Srbija obara rekorde u internet kupovini - 82,4 miliona klikova u 2024.

Građani Srbije sve više kupuju preko interneta. Tokom prošle godine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kliknuli su na opciju "plati" pri kupovini preko interneta 82,4 miliona puta. To znači da je svakog dana 2024. godine u proseku izvršeno preko 225.000  kupovina.

"U 2024. godini zabeleženo je povećanje kupovine preko interneta od 39,2 odsto posmatrano u odnosu na 2023. godinu, kada je bilo izvršeno 59,2 miliona internet kupovina, a u odnosu na pre pet godina povećanje iznosi 288,5 odsto (3,9 puta)", objavila je NBS.

 

 

Dinar, apsolutni šef internet kupovine 

Najčešće se kupovalo u domaćoj valuti. Čak dve trećine kupovina preko interneta platnim karticama obavljeno je u dinarima, a vrednost ovih transakcija dostigla je rekordnih 162,3 milijarde dinara. Na kupovine putem interneta građani Srbije potrošili su i 735,2 miliona evra, 217,3 miliona dolara. Plaćali su onlajn i u britanskoj funti, i švajcarskom franku, ali znatno manje.

Podaci pokazuju i da je sve veći broj domaćih onlajn prodavnica - skoro za petinu ih je više u odnosu na godinu pre.

"Povećanje broja internet prodavnica uslovilo je i povećanje broja internet kupovina u Srbiji. Dinarske kupovine u 2024. godini beleže rast od 39,6 odsto u odnosu na 2023. godinu, pri čemu je vrednost pomenutih kupovina uvećana za 41,9 odsto", pokazuju podaci NBS.

Znatno je povećan i broj kupovina u evrima, kako u broju, tako i u vrednosti.

"U odnosu na 2023. godinu povećan je broj kupovina u evrima za 56,6 odsto dok je njihova vrednost veća za 40,5 odsto. Kupovine u američkim dolarima na internetu beleže manji rast u odnosu na dinar i evro i to povećanje iznosi 10,4 odsto, dok je njihova vrednost veća za 24,4 odsto", navodi NBS.

 

Ovi podaci ne obuhvataju onlajn kupovine gde je roba plaćena pouzećem – tj. po prijemu robe.

U budućnosti nas čeka biometrija  

Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama jugoistočne Evrope u kompaniji Visa, na konferenciji "Finance & Insurance Industries Trends 2025", koju je organizovala Bloomberg Adria, istakao je da onlajn plaćanje treba da bude dostupno svima, a ne samo ljudima koji su edukovani i familijarni s modernim tehnologijama, a potom i da bude brzo, sigurno i efikasno. 

"Vrlo smo blizu toga da razbijemo mit da su savremena plaćanja komplikovana i namenjena isključivo tehnološki potkovanim korisnicima. Ključni trend u budućnosti, kada je u reč o paytech industriji, biće i biometrija. Jedan od trendova koji mislim da će obeležiti naredni period je embedded finance, situacije u kojima ćemo moći da obavimo neku transakciju, a koje će biti bez prevelikog uticaja samog korisnika", rekao je Lukić. 

A šta nude domaće e-prodavnice

Prema podacima NBS, na kraju 2024. godine broj domaćih internet prodavnica porastao je na 4.726, što je 17,9 odsto više nego na kraju 2023. godine, a 134,8 odsto nego na kraju 2020.

RNIDS-ova analiza 1.500 e-prodavnica sprovedena od jula do oktobra 2024. godine obuhvatila je sajtove domaćih pravnih lica koja su proverena u APR-u, čime je isključena mogućnost da istraživanjem budu obuhvaćene nelegalne prodavnice.

Ova analiza je pokazala da skoro dve trećine e-prodavnica u Srbiji ili 62,67 odsto omogućava plaćanje karticama.

Marija Popović, COO Ananas, na konferenciji BBA je rekla da je poverenje u onlajn transakcije najveći izazov i dalje. 

"Kada smo pokrenuli Ananas, pre tri godine, čak 88 odsto plaćanja bilo je u gotovini. Danas, zahvaljujući edukaciji i razvoju tržišta, bezgotovinsko plaćanje na ananas.rs je dostiglo 40 odsto u Srbiji. Ono što je za mene, da kažem, pozitivno iznenađenje jeste da se na srpskom tržištu IPS QR kod brzo proširio – uveden je pre manje od godinu dana, a već čini pet odsto ukupnog prometa", rekla je ona. 

Punom parom i u martu

U IPS NBS sistemu za instant plaćanja u martu je realizovano 8,59 miliona transakcija, objavila je u četvrtak Narodna banka Srbije. Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 277.279, transakcije su se u proseku obavljale za jednu sekundu, a vrednost prometa u ovom sistemu iznosila je 105,3 milijarde dinara.