilema - verovatnoća da će kamate ostati nepromenjene iznosi oko 99 odsto. Štaviše, vidi se čak i pomeranje očekivanja u suprotnom smeru, odnosno verovatnoća da bi sledeći potez ECB mogao biti povećanje kamatnih stopa porasla je sa oko 12 odsto na početku rata na približno 56 odsto danas. Drugim rečima, investitori već polaze od pretpostavke da će ECB zadržati postojeći nivo kamata ili ih potencijalno povećati.
Tržište računa na rat koji traje još nekoliko meseci
Drugo pitanje koje dominira tržištem jeste koliko bi sam rat mogao da potraje i da li postoji rizik da se sukob proširi daleko izvan regiona, odnosno postoje i špekulacije, pa čak i scenariji u kojima bi zaoštravanje sukoba između SAD, Izraela i Irana moglo da preraste u mnogo širi globalni konflikt - ono što bi pojedini komentatori već nazvali potencijalnim uvodom u treći svetski rat.
Međutim, finansijska tržišta zasad ne deluju kao da veruju u takav ekstremni scenario, iako je američki predsednik Donald Trump nedavno rekao da bi sukob mogao da se završi vrlo brzo, istovremeno nije previše upoznat sa time da Iran ima kapacitet da vodi rat duže nego što je u početku i mislio.
Upravo zbog toga Polymarket pokazuje da tržište pokušava da pronađe sredinu između ta dva narativa, stavljajući najviše novca trenutno na to da će do prekida vatre doći tokom narednih nekoliko meseci, dok se verovatnoća da rat bude završen do kraja maja procenjuje na nešto više od 60 odsto, a tržište daje još veću šansu da se sukob završi najkasnije do kraja juna. Takva raspodela opklada sugeriše da investitori trenutno očekuju relativno ograničen sukob koji bi mogao da traje još nekoliko meseci, ali ne i dugotrajan rat koji bi trajno poremetio svetsku ekonomiju ili prerastao u širi globalni konflikt.
Nafta - visoka volatilnost je i dalje tu
Najdirektniji ekonomski efekat rata trenutno se vidi na tržištu nafte, gde se investitori klade na širok raspon mogućih scenarija. Na Polymarketu se trenutno najveća verovatnoća daje scenariju u kojem će cena nafte do kraja marta dostići oko 100 dolara po barelu. Postoji i značajna verovatnoća da cena nakratko dotakne 110 dolara, dok se ekstremni scenariji u kojima nafta skače na 150 ili čak 200 dolara i dalje smatraju relativno malo verovatnim.
Kada se horizont pomeri do kraja juna, očekivanja se dodatno pomeraju naviše. Tržište procenjuje da postoji velika šansa da cena nafte tokom tog perioda testira nivo od 110 dolara, dok scenariji sa znatno višim cenama ostaju u drugom planu. Drugim rečima, investitori očekuju da će rat držati cenu energije povišenom još neko vreme, ali ne računaju na potpuni energetski šok koji bi gurnuo svet u novu inflacionu spiralu.
Zlato tradicionalno ostaje zaštita od rizika
U takvom okruženju zlato zadržava svoju tradicionalnu ulogu zaštite od rizika. Na tržištu opklada trenutno postoji velika verovatnoća da će cena zlata do kraja juna dostići najmanje 5.500 dolara, dok značajan deo investitora računa i na scenario u kojem zlato ide još više. Za kraj marta očekivanja su nešto skromnija i najveća verovatnoća je koncentrisana oko nivoa od oko 5.400 dolara, što sugeriše da tržište očekuje postepen rast cene zlata, a ne nagli skok. To je tipično ponašanje investitora u trenucima geopolitičke neizvesnosti: kapital se premešta u sigurnu imovinu, ali za sada se ne vide znaci panike koja bi pokrenula eksplozivan rast u narednom periodu.
Inflacija ostaje najveća nepoznanica
Najveća nepoznanica u celoj priči ostaje inflacija. Na tržištu opklada trenutno postoji gotovo podeljeno mišljenje o tome kako će se cene u Evropi kretati do kraja 2026. Najveća verovatnoća daje se scenariju u kojem inflacija ostaje relativno niska, između oko 1,3 i 1,5 odsto. Istovremeno, veliki deo investitora ipak vidi mogućnost da rast cena energije ponovo podigne inflaciju bliže tri odsto. Ta podela jasno pokazuje koliko tržište još uvek nije sigurno da li je trenutni rast cena energije samo privremeni šok ili početak novog inflacionog talasa.
Bloomberg
Šta tržište zapravo poručuje investitorima
Kada se svi ovi signali saberu, tržište trenutno šalje jednu prilično jasnu poruku. Investitori očekuju da će rat sa Iranom izazvati kratkoročan energetski šok i povećanu volatilnost na tržištima, ali ne veruju da će sukob prerasti u dugotrajnu globalnu ekonomsku krizu. To se vidi i na samim berzama. Indeks S&P 500 je u prvim danima nakon izbijanja sukoba pao oko tri odsto, ali se taj pad već delimično ublažio i trenutno iznosi oko jedan odsto. Takvo kretanje sugeriše da tržište reaguje na rizik, ali ne i da očekuje scenario koji bi ozbiljno poremetio globalni finansijski sistem. Centralne banke će verovatno ostati oprezne i držati trenutne kamatne stope još neko vreme dok ne postane jasno kakav će biti uticaj rata i cena energenata na inflaciju.
Nafta će u takvom okruženju gotovo sigurno ostati volatilna, pre svega zato što je sam sukob u regionu koji predstavlja jedno od ključnih čvorišta globalnog snabdevanja energijom, kroz koje svakodnevno prolazi veliki deo svetske ponude nafte. Zlato će, kao i u gotovo svakom periodu geopolitičke neizvesnosti, nastaviti da privlači kapital investitora koji traže sigurnije utočište za novac. Ipak, ako bi centralne banke, u ovom slučaju ECB, zbog straha od inflacije podigle kamatne stope, rast prinosa mogao bi izvršiti pritisak na cenu zlata, koje tradicionalno ima negativnu korelaciju sa realnim kamatama.
Istovremeno, tržište već sada pokušava da proceni trenutak kada bi sukob mogao da se završi, jer upravo taj trenutak često označava i početak oporavka rizičnije imovine. U takvim okolnostima investitori zapravo rade ono što tržišta rade u svakoj krizi: pokušavaju da procene ne samo koliko će šok trajati, već i kada će se pojaviti prvi znakovi da je najgori deo priče već iza nas kako bi pronašli pravi momenat da plasiraju kapital nazad u rizičnu imovinu i ostvare dobre prinose.
.webp){kind=icon}
