George Hines, osnivač lanca trgovina muzičkim instrumentima, ulagao je u fondove privatnih kredita zbog primamljivih prinosa. Ti fondovi isplaćuju znatno veći prinos od klasičnih ulaganja u obveznice – često oko devet odsto godišnje. Kvaka je u tome što oni drže privatno ugovorene zajmove koje bi moglo biti teško brzo prodati, pa ulagači moraju prihvatiti ograničenja u pogledu toga kada ih mogu otkupiti i za koji iznos.
Krajem prošle godine ulagači su postali nervozni oko privatnih kredita, a Hines (70) je bio jedan od njih. On je u decembru uspeo da povuče više od milion dolara iz jednog od fondova za direktno kreditiranje kompanije Blue Owl Capital Inc., Blue Owl Credit Income Corp. No drugi ulagači Blue Owla nisu bili te sreće. Upravitelj imovinom ograničio je isplate iz drugog fonda, Blue Owl Capital Corp. II (OBDC II), nakon što ga je pogodio talas zahteva za otkupom.
Hines, koji vodi floridsku podružnicu Tigera 21, kluba za imućne ulagače, počeo je da se pita da li su kreditni fondovi vredni rizika likvidnosti. "Čini se da to još nije problem, ali to ne znači da uskoro neće postati stvaran problem", kaže on. Trenutno sa svojim finansijskim savetnikom radi na otkupu udela iz još nekoliko fondova.
Poslednjih godina upravitelji imovinom koji su specijalizovani za nekada nišna privatna tržišta intenzivno su se obraćali imućnim ulagačima poput Hinesa. Organizovali su luksuzne večere i kurseve trajnog obrazovanja za finansijske savetnike, pa čak i sponzorisali profesionalne sportiste kako bi povećali prepoznatljivost svojih brendova. U privatnim kreditima nalazi se oko 1,8 biliona dolara, ali veći deo drže penzioni fondovi, osiguravatelji i druge institucije. Upravitelji novcem smatrali su pojedince, pa čak i penzione fondove, sledećim velikim izvorom imovine i naknada.
Međutim, privatni krediti nedavno su naišli na određene prepreke. Fondovi mogu pozajmljivati novac srednje velikim kompanijama koje se nalaze na rizičnijoj strani kreditnog spektra, što ih čini ranjivima u nestabilnijoj ekonomiji. Uz to, veštačka inteligencija predstavlja novi rizik za softverske kompanije, koje su česta investicija u tim portfeljima. Upravitelji kreditnih fondova tvrde da njihovi zajmovi i dalje ostvaruju dobre rezultate te da su uvereni u svoje strategije.
Uobičajeno, takozvani netrgovani ili polulikvidni fondovi ispunjavaju zahteve za otkupom do pet odsto imovine fonda u svakom tromesečju. OBDC II je obustavio takve otkupe nakon neuspelog pokušaja spajanja sa drugim entitetom Blue Owla. Umesto toga, fond je u februaru objavio da planira da raspodeli 30 odsto imovine svim akcionarima na pro rata osnovi do kraja prvog tromesečja, uz daljnje raspodele koje će uslediti. Dokumenti fonda preciziraju da se on na kraju može ugasiti na ovaj način. Blue Owl je takođe saopštio kako je uspeo da proda zajmove u vrednosti od 1,4 milijarde dolara iz tri fonda, uključujući OBDC II, po ceni bliskoj njihovoj nominalnoj vrednosti.
Nedugo nakon odluke Blue Owla, investicioni div BlackRock Inc. objavio je da će se držati ograničenja otkupa od pet odsto za svoj fond HPS Corporate Lending, vredan 26 milijardi dolara, nakon što su ulagači zatražili povrat više od devet odsto sredstava. Apollo Global Management Inc. i Ares Management Corp. takođe su se držali gornjih granica kod fondova sa visokim brojem zahteva za povlačenjem.
Međutim, izvršni direktori kompanije Blackstone Inc. posegnuli su u sopstvene džepove kako bi pomogli da se isplati 7,9 odsto vrednosti fonda Blackstone Private Credit Fund.
Ta odluka Blackstonea umirila je ulagača Sama Slaughtera (63) u vezi sa njegovim ulaganjem u taj fond. "Ovo je dugoročna igra", kaže on. "Zato i nisam uložio novac u takve vrste investicija ako sam smatrao da će mi trebati u kratkom roku."
Ipak, nedavna volatilnost navodi neke savetnike na isticanje činjenice da su privatni krediti oduvek trebalo da budu nišna klasa imovine. "To nisu temeljne investicije na kojima se gradi portfelj", kaže Doug Coursen, finansijski savetnik u kompaniji Plante Moran. "One su po svojoj prirodi bile oportunističke i uglavnom su počele da se dodaju u portfelje klijenata kao način zaštite od rasta kamatnih stopa." Plante Moran, sa sedištem u Southfieldu u Michiganu, nudio je klijentima pristup privatnim kreditima, kaže Coursen, ali je pre devet meseci počeo da preispituje ta ulaganja.
Kompanija je poslednjih meseci zabeležila porast poziva klijenata koji pokušavaju da shvate naslove u medijima o privatnim kreditima. Za mnoge od tih ulagača, "odgovor je bio: 'Ne, vi to nemate i to vam ne treba'", kaže Coursen.
Čak i uz marketinšku ofanzivu ove industrije, finansijski savetnici ulagali su tek mali udeo sredstava svojih klijenata u privatne kredite. Prošle godine prosečni savetnik dodelio je oko 3,9 odsto novca klijenta sa umerenim sklonostima riziku bilo kojoj vrsti alternativnih ulaganja, isključujući sirovine, kaže Daniil Shapiro, direktor razvoja proizvoda u istraživačkoj kompaniji Cerulli Associates. Od tih 3,9 odsto, samo je pet odsto bilo usmereno u privatni dug, a dodatnih pet odsto u polulikvidne fondove koji mogu uključivati strategije privatnog duga, navodi Shapiro.
Pod pretpostavkom da se potražnja za otkupom stabilizuje, i dalje će biti potrebno nekoliko tromesečja da se reše zaostali zahtevi za izlazak, procenjuje upravitelj imovinom Hightower Advisors. "Govorim svojim savetnicima da moraju biti na telefonu sa klijentima 24 sata dnevno, objašnjavati im sve te stvari i osigurati da se osećaju ugodno", kaže Stephanie Link, glavna investiciona strateginja kompanije.
"To pokazuje granicu demokratizacije privatnog kapitala", kaže Benjamin Forestier, koji predaje korporativne finansije kao pridruženi profesor na École Polytechnique u Francuskoj. Očekuje da će se nuđenje privatnih kredita pojedincima nastaviti, ali "biće veći fokus na odabir malih ulagača kojima će biti dopušteno ulaganje u takve vrste instrumenata."
Kako se raspoloženje ulagača okreće protiv sve većeg broja fondova, rasprava o tome treba li dopustiti povlačenje više od pet odsto neto imovine postala je žestoka unutar investicionih kompanija. Neki izvršni direktori privatno strahuju da će dopuštanje većem broju ulagača da povuku sredstva stvoriti utisak da ograničenje od pet odsto nije stvarno. John Zito, supredsednik Apolla, pohvalio je pristup BlackRocka i HPS-a u ograničavanju otkupa kao "tačno ispravnu odluku", pre nego što je Apollo sledio taj primer sa sopstvenim fondom.
Ograničavanje povlačenja sprečava fondove da moraju da prikupljaju gotovinu prodajom nelikvidne imovine po bagatelnim cenama. No svaka takva odluka stvara negativne novinske naslove. Kompanije će možda morati da promene način upravljanja portfeljima kako bi rešile problem likvidnosti, kaže David Romhilt, osnivački partner i glavni investicioni direktor kompanije Summit Trail Advisors. Po samoj svojoj prirodi, polulikvidni fondovi stvaraju "zatvorenikovu dilemu", kaže on. Ako svi ostanu unutra, fondu bi moglo biti bolje – s druge strane, ulagači koji izađu pre svih ostalih mogli bi izbeći veće gubitke ili buduća ograničenja otkupa.
Summit Trail ne ulaže novac svojih klijenata u velike fondove privatnih kredita, kaže Romhilt. U budućnosti će upravitelji kreditnih fondova možda morati da drže više likvidne imovine kako bi mogli da ispune zahteve za otkupom, ali to bi moglo da smanji stopu povrata tih fondova.
Još jedan način ulaganja u privatne kredite je putem javno trgovanih korporacija za razvoj poslovanja (BDC). Slično zatvorenim investicionim fondovima, ovi portfelji zajmova na tržištu se prodaju poput akcija. Zbog toga je u njih lako ući ili iz njih izaći, a likvidnost nije problem jer prodavci samo moraju da pronađu drugog kupca na tržištu. Međutim, cena akcije trgovanog BDC-a ponekad može biti znatno iznad ili ispod procenjene vrednosti njegovog portfelja.
Neki trgovani BDC-ovi velikih upravitelja imovinom takođe trpe udarce usled zabrinutosti oko vrednosti zajmova i budućih prinosa. FS KKR Capital Corp., zajednički poduhvat upravitelja imovinom Future Standard i KKR & Co., zabeležio je pad cene akcije od oko 50 odsto tokom protekle godine kako se vrednost njegovih zajmova smanjivala. (Neki od loših zajmova fonda datiraju iz perioda pre uključenja KKR-a.) Akcije kompanije BlackRock TCP Capital Corp., kojom upravlja BlackRock, pale su za sličan iznos nakon što je smanjena vrednost dela njenih zajmova. Oba fonda se takođe trguju po ceni koja iznosi otprilike polovinu neto vrednosti imovine njihovih portfelja.
Trgovani BDC-ovi pružaju uvid u privatne kredite jer javno objavljuju svoje udele u zajmovima i način na koji ih vrednuju, a istovremeno daju osećaj o širem raspoloženju ulagača. Veliki popusti na cenu akcija mogu ukazivati na to da su ulagači zabrinuti zbog osnovnih zajmova. Trenutno su oštri popusti kod FS KKR-a i TCP-a izuzeci, ali mnogi se BDC-ovi trenutno trguju znatno ispod navedenih vrednosti svojih portfelja.
Zabrinutost oko netrgovanih fondova mogla bi da pogorša situaciju za trgovane BDC-ove. "Slušamo o tome kako su ti netrgovani instrumenti blokirani, a kako se otkupi povećavaju, to će stvoriti pritisak na celom tržištu", kaže Leyla Kunimoto, ulagačica koja piše bilten Accredited Investor Insights na Substacku. "Samo raspoloženje moglo bi da stvori situaciju koja samu sebe hrani", kaže ona. Kunimoto ulaže u trgovane BDC-ove.
Nakon što se javno trgovani BDC-ovi počnu boriti sa ostvarivanjem prinosa, može proći dugo vremena dok se cene njihovih akcija ne oporave, kaže Mitchel Penn, izvršni direktor u kompaniji Oppenheimer & Co., koji prati tržište više od jedne decenije. "Morate nanizati tromesečja i godine dobrih rezultata", kaže Penn. "Ove akcije su prilično potučene."
Ulaskom u 2026. godinu, Romhilt iz Summit Traila kaže da su klijenti bili veoma zainteresovani za privatne kredite. Misli da će taj interes verovatno splasnuti. Ako "ulazite u bar iz kojeg svi odlaze", kaže Romhilt, "to bi definitivno suzbilo interes."
- U pisanju članka pomogla je Denitsa Tsekova
.webp){kind=icon}
