.webp){kind=icon}
Uprava za javni dug Ministarstva finansija Republike Srbije objavila je raspored aukcija državnih obveznica za poslednje tromesečje godine, a očekivani obim prodaje je trostruko manji u odnosu na prvi kvartal.
Ministarstvo će na tri aukcije do decembra ponuditi dužničke hartije od vrednosti od oko 9,6 milijardi dinara.
Desetogodišnje državne obveznice sa kuponskom stopom od 5,875 odsto, koje dospevaju početkom 2028. godine, prodavaće se na aukcijama četvrtog oktobra i šestog decembra, a očekivani obimi prodaje iznose tri milijarde dinara i 3,87 milijardi dinara.
Prvog novembra će se na aukciji naći dvogodišnje dužničke hartije od vrednosti sa kuponskom stopom od 2,75 odsto, a planirani obim prodaje iznosi 2,73 milijardi dinara, navodi se u saopštenju.
Planirani obimi prodaje u prva tri kvartala su iznosili, redom, 30 milijardi, 20,82 milijardi, i 14,03 milijardi dinara.
U drugom kvartalu je sprovedena jedna dopunska aukcija desetogodišnjih obveznica, dok je u trećem kvartalu pored dodatne aukcije desetogodišnjih obavljena i dopunska aukcija jednogodišnjih hartija od vrednosti, kada je rasprodata celokupna emisija od 33 milijarde dinara.
Od početka godine, desetogodišnje obveznice su prodavane na tri aukcije. Od ponuđenih 25 milijardi dinara, prodate su obveznice u vrednosti od 18,12 milijardi dinara. Na poslednjoj aukciji, kada je obim prodaje dosegao 6,5 milijardi dinara, za celokupan otkup zaslužan je bio jedan kupac iz bankarskog sektora.
Prinos na desetogodišnje obveznice je prilikom pomenute tri prodaje iznosio 6,7 odsto i 6,8 odsto.
U pogledu dvogodišnjih obveznica, od početka godine je održano osam aukcija, od kojih poslednja u julu. Ukupan iznos prodatih obveznica je od početka godine iznosio 57,3 milijarde dinara, ali na poslednje dve aukcije obim prodaje pada. U julu je prodato samo 1,3 milijarde dinara.
Kako su ranije objasnili iz analitičkog tima Bloomberg Adrije, veća tražnja na aukcijama obveznica sa kraćom ročnošću može se objasniti nevoljnošću investitora da se izlažu dugoročnom riziku.
"S obzirom na to da do kraja 2022. godine nema obveznica koje dospevaju na naplatu, a u 2023. godini dospeća iznose oko 2,8 milijardi evra, moglo bi se pretpostaviti da je namena ovih aukcija da se pokriju likvidnosni troškovi do kraja godine", pojašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.
Novac potrebniji nego ikad
Inflacija i promena okolnosti na svetskom nivou povećava potrebu za novcem kako za domaćinstva, tako i za države. S tim se slaže i finansijski konsultant u kompaniji Virtus Partners Dejan Ćirković.
"Državi je, usled rastuće inflacije i pogoršanja uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, novac sada još više potreban nego ranije i verujem da će probati da ga obezbedi i na domaćem finansijskom tržištu", rekao je Ćirković za Bloomberg Adriju, predviđajući da će zbog toga aukcija biti još, a da će prinos na obveznice nastaviti da raste.
Ukoliko aukcije ne dovedu do potrebnih sredstava, postoje alternative, kao što je nedavni kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali bi to pre bio izuzetak nego pravilo, dodaje Ćirković.
Dodatna mogućnost je i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, gde bi se sredstva mogla obezbediti pod povoljnijim uslovima od onih na tržištu kapitala.
"Ministar Mali je sam naglasio - da smo izašli na tržište kapitala, imali bismo kamatu od sedam do osam odsto, i to ne zbog Srbije, već zbog toga što je sada trenutno takva cena novca", zaključuje naš sagovornik.
