Šta treba da se desi da bitcoin dođe do milion dolara

Izvorna kriptovaluta bitcoin već je postizala cene koje su mnogi skeptici smatrali nemogućim. Prošle nedelje dogurala je do novog rekorda, popevši se na skoro 125.000 dolara, pa zašto onda ne postaviti i pitanje: Može li najvredniji digitalni novčić da dogura do milion dolara?

Vodeći predstavnik sektora digitalne imovine ponovo je u fokusu investitora, dok se šira, tradicionalna tržišta bore sa geopolitičkim pritiscima i brigom da su vrednosti tehnoloških kompanija prenaduvane, a tenziju ovih dana dodatno diže i očekivani govor predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella u petak. Kako je Bloomberg Adria prenela u sredu, svetske akcije zastale su nakon rekordnog rasta, nagla rasprodaja deonica tehnoloških giganata povukla je tržišta naniže, a fjučersi su nagoveštavali dodatne gubitke.

U isto vreme, bitcoin se kretao oko 114.000 dolara, beležeći dnevni pad od približno jedan odsto, pri čemu je od početka godine njegova vrednost skočila za 20 odsto. Dosadašnji učinak u 2025. naslanja se na rast od čak 115 odsto koji je novčić postigao u 2024, a koji je bio vođen prvenstveno prilivima novca koji su stigli od velikih institucionalnih investitora, nakon što im je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) omogućeno da ulažu u bitcoin kroz ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi).

Već neko vreme kripto-entuzijasti spekulišu o tome kako bi i kada bitcoin mogao da dostigne cenu od milion dolara. Andre Dragosch iz kompanije za upravljanje imovinom Bitwise Asset Management izneo je prognozu po kojoj bi do toga došlo do 2029. godine. Poznata američka investitorka Cathie Wood u ranijoj izjavi za CNBC kazala je da u njenoj firmi Ark Invest ne isključuju optimistični scenario da bitcoin dođe do 1,5 miliona dolara do 2030. godine.

Predsednik MicroStrategyja Michael Saylor je na konferenciji BTC Prague 2025 izjavio da bitcoin ide ka vrednosti od 21 milion dolara do 2046. godine. Treba istaći da broj 21 ima važno simbolično značenje u kripto-ekosistemu, budući da je ukupan broj bitcoina koji može ikada nastati (kroz proces koji se zove rudarenje) ograničen na 21 milion, što je jedno od osnovnih pravila zapisanih kodu bitcoina. Inače, preko 90 odsto mogućih bitcoina već je izrudareno.

 

Sličnih, ambicioznih najava je mnoštvo, kao uostalom i onih koji predviđaju krah digitalne imovine. Podsetimo samo da su vremenom nikli sajtovi koji beleže koliko puta su relevantni mediji i uticajne ličnosti tvrdili da je bitcoin propao ili će propasti vrlo brzo. Kako je Bloomberg Adria već pisala, bitcoin je po tim apokaliptičnim scenarijima dosad već umro skoro 500 puta.

Šta je potrebno da se dostigne prag od milion dolara?

Kripto-analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consulting Ivan Andrejević navodi da bi bitcoin zaista mogao jednog dana da vredi milion dolara, pre svega zbog već pomenute ograničenosti ponude na 21 milion novčića koji mogu biti izrudareni. To, naravno, nije jedini faktor.

Bloomberg

Neizostavni aspekt ove priče je stepen adopcije bitcoina, to jest njegov ulazak u mejnstrim, u glavne finansijske tokove. "Trenutno svedočimo tek početku usvajanja bitcoina od strane vlada, fondova, kompanija i drugih važnih institucija", kaže Andrejević. Zaključno sa 2024, analitička platforma Triple-A procenjuje da prosečna stopa posedovanja kriptovaluta na svetskom nivou iznosi 6,8 odsto, sa preko 560 miliona korisnika kripta širom planete.

Takođe, za dostizanje tako visoke cene neophodna mu je mnogo veća tržišna kapitalizacija. "Drugim rečima, potrebno je da pretekne zlato po tržišnoj kapitalizaciji", navodi sagovornik. Pri ceni od milion dolara za jedan bitcoin, ukupna tržišna kapitalizacija kriptovalute iznosila bi oko 20 biliona dolara, navodi se u nedavnom izveštaju CryptoSlatea, te dodaje da podaci sajta Companiesmarketcap pokazuju da tržišna kapitalizacija zlata u ovom momentu premašuje 20 biliona dolara, dok je kapitalizacija bitcoina približno 10 puta manja.

Andrejević kao još jedan od potencijalnih pokretača nabraja i znatno višu inflaciju.

"I sa trenutnom inflacijom moguće je dostići prag od milion dolara, ali onda verovatno govorimo o periodu od, recimo, dvadesetak godina. Realno gledano, nije stvar u tome da cena bitcoina konstantno raste, nego je za skok potrebno da, između ostalog, vrednost fiat novca u značajnoj meri pada", kaže Andrejević. Do ostvarenja gorenavedenih projekcija koje govore o ceni od milion dolara do 2030. godine možda bi moglo doći u slučaju pojave nekakvog ekstremnog katalizatora, poput šire bankarske krize i drugog, smatra on.

Spoljni faktori, naglašava stručnjak, svakako bi trebalo da pokažu veći uticaj na vrednost bitcoina, nego što to mogu da učine promene koje se dešavaju u okviru samog ekosistema oko bitcoina, kao što je prepolovljenje (engl. halving).

"Svaki 'halving' u narednom periodu može da donosi sve manje i manje. U suštini, bitcoin je ušao u neku stabilnu fazu u kojoj učestvuju veliki fondovi, banke i države, a njima ne odgovara nestabilnost. Ono što ljudi pretežno zaboravljaju jeste da su 'halvinzi' imali veliku moć na samim počecima bitcoina, a svaki 'halving' dvostruko je manji od prethodnog i uticaj toga vremenom postaje simboličan", kaže Andrejević.

Bitcoin ostaje glavni na kripto-tržištu

Prema Andrejevićevom mišljenju, bitcoin dugoročno ostaje glavni igrač na kripto-tržištu, to jest digitalno zlato, uprkos povremenim odskakanjima pojedinih vrsta digitalne imovine, poput ethera ili stabilnih kriptovaluta (stejblkoini).

S tim u vezi, iz Goldman Sachsa skoro su objavili izveštaj u kom kažu da za stejblkoine veruju da imaju potencijal da preoblikuju industrije i investicioni ambijent. "Perspektiva uvođenja jasnih propisa u SAD, sa podrškom predsednika Donalda Trumpa i sekretara za finansije Scotta Bessenta, mogla bi učvrstiti legitimitet stejblkoina. Globalno, regulatori sve više obraćaju pažnju na zakonodavstvo koje se posebno odnosi na stabilne kriptovalute, uključujući pitanja transparentnosti rezervi, standarda revizije i licenci za izdavaoce. Tehnološki napredak, poput bržih i efikasnijih blokčejn tehnologija, takođe doprinosi ubrzanom usvajanju stabilnih kriptovaluta."

Bloomberg

Bessent, inače, veruje da će stejblkoini ojačati tržište američkih državnih obveznica, te da će vlada prodavati više kratkoročnog duga da bi zadovoljila tu potražnju, preneo je Financial Times. 

"Treba imati u vidu već pomenute stope usvajanja, Trumpove najave za subvencije za druge kriptovalute, činjenicu da smo sada imali dane gde je bilo skoro pa izjednačeno ulaganje u bitcoin ETF-ove i ether ETF-ove... Meni je ether u tom smislu trenutno znatno primamljiviji zbog svoje upotrebne vrednosti, stabilnih kriptovaluta koje funkcionišu na Ethereum blokčejnu, kao i pasivnog prihoda koji ether donosi. Mislim da će ether pokrenuti adopciju ka širim masama, a da bitcoin kao digitalno zlato ostaje bez konkurencije", pojašnjava Andrejević.

A mogu li na putu bitcoina ka potencijalnih milion dolara neku ulogu (sem ekonomskih) odigrati i tehnološki aspekti? Recimo, kako napreduje razvoj kvantnog računarstva, tako se u većoj meri govori o mogućim kvantnim napadima koji bi bili pretnja za bitcoin. "Već se radi na zaštiti u tom pogledu, a sa druge strane, treba biti i realan ovde: ukoliko dođe do takvih napada, kvantni računari će mnogo lakše probiti u tradicionalni finansijski sektor. Tu bi onda najveći gubitnici bile banke, države, brokeri i slično, tako da i u tom slučaju bi bitcoin bio sigurnija opcija. Naravno, i on može biti ugrožen, kao i sve ostalo, ali bi to bilo zanemarljivo u poređenju sa tradicionalnim finansijama, naročito sa ovim stopama adopcije", zaključuje Andrejević.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.