Bitcoin je ponovo u zamahu, ali gde zapravo leži njegova vrednost

"Kriptovalute nemaju zakonski utvrđenu niti unutrašnju vrednost; njihova vrednost zavisi isključivo od toga koliko su ljudi spremni da plate za njih na tržištu." Tako centralna banka Australije počinje svoj edukativni tekst o digitalnoj imovini na zvaničnom sajtu. I mnogi dele taj stav, naročito kada je reč o pojedinim altkoinima, ali da je li bitcoin kao najpopularnija i najvrednija kriptovaluta izuzetak?

Sa ulaskom izvorne kriptovalute u glavne tokove svetskih finansija, postaje sve teže govoriti o njoj kao isključivo špekulativnoj imovini. Neke jurisdikcije prepoznaju je kao zakonsko sredstvo plaćanja, američki predsednik Donald Trump ove godine je naredio uspostavljanje strateške državne rezerve bitcoina, korporativne strategije akumuliranja bitcoina takođe stiču popularnost i, naravno, sve je više velikih, institucionalnih investitora koji ulažu u bitcoin.

Samo BlackRock, kao najveća svetska kompanija za upravljanje investicijama, privukla je milijarde dolara u svoj spot bitcoin ETF (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi). Finansijski teškaš poznat je po ponudi ETF-ova koji pokrivaju sve moguće industrije u poslednje skoro dve decenije, a ispostavilo se da je jedan od njegovih najnovijih fondova ujedno i najprofitabilniji.

Pre nekoliko dana njihov bitcoin ETF se približio vrednosti imovine od 100 milijardi dolara, zahvaljujući masovnim prilivima i novom rastu cene same kriptovalute, preneo je Bloomberg. Fond donosi više prihoda od bilo kog drugog u portfoliju kompanije (koji broji preko 1.000 svetskih fondova), prema podacima koje su prikupili Eric Balchunas i James Seyffart iz Bloomberg Intelligencea. Njihove procene pokazuju da fond, koji naplaćuje skromnu naknadu od 0,25 odsto, godišnje ostvaruje prihod veći od 240 miliona dolara, što je impresivan rezultat za ETF star manje od dve godine, napisali su u svom izveštaju.

"Veliki deo uspeha zavisi od toga koliko dobro fond 'prodaje' svoju priču", rekao je Adam Morgan McCarthy iz analitičke kompanije Kaiko. "Narativ digitalnog zlata dobio je zamah ove godine, posebno u aprilu nakon objave američkih carina. Sa rastom državnog duga i slabijim dolarom, privlačnost bitcoina za širi krug investitora znatno je porasla."

Vrednost bitcoina raste

Podsetimo, početkom ovog meseca digitalna valuta je postavila nov rekord - prvi put je prešla granicu od 125.000 dolara. Minulog vikenda cena joj je oslabila za preko 12 odsto, tokom rekordnih likvidacija na kripto-tržištu, do kojih je došlo nakon što je američki predsednik najavio dodatne carine na kineski uvoz i izvozna ograničenja za softverske proizvode. Ipak, otkako je Trump (koji se tokom predsedničke kampanje zalagao za veći stepen usvajanja kriptovaluta) pobedio na novembarskim izborima, novčić je porastao za više od 65 odsto. U ponedeljak ujutru je bitcoin bio u plusu za 2,84 odsto i kupovao se po ceni od 115.054 dolara.

Probijanje cenovne granice početkom oktobra nije bilo veliko iznenađenje za poznavaoce tržišta, budući da je poslednji kvartal tradicionalno najjači za ovaj digitalni novčić, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. A kripto-entuzijasti, očekivano, projektuju i veće vrednosti. Između ostalih, CryptoQuant u svom poslednjem izveštaju navodi da bi bitcoin, ukoliko potražnja nastavi da skače, mogao da dostigne raspon cene od 160.000 do 200.000 dolara do kraja godine.

Digitalni novčić već je toliko puta obarao rekorde koje su kritičari smatrali neizvodljivim da se počelo spekulisati i o tome može li da dogura do milion dolara. To ne bi bilo nemoguće, ali bi zahtevalo da se ispuni više uslovima, o čemu možete pročitati u posebnom tekstu.

U čemu leži ta vrednost

Sa impozantnim brojevima koji se vezuju za takozvano digitalno zlato, kako se često bitcoin naziva, priča o tome na čemu se oni tačno baziraju i dalje ostaje maglovita za mnoge posmatrače tržišta, što obično nije slučaj kada se govori o pravom zlatu, od koga - mnogi će reći - makar može da se napravi koji komad nakita. Međutim, iz vida se često gubi da i vrednost zlata nije samo prirodna (bazirana na njegovim fizičkim kvalitetima), već i društvena - plemeniti metal je društveno prihvaćen kao sredstvo razmene, to jest ljudi su se usaglasili da on ima vrednost.

Bitcoin se, inače, i upoređuje sa zlatom jer je, pre svega, ograničene količine - ukupan broj novčića koji može ikada da se izrudari jeste 21 milion, i to se po pravilu i navodi kao osnovna vrednost najjače kriptovalute. Drugim rečima, bitcoin je uveo "scarcity" (oskudnost) kao pojam u digitalni svet, što se percipira kao moćan koncept, u poređenju sa tradicionalnim valutama čija vrednost može opadati kada centralne banke štampaju više novca kako bi podstakle privredu. Kao druga važna paralela sa zlatom navodi se to što je njegova vrednost među korisnicima takođe određena konvencijom i prihvaćena kao odnos ponude i potražnje. Sledeće pitanje koje se nameće jeste: šta je guralo potražnju za bitcoinom proteklih godina?

Bloomberg

Pa, treba reći da se percepcija vrednosti bitcoina menjala kroz faze njegovog razvoja - ne samo u ceni nego i u razumevanju šta bitcoin zapravo jeste.

U prvim godinama (tačnije od 2009, kada je zvanično pokrenut) bitcoin nije imao tržišnu vrednost, ali su njegovi rani korisnici bili fascinirani idejom o digitalnom novcu bez posrednika, pa se vrednost tada posmatrala više intelektualno - kao dokaz da je moguće stvoriti decentralizovanu valutu. Sa osnovnom idejom o digitalnoj valuti za trenutna, anonimna plaćanja bez potrebe za bankom, koja je zvučala i te kako atraktivno, bitcoin je prvi put dospeo u žižu javnosti 2013. godine i tada mu je cena skočila sa oko 13 na 747 dolara. 

Međutim, uprkos pričama o ulasku u mejnstrim, kripto-novčić nikada zaista nije zapretio da zameni obične valute kao sredstvo za plaćanje namirnica, kupovinu automobila ili slanje novca preko granice, iako je upravo to tržište zrelo za promenu, s obzirom na visoke provizije, piše Bloomberg. Štaviše, nailazio je i na oštre kritike jer se koristi za kupovinu ilegalne robe na dark-vebu ili za pranje novca (mada postoje kripto-novčići koji kriminalcima nude još veću anonimnost, a ne treba zaboraviti ni da je obim tradicionalnih valuta upotrebljenih u nelegalne svrhe i dalje daleko veći od količine bitcoina koji se koriste s istim razlogom).

I sami predstavnici kripto-industrije priznaju da nema objektivnih razloga zbog kojih bi neko radije koristio bitcoin da plati račun u prodavnici ili kafiću umesto lokalne valute, osim u ekstremnim situacijama: kada je tradicionalni novac jako nestabilan ili mali broj ljudi u zemlji ima pristup konvencionalnim finansijskim sistemima, kao što je to slučaj u pojedinim afričkim zemljama, na primer.

Međutim, zanimljivo je da se kriptovaluta nije nametnula kao dominantna u prekograničnim transakcijama, budući da mnogi stručnjaci ističu prednosti bitcoina za međunarodna plaćanja, kao brže, jeftinije i jednostavnije varijante u poređenju s fiat valutama. Neretko se ta svojstva navode kao ključne koristi za firme koje posluju sa inostranstvom ili za građane u ratnim područjima, koja su usled sankcija i drugih ekonomskih mera praktično finansijski odsečena od ostatka (ili značajnoj dela) sveta. 

 

Kripto-analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consulting Ivan Andrejević pak tvrdi da se bitcoin pokazao kao jako dobro sredstvo za transfer bogatstva i da mu tu ostale klase imovine praktično ne mogu parirati. "Za fiat novac postoje jasna ograničenja u pogledu vrednosti koja se može preneti preko granice, ako prenosite zlato u većim količinama, neophodni su kamioni... S druge strane, na jednom kripto-novčaniku možemo preneti celo bogatstvo, što pruža veliku sigurnost i to se najviše pokazalo sada u Ukrajini i Gazi."

Ali ako glavni razlog zašto je bitcoin i dalje aktuelan nema mnogo veze sa plaćanjima (iako se to smatra njegovom komparativnom prednošću u navedenim slučajevima), šta nastavlja da vuče njegov rast?

Pa, najširem sloju ljudi kriptovaluta je verovatno poznata zbog sve većeg broja bitcoin milionera koji su ponikli usled špekulativnog naboja koji je novčić okupio oko sebe, a koji je česta pojava na kripto, ali naravno i drugim tržištima. Ovi bogataši izazivaju interesovanje drugih, a to onda stavlja pritisak na investicione savetnike da klijentima ponude izloženost digitalnoj imovini. Kao posledica toga izvorna kriptovaluta je doživela vrtoglavi rast pokrenut kroz prihvatanje u tradicionalnim finansijskim institucijama.

Podsetimo samo da su prošle godine, posle decenije čekanja, odobreni prvi spot bitcoin ETF-ovi u SAD i da je ono što je odigralo ključnu ulogu u tome da američka komisija za hartije od vrednosti konačno da zeleno svetlo za ETF-ove bio upravo ulazak etabliranih kompanija poput BlackRocka u igru, to jest njihovo apliciranje za pokretanje takvih fondova. Zbog euforije oko ETF-ova, bitcoin je tada postigao rekord mesec dana pre prepolovljenja, dok je dotad bio obrnut slučaj - kriptovaluta je dostizala najviše vrednosti posle svakog od prethodna tri prepolovljenja.

Prepolovljenje je događaj koji je programiran u samom kodu Bitcoinovog blokčejna, održava se jednom svake četiri godine i prepolovljava nagradu za rudarenje novčića (iznos bitcoina koji se oslobađa iz mreže da bi se kompenzovali rudari) i stopu izdavanja novih bitcoina. Detaljnije o procesu rudarenja bitcoina pročitajte na LINKU.

Depositphotos

Sada, sa rastom ukupne vrednosti tržišta bitcoina, njegova volatilnost postepeno opada, što ga približava već pomenutom zlatu i menja način na koji ga ulagači vide. Naime, ono što se u načelu sada dešava kod bitcoina jeste praktično smena investitora. "To jest, bitcoin više nije toliko atraktivan za trgovce, na tržište dolaze kompanije i fondovi - a oni dolaze na duži rok i njima ne odgovara velika volatilnost, već mali, siguran prihod", objasnio je ranije Andrejević.

Drugim rečima, veliki investitori počeli su da percipiraju bitcoin kao alternativu akcijama, obveznicama, nekretninama i drugim klasama imovine, dok se kripto-fondovi promovišu kao alat za diverzifikaciju portfolija i zaštitu od inflacije, a inflacija je, kako kaže naš sagovornik, "jedina koja je sigurna i jedina od koje se ne može pobeći". Iz istog razloga zanimljiv je i malim, pojedinačnim ulagačima, koji ga koriste kao vid štednje jer je bitcoin veoma likvidan, može se kupovati globalno i nije neophodno kupiti ceo bitcoin, već se može podeliti i trgovati njima u manjim delovima - najmanja jedinica bitcoina je satoši i ona iznosi 0,00000001 bitcoina.