Tokenizacija postaje stvarnost - Robinhood povezuje kripto i Wall Street

"Sada je pravo vreme da kripto prevaziđe bitcoin i mim-koine i pređe u fazu stvarne funkcionalnosti", izjavio je izvršni direktor Robinhood Marketsa Vlad Tenev, govoreći o novom proizvodu svoje kompanije. Međutim, baš taj novi investicioni instrument nagovestio je da će realizacija ove vizije biti složenija nego što se možda očekivalo.

Firma se svrstala među svetske aktere koji rade na uključivanju rešenja iz sektora digitalne imovine u ustaljene tokove tržišta kapitala. Sada većini evropskih zemalja nude američki kapital na blokčejnu, to jest tokenizovane američke hartije od vrednosti.

Kako je precizirano, usluga će biti dostupna 24 sata dnevno, pet dana u nedelji, za 150.000 korisnika u 30 država, uključujući dve u Adria regionu - Sloveniju i Hrvatsku.

"Mi verujemo da će se u budućnosti kripto i tradicionalne finansijske usluge potpuno spojiti i da će kripto postati infrastrukturni sloj iza svih vrsta finansijskih usluga - od plaćanja, što već počinjemo da viđamo sa stabilnim kriptovalutama, do držanja depozita", kazao je Tenev u skorašnjem intervjuu za Bloomberg TV.

Vlad Tenev; Foto: Bloomberg

Za preduzeće sa sedištem u Kaliforniji novi tokeni vlasničkog kapitala predstavljaju značajnu ekspanziju u Evropskoj uniji (EU), budući da su dosad njihovi klijenti u toj regiji imali pristup isključivo trgovanju kriptovalutama.

Portparol kompanije je rekao da će Robinhood posedovati vlasničke udele koji stoje iza tokena, a iako će kupci tokena imati većinu pogodnosti osnovne hartije od vrednosti, uključujući dividende, pravo glasa u početku neće biti omogućeno.

Reakcija OpenAI-ja

Akcije Robinhooda su posle objave o novom projektu zabeležile dvocifreni rast, dostigavši rekordnu cenu. Međutim, nije prošlo mnogo i vrednost deonica je pala, nakon što se o slučaju oglasila kompanija za istraživanje i primenu veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) OpenAI.

Naime, Robinhood je u okviru nove ponude pokrenuo i besplatnu podelu tokena povezanih sa OpenAI-jem, koji vodi Sam Altman, i kompanijom Elona Muska za istraživanje svemira SpaceX. Iz Altmanove firme su savetovali oprez korisnicima koji žele da iskoriste ponudu brokerske firme za pristup tokenima vlasničkog udela njihovog, inače privatnog, preduzeća.

U objavi na društvenoj mreži X, OpenAI je saopštio da tokeni koje nudi Robinhood nisu vlasnički udeli u njihovoj firmi, kao i da nisu sarađivali na tom projektu, niti ga odobrili. "Svaki prenos vlasničkog udela u OpenAI-ju zahteva našu saglasnost - nismo odobrili nijedan prenos."

Objava je ponovo aktuelizovala pitanja o tokenizaciji akcija privatnih firmi, jer su kod takvih preduzeća stvari složenije nego kod akcija kojima se trguje na javnim berzama. Vlasništva u privatnim kompanijama sa jako visokom procenjenom vrednosti nisu lako dostupna prosečnom pojedinačnom ulagaču, ali je razumljivo zašto bi želeo da dođe u posed takvog oblika imovine. Stoga je priča oko Robinhooda pokrenula debatu o bezbednosti i funkciji tokenizovanih vlasničkih udela za prosečnog malog investitora, kao i o tome šta ti tokeni zapravo predstavljaju.

Tenev je na istoj društvenoj mreži ponovio da tokeni nisu stvarni delovi vlasništva u firmi, već da samo omogućavaju "izloženost ovim privatnim sredstvima".

Kako to funkcioniše

"Tokeni su povezani sa vlasničkim udelom Robinhooda u posebnoj namenskoj kompaniji (engl. special purpose vehicle - SPV)", rekao je portparol Robinhooda, preneo je Bloomberg. "Dakle, iako tehnički ne 'posedujemo akcije', tokeni korisnicima omogućavaju izloženost privatnom tržištu."

Pojedini analitičari negodovanje OpenAI-ja protumačili su kao nerazumevanje Robinhoodovog proizvoda, kojim se praktično zaobilaze ograničenja koja sprečavaju neke investitore da poseduju privatne akcije.

Sam Altman; Foto: Bloomberg

"SPV služi kao pravni i finansijski posrednik koji drži stvarne deonice privatne kompanije - u ovom slučaju OpenAI-ja - u ime vlasnika tokena. Ova struktura omogućava platformama poput Robinhooda da ponude investitorima pristup kapitalu koji bi im inače bio nedostupan, izdavanjem izvedenih tokena koji su pokriveni udelom SPV-ja", kaže direktor u Pythagoras Investmentsu Semir Gabeljić.

Međutim, dodaje sagovornik Bloomberg Adrije, kako je OpenAI privatna kompanija i svaki prenos vlasništva mora biti prethodno odobren u skladu s njenim internim pravilima, to je i dovelo do njihove javne reakcije, s ciljem da pojasne da vlasnici tokena zapravo ne poseduju direktan vlasnički udeo, već samo ekonomski derivat tog udela.

"Važno je naglasiti da ti tokeni ne donose prava kao što su glasanje ili direktno vlasništvo. Reč je o derivativnim instrumentima. Ipak, prednost tokenizacije jeste mogućnost frakcionalnog (delimičnog) vlasništva i globalna dostupnost kroz blokčejn mreže, što demokratizuje pristup investiranju", kaže Gabeljić.

On ocenjuje Robinhoodov potez kao značajan jer su među prvim velikim fintek platformama koje pokušavaju da spoje tradicionalno tržište kapitala sa blokčejn infrastrukturom. "Iako koncept tokenizacije stvarne imovine (engl. real-world assets - RWA) postoji već godinama, Robinhood ima potencijal da svojim brendom i dosegom ubrza njeno prihvatanje."

 

Tokenizovana američka imovina u poslednje vreme dobija na popularnosti kod međunarodnih investitora koji žele da učestvuju u rastu tog tržišta. Kripto-berza Kraken takođe je najavila da će uskoro ponuditi tokenizovane hartije od vrednosti svojim internacionalnim korisnicima, a rukovodioci kompanije Galaxy Digital Holdings razgovarali su sa američkim regulatorima o tokenizaciji sopstvenih i akcija drugih kompanija. Uz to, finansijski giganti poput BlackRocka su prethodnih godina pokretali tokenizovane fondove.

"Danas svedočimo sve većoj tokenizaciji različitih klasa imovine - od deonica i nekretnina do fondova rizičnog kapitala - i to na više blokčejnova. Robinhood može da odigra ključnu ulogu u popularizaciji ovih proizvoda, posebno ako ih učini jednostavnim za korišćenje i usklađenim s regulatornim okvirima", zaključuje Gabeljić.

Šta ulagači treba da znaju

Prema rečima sagovornika, investitori moraju u potpunosti da razumeju strukturu proizvoda u koje ulažu. Kao i kod svakog novog tržišta, napominje on, tako su i u ovom slučaju prisutni brojni rizici: regulatorni, likvidnosni, kao i rizik druge ugovorne strane.

Depositphotos

"Savetujem svakom investitoru da uradi detaljnu analizu i da ne ulazi u ovakve investicije bez razumevanja svih pravnih i tehničkih aspekata. Spoj tradicionalnih finansija (TradFi) i decentralizovanih finansija (DeFi) donosi ogromne mogućnosti, ali i dodatnu odgovornost", kaže Gabeljić.

Sličnog stava je i direktorka sektora za međunarodnu saradnju i razvoj Komisije za hartije od vrednosti Srbije Anina Milanović. Ona ocenjuje da razumevanje same strukture proizvoda ne bi trebalo da bude problem za profesionalne investitore i velike ulagače poput banaka i investicionih društava koji poseduju dovoljno iskustva, znanja i stručnosti za samostalno donošenje odluka o ulaganjima i pravilnu procenu povezanih rizika. "Potencijalni problemi se mogu javiti kod 'retail', odnosno malih investitora - fizičkih lica, običnih građana koji jednostavno nisu dovoljno verzirani po pitanju razumevanja proizvoda i rizika koje potencijalno nose sa sobom."

Kao što se dalo videti na primeru Robinhooda i OpenAI-ja, čak i kompanije takvih reputacija dolaze u situacije da moraju da reaguju i dodatno pojašnjavaju pravne aspekte koje određeni proizvodi podrazumevaju, pa sagovornica poziva na oprez i skeptičnost prilikom razmatranja investicionih proizvoda sa kojima ulagači nisu potpuno upoznati.

"Investitorima uvek savetujem maksimalan oprez - pažljivo čitanje i analiza dokumentacije koja prati ponuđeni investicioni proizvod, razumevanje prava koja taj token pruža, i ulaganje isključivo u proizvode koje dobro poznaju", navodi.

I u zemljama gde Robinhoodov proizvod još nije dostupan, nije naodmet raditi na preventivi, kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja prilikom potencijalnog ulaganja u takve vrste proizvoda u nekom budućem periodu. 

Depositphotos

"Trenutno stanje stvari je takvo da u pogledu izdavanja tokenizovanih akcija u Srbiji ne postoji dilema, pošto je po tom pitanju naš regulatorni okvir koji pokriva digitalnu imovinu veoma jasan. Iako dopušta direktnu tokenizaciju finansijskih instrumenata, naš Zakon o digitalnoj imovini ne dopušta tokenizaciju akcija niti finansijskih instrumenata zamenjivih za akcije. Konkretno, što se tiče digitalnih tokena koji se nude u Srbiji, uvek treba birati one čiji je beli papir odobrilo nadležno regulatorno telo, odnosno Komisija za hartije od vrednosti", sugeriše Milanović.

Ukrštanje tradicionalnog i novog tržišta

Iako još u ranoj fazi, digitalna transformacija i Web3 trendovi se i te kako šire u svetu, ali i na ovim prostorima, naglašava predstavnica Komisije za hartije od vrednosti.

"Projekti poput Robinhoodovog definitivno predstavljaju most između tradicionalnog tržišta i digitalne imovine, iako predstoji još mnogo rada na obezbeđivanju pravne sigurnosti u ovom domenu. U tom smislu apsolutno smatram da sektor digitalne imovine može predstavljati 'ulaznicu' i za klasično tržište kapitala, naročito u slučaju manje razvijenih tržišta kao što su naše i tržišta u eks-Ju regionu", smatra Milanović.

Tako se u Srbiji, podseća ona, trenutno odvija pokušaj razvijanja dva paralelna koloseka: klasičnog tržišta kapitala i tržišta digitalne imovine. Govoreći o tržištu kapitala, sagovornica je istakla da je jasno da je ono plitko i nedovoljno razvijeno, te se ulažu veliki napori kako bi se ono oživelo - kako bi se povratilo interesovanje i poverenje investora za ulaganje (u nešto drugo osim u depozite u bankama) i kako bi im se približile pogodnosti koje tržište kapitala nosi sa sobom.

Depositphotos

"S druge strane, po pitanju digitalne imovine smo bili, zaista mogu reći bez lažne skromnosti, pioniri u svetu, imajući u vidu da smo jedna od prvih zemalja, ne samo u regionu i u Evropi već u svetu, koja je regulisala i prepoznala značaj ove materije. S tim u vezi, tržište tokena u Srbiji je zaista u zamahu i Komisija za hartije od vrednosti je do sada odobrila 10 belih papira, i to iz raznovrsnih oblasti i industrija", ističe Milanović.

Navodi i da se analizom različitih tržišta može uočiti zanimljiv obrazac - u zemljama sa manje razvijenim tržištima kapitala, sektor digitalne imovine često dobija na značaju upravo kroz modele koji podstiču njihovu međusobnu integraciju.

"Istovremeno, razvijene privrede sa zrelim finansijskim sistemima već ozbiljno ulažu napore u regulaciju digitalne imovine i razvoj inovativnih proizvoda koji kombinuju tradicionalne i digitalne finansijske instrumente. Verujem da ćemo u narednim godinama sve češće videti proizvode koji kombinuju karakteristike digitalne i tradicionalne imovine, kao što su tokenizovani investicioni fondovi, digitalni ETF-ovi (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) ili 'asset-backed' tokeni. Naša prednost leži upravo u fleksibilnom regulatornom okviru i otvorenosti za inovacije, što može učiniti region privlačnim za investitore koji tragaju za savremenim rešenjima", ocenjuje ona.

Raste interesovanje za digitalnu imovinu u Adria regionu

Interesovanje za digitalnu imovinu i tokenizovane finansijske proizvode u Adria regionu je sve veće, ističe Gabeljić, a posebno među mlađom, tehnološki osvešćenom populacijom. Milanović navodi kako je zanimljiva činjenica da će prosečan mladi investitor u Srbiji čak pre uložiti u neki vid digitalne imovine nego na klasično tržište kapitala. Ova pojava se može objasniti činjenicom da ovi ulagači nisu imali susreta sa klasičnim tržištima kapitala, ali su s druge strane, u eri digitalizacije, veoma dobro edukovani i informisani po pitanju blokčejna i digitalne imovine.

"Realnost je da investitori širom sveta definitivno traže inovacije i nove načine za plasiranje sredstava, dok i u Srbiji i regionu definitivno ne manjka želje za alternativnim investicijama. Ono što nedostaje jesu razumevanje, znanje i jasnija pravila igre", smatra predstavnica Komisije za hartije od vrednosti, podsećajući na to da su dosadašnje emisije tokena u Srbiji bile uspešne i višestruko ponavljane. 

Prema njenim rečima, ključ uspeha u pogledu razvoja svakog tržišta leži upravo u edukaciji ulagača i radu na finansijskoj pismenosti. "Uz jaču edukaciju - kroz radionice i putem raznih stručnih seminara i konferencija, ali i uz saradnju sa institucijama poput Komisije, zaista smatram da se može pokrenuti veća potražnja. S druge strane, na strani ponude, jasna regulativa je presudna. Razvoj pouzdanih investicionih proizvoda u domenu digitalne imovine traži snažan podstrek kroz edukaciju i propise. Dakle, prema mom viđenju, recept za uspeh je dobro osmišljena ponuda i sistemska edukacija."

U međuvremenu, dodaje Gabeljić, "Robinhoodovo širenje na tržište EU i preuzimanje Bitstampa, koji je nastao u Sloveniji, potvrđuje da se ovaj region sve više prepoznaje kao značajan za budući razvoj digitalnih finansija".

Takođe, digitalna imovina ima moć da pruži finansijski pristup onima koji su tradicionalno "isključeni iz sistema", kaže on. "U državama poput Srbije i Bosne i Hercegovine, gde 10 do 20 odsto stanovništva nema bankovni račun, blokčejn tehnologija može ponuditi alternativu i unaprediti ukupnu finansijsku infrastrukturu."