Evro oslabio na najniži nivo u dve decenije

Evro i evropske akcije pale su nakon što je Rusija na nepoznati rok obustavila isporuku gasa Evropi, signalizirajući dugu i hladnu zimu za evropska preduzeća i domaćinstva.

Zajednička valuta je u ponedeljak pala za čak 0,7 odsto na 98,80 američkih centi, najslabije od 2002, dok su fjučersi na evro Stoxx 50 oslabili čak 3,3 odsto. Fjučers novčanica nemačke vlade porasle su za 80 poena na 149,13 uoči ovonedeljne odluke o politici Evropske centralne banke.

"Evro ima više negativnih strana s obzirom na puni uticaj neograničenog smanjenja isporuke gasa iz Rusije u Evropu tek predstoji", rekao je Rodrigo Catril, valutni strateg u National Australia Bank. "Nema gasa znači da nema rasta i jastrebova ECB".

Energetska kriza se produbljuje otkako je ruska invazija na Ukrajinu povećala cene roba i narušila odnose između Kremlja i Evrope. To je bio značajan faktor koji je prošlog meseca pogurao evro na paritet sa dolarom, prvi put u dve decenije. Nova opterećenja u snabdevanju energentima uoči zime prete da dodatno otežaju regionalnu ekonomiju u trenutku kada rastuće potrošačke cene vrše pritisak na ECB da pooštri monetarnu politiku.

Lagardin izazov

Sve su veća očekivanja da će ECB već u četvrtak podići stope za 75 baznih poena. Odluka ostaje izazovna jer se šefica Christine Lagarde i njene kolege suočavaju sa dvostrukim problemima visoke inflacije i predstojeće recesije.

"U jednom trenutku tržišta bi mogla početi da postavljaju pitanje koliku inflaciju su centralne banke spremne da tolerišu ako ekonomije skliznu u recesiju, posebno ako je koren te inflacije vođen ponudom", rekao je Su-Lin Ong, šef australijskog ekonomskog i fiksnog dohotka strategije u Royal Bank of Canada. "Slabiji rast, ili recesija, i slabije tržište rada su na kraju cena koju treba platiti, ali dugotrajno povišene cene energije mogle bi da ublaže obim do kojeg se ECB kreće i ove nedelje i tokom ciklusa."

Kao znak ozbiljnosti problema, Nemačka je u nedelju predstavila plan pomoći vredan oko 65 milijardi evra (65 milijardi dolara), dok je Finska rekla da će stabilizovati tržište električne energije programom od 10 milijardi dolara. Švedska je u subotu najavila hitnu pomoć u iznosu od 23 milijarde dolara za svoje komunalne kompanije u nastojanju da spreči širu finansijsku krizu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar