.webp){kind=icon}
Potražnja za državnim obveznicama Republike Srbije nastavila je da pada, pokazuju podaci koje je Uprava za javni dug Ministarstva finansija objavila u utorak. Obim prodaje desetogišnjih obveznica je tako bio veći od očekivanja, ali je pre toga planirani obim smanjen u odnosu na prethodne aukcije.
Na aukciji održanoj ranije u toku dana, prodate su desetogodišnje obveznice vredne 3,7 milijardi dinara, što je za oko 700 miliona dinara više u odnosu na planirani obim.
Uprkos ostvarenom cilju, obim prodaje je bio najniži od avgusta 2018. godine, kada je iznosio 3,1 milijardu dinara.
Opširnije
Srbija traži kupce obveznica vrednih 9,6 milijardi dinara
Uprava za javni dug Ministarstva finansija objavila je raspored aukcija državnih obveznica za poslednje tromesečje godine.
28.09.2022
Prinos na desetogodišnje obveznice u SAD premašio četiri odsto
Indeks koji prati američke hartije od vrednosti nastavio je pad u svojoj najgoroj godini od sedamdesetih godina.
28.09.2022
Jedan kupac dovoljan za veću prodaju na dopunskoj aukciji obveznica
Prinos na desetogodišnje obveznice ostao je nepromenjen na 6,8 odsto.
16.09.2022
Prinos isti, broj ponuđača sve manji
Manja tražnja se manifestuje i relativno malim brojem učesnika na aukcijama. Nakon što je na prethodnoj aukciji, održanoj 16. septembra, učestvovao samo jedan ponuđač, u današnjoj prodaji državnih obveznica bilo je dva učesnika, pokazuje statistika uprave.
Prinos na dužničke hartije od vrednosti ostao je nepromenjen u odnosu na prethodne dve prodaje i iznosio je 6,8 odsto. Kuponska stopa na desetogodišnje obveznice iznosi 5,875 odsto, a hartije od vrednosti dospevaju na naplatu februara 2028.
Pre današnje prodaje, od početka godine, desetogodišnje obveznice su se prodavale na tri aukcije. Od ponuđenih 31,9 milijardi dinara, prodate su obveznice vredne 21,8 milijardi dinara.
Kako su ranije objasnili iz analitičkog tima Bloomberg Adrije, veća tražnja na aukcijama obveznica sa kraćom ročnošću može se objasniti nevoljnošću investitora da se izlažu dugoročnom riziku.
"S obzirom na to da do kraja 2022. godine nema obveznica koje dospevaju na naplatu, a u 2023. godini dospeća iznose oko 2,8 milijardi evra, moglo bi se pretpostaviti da je namena ovih aukcija da se pokriju likvidnosni troškovi do kraja godine", pojasnili su nakon prethodne aukcije analitičari Bloomberg Adrije.
