Otkako je jedno od najpoznatijih imena na Wall Streetu, Jamie Dimon, kritikovao tržište privatnog duga rečima "kada vidiš jednu bubašvabu, verovatno ih ima još", nije se mnogo toga promenilo. Brojne kompanije, među kojima i ozloglašeni Blue Owl Capital, i dalje ograničavaju zahteve za isplatu iz svojih privatnih fondova, dok s druge strane neki učesnici na tržištu upozoravaju na veliki pad na berzi koji će poteći upravo iz tog sektora.
Prvi potres na tržištu privatnog duga, sektoru vanbankarskog kreditiranja vrednom između 1,8 i tri biliona dolara, u kojem institucionalni i mali investitori daju direktno ugovorene kredite privatnim kompanijama prvi put je izazvao nemir pre otprilike godinu dana.
Tada su propale privatne kompanije First Brands Group i Tricolor Holdings, društva aktivna u automobilskoj industriji koja su se u velikoj meri oslanjala na privatno finansiranje. Njihov slom podstakao je čuvene izjave prvog čoveka JPMorgana Dimona, ali pošto su njihovi poslovni modeli ukazivali na navodnu prevaru, propast nije shvaćena kao upozorenje za celokupan sektor privatnog duga.
Uprkos tome, primeri kompanija First Brands i Tricolor pojačali su zabrinutost među investitorima u pogledu tržišta privatnog duga i otvorili pitanje kakvi bi se još problemi mogli kriti ispod površine. Sledeće upozorenje stiglo je od kompanije Blue Owl Capital, važnog poverioca u sektoru privatnog duga koji je uložio velika sredstva u softverske kompanije. Zbog potencijalnih gubitaka u nekim od svojih fondova, ta kompanija ograničila je zahteve za isplatu, što je mera koju sprovodi još i danas.
Uspon sektora privatnog duga
Sektor privatnog duga doživeo je procvat nakon globalne recesije 2008. godine, kada su se banke povukle iz kreditiranja. Brojna investiciona društva u tome su prepoznala priliku za pokretanje ili širenje svog kreditnog poslovanja, a posebno društva privatnog kapitala (private equity kompanije).
Banke kredite pokrivaju depozitima svojih klijenata, dok se krediti kompanija za privatno kreditiranje finansiraju novcem prikupljenim od privatnih investitora, kao što su penzioni fondovi, državni fondovi, osiguravajuća društva i imućniji pojedinci.
Nakon propasti Tricolora i First Brandsa, sledeći udarac stigao je od privatnih kompanija koje su bile izložene softverskim preduzećima. Investitore je, naime, zabrinulo da će munjevit razvoj veštačke inteligencije uništiti njihove poslovne modele, što je pokrenulo talas zahteva za izlazak iz tih fondova.
Brojni upravljači tih fondova, među kojima su Apollo Global Management, BlackRock i Ares Management, iskoristili su svoje pravo da investitorima onemoguće podizanje celokupnog iznosa. Ti fondovi, inače, strukturirani su tako da predviđaju isplate do pet odsto po tromesečju.
Zahtevi za isplatu iz fondova privatnog duga u drugom tromesečju često su premašivali one iz prethodnog perioda, pa je u više od desetak fondova, prema procenama Bloomberga i podacima kompanije Robert A. Stanger, ostalo zarobljeno više od 14,5 milijardi dolara kapitala, dok je investitorima isplaćeno 8,6 milijardi dolara. To znači da fondovi za svaki isplaćeni dolar zadržavaju otprilike 1,70 dolara.
Jamie Dimon, prvi čovek JPMorgana | Bloomberg
Kritična isprepletenost sa bankarskim i osiguravajućim sektorom
Problematično je to što su društva za privatno kreditiranje sve tešnje povezana sa tradicionalnim bankarskim sektorom, zbog čega je ovaj drugi prilično izložen. Brojne banke, naime, fondovima odobravaju kredite radi povećanja prinosa. Sa sektorom su usko povezana i osiguravajuća društva.
Upravo ta isprepletenost podstiče crne prognoze da bi se bilo kakva potencijalna kriza privatnog duga mogla brzo preliti u bankarski sektor. Dimon je ove godine ublažio potencijalni uticaj koji bi talas neplaćanja privatnih kredita imao na širi finansijski sistem, tvrdeći da ta neregulisana industrija, uprkos nekim slabim tačkama, ne predstavlja "sistemski" rizik. "Stvarna kreditna situacija nije se toliko pogoršala", rekao je.
Medijsku pažnju privukao je i menadžer fonda Lee Robinson, koji se proslavio svojim klađenjem protiv američkog tržišta nekretnina 2008. godine. Danas novu priliku vidi u rastućim rizicima na tržištu privatnog kreditiranja. Ali umesto da se direktno kladi protiv tog sektora, on se fokusira na potencijalne indirektne efekte i otvara kratke (engl. short) pozicije protiv nekih od najvećih podržavalaca tog tržišta - osiguravajućih društava.
Prošlogodišnji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je obuhvatio 471 tradicionalnu banku u SAD i evrozoni, pokazao je da su evropske banke nebankarskim subjektima odobrile toliko kredita da bi u slučaju vanrednih okolnosti njihove stope adekvatnosti najkvalitetnijeg kapitala mogle pasti u proseku za 120 baznih poena. Za američke poverioce potencijalni pad njihove stope redovnog osnovnog kapitala (CET1) iznosi 65 baznih poena.
Pokazatelji kvaliteta kapitala mere najvišu kategoriju sopstvenog kapitala finansijske institucije - prvenstveno redovni osnovni kapital (CET1) u odnosu na njenu rizikom ponderisanu imovinu. Na primer, najveća banka na svetu, JPMorgan Chase, trenutno održava standardizovanu stopu redovnog osnovnog kapitala (CET1) na 14,3 odsto. U slučaju vanrednih okolnosti, ona bi mogla pasti na 13,65 odsto. Minimalno očekivanje Feda iznosi 11,5 odsto.
Likvidnost banaka takođe bi bila ugrožena kada bi nebankarske institucije povukle sva sredstva koja su im banke odobrile, ali ih još nisu isplatile. MMF je naveo da četiri odsto analiziranih američkih banaka ne bi imalo likvidnu imovinu za ispunjavanje tih zahteva, već bi zapale u ozbiljne probleme sa likvidnošću.
Među njima je i Deutsche Bank, koji je u martu ove godine upozorio na izloženost privatnim kreditima u iznosu od 26 milijardi evra. Banka je navela da nije izložena "značajnim rizicima" u vezi sa nebankarskim finansijskim institucijama, ali bi se mogla suočiti sa potencijalnim indirektnim rizicima putem međusobno povezanih portfelja i ugovornih strana.
Prema podacima istraživanja banke UBS, prosečna izloženost prema nebankarskim klijentima među najvećim evropskim bankama iznosi oko osam odsto. Kod Deutsche Banka ona pak iznosi oko 30 odsto. Još jedna velika evropska banka, Barclays, u poslovnom izveštaju za prvo tromesečje ove godine otkrila je izloženost privatnim kreditima u iznosu od 20,3 milijarde dolara.
Situacija je toliko zabrinjavajuća da je čak i Evropska centralna banka (ECB) ovog proleća upozorila da treba pažljivo pratiti ulogu privatnih kredita u finansiranju povezanom sa veštačkom inteligencijom.
Iako je izloženost u Evropi manje povezana sa veštačkom inteligencijom i softverom, ona je veća u hemijskom sektoru. Barnaby Martin, rukovodilac odeljenja za evropsku kreditnu strategiju u Bank of America Global Researchu, izjavio je za CNBC da bi hemijski sektor, kao i uticaj kineskog izvoza robe i sirovina na kontinent, mogli predstavljati problem. "Upravo se tu u Evropi najviše koncentrišu problemi sa kreditnim gubicima."
"Fondovi privatnog duga snažno su izloženi brojnim kompanijama sa visokim finansijskim leveridžom i dugovima sa promenljivim kamatnim stopama, među kojima su i tehnološke kompanije. Ako dođe do većeg talasa neplaćanja, on bi se proširio celim finansijskim lancem sve do osiguravajućih društava i penzionih fondova, koji su proteklih godina povećali alokaciju u alternativna ulaganja, među koja spadaju i fondovi privatnog duga", rekao je analitičar Darjan Pavšič iz Triglav Investmentsa.
Pavšič ističe da na privatnim tržištima ne postoji sekundarno tržište koje bi apsorbovalo prodajni pritisak, zbog čega bi došlo do prinudne prodaje likvidne imovine, poput akcija i obveznica, radi pokrivanja odliva. To bi dodatno produbilo pad javnih tržišta kapitala, koja bi se našla u oštroj korekciji.
Jednako su zabrinjavajući i potezi velikih privatnih društava koja u SAD sve češće unapred kupuju milijardske pakete još neodobrenih potrošačkih kredita, kladeći se da će oni doneti veće prinose od drugih ulaganja. Kritičari upozoravaju da taj model može podstaći preterano odobravanje kredita i podseća na prakse uoči krize 2008. godine.
| Bloomberg Mercury
Finansiranje procvata veštačke inteligencije
Tržište privatnog duga sve je više povezano i sa veštačkom inteligencijom, posebno sa izgradnjom data centara. Prošle jeseni privatni kapital sklopio je rekordne sporazume sa tehnološkim kompanijama za finansiranje infrastrukture veštačke inteligencije.
Kompanije Pimco, Blue Owl i Morgan Stanley u oktobru su sklopile sporazum o finansijskom paketu od 30 milijardi dolara za Metin data centar Hyperion, što se smatra najvećim sporazumom u istoriji tržišta privatnog duga.
Usledili su i drugi. Kompanija Global Infrastructure Partners, koja je deo grupe BlackRock, prošle godine udružila se sa kompanijom MGX kako bi kupila Aligned Data Centers u još jednom rekordnom poslu kojim se ta kompanija procenjuje na 40 milijardi dolara, navodi Bloomberg. Takođe se izveštavalo o finansiranju od oko 36 milijardi dolara od strane kompanija Apollo i Blackstone, povezanom sa razvojem infrastrukture za Anthropic.
Preko okeana odvija se do sada neviđen talas finansiranja infrastrukture veštačke inteligencije, a ta će ulaganja, prema podacima banke Morgan Stanley, do 2028. godine iznositi 2.900 milijardi dolara. Očekuje se da će samo hiperskaleri ove godine za te potrebe izdvojiti oko 700 milijardi dolara.
Analitičari Morgan Stanleyja dalje procenjuju da će 1.400 od tih 2.900 milijardi dolara biti pokriveno iz novčanog toka američkih hiperskalera, što znači da će 1.500 milijardi dolara morati da bude obezbeđeno iz drugih izvora. Banka smatra da bi tržište privatnog duga moglo da popuni više od polovine tog finansijskog jaza.
Ti krediti mogu se pokazati kao katalizator nove krize, ako dođe do pucanja balona veštačke inteligencije. Naime, postavlja se pitanje da li će veštačka inteligencija ikada ostvariti dovoljno prihoda da opravda svoju cenu.
Hiperskaleri i tehnološke kompanije na tržištu privatnog duga takođe izdaju privatne obveznice. To postaje novi izvor finansiranja bilionskog procvata veštačke inteligencije jer tehnološkim kompanijama omogućava prodaju duga direktno kapitalno snažnim osiguravajućim društvima, izveštava Bloomberg. Prema podacima platforme Private Placement Monitor, izdavanje je do kraja maja ove godine dostiglo oko 81 milijardu dolara, što je najviši nivo za taj period od početka merenja 2016. godine.
Istovremeno pada vrednost tehnoloških poslova privatnog kapitala (private equity), koja se od kraja prošle godine znatno smanjila. Investitori su u eri veštačke inteligencije navodno postali oprezniji pri proceni vrednosti kompanija, pokazuje junski izveštaj konsultantske kompanije Bain. Prema podacima Baina, ukupna vrednost globalnih preuzimanja u prvom tromesečju pala je za 70 odsto, na 20 milijardi dolara.
Na tržištu se prodaje i deo privatnih kredita za data centre. Najzvučniji primer je plan za prodaju dela privatnog kredita u iznosu od 200 miliona dolara, kojim se finansira izgradnja data centra kompanije CoreWeave u američkoj saveznoj državi Wyoming, izvestio je Bloomberg.
.webp){kind=icon}
