Bitcoin beleži novi pad, približavajući se vrednosti koju je imao u julu prošle godine.
U 14.03 sati njegova vrednost je iznosila 32.983 dolara, što predstavlja pad od približno 3,6 odsto u odnosu na juče, kada se novčić trgovao za 34.225 dolara.
Ako se pad nastavi, bitcoin će potonuti ispod najniže vrednosti koju je imao ove godine - u januaru je u jednom trenutku vredeo 32.951 dolar. U proteklih 365 dana bitcoin je najnižu vrednost zabeležio 20. jula, kada je koštao 29.865 dolara.
Vrednost druge vodeće kriptovalute - ethereuma, pala je za oko 5,4 odsto. Juče se on trgovao po ceni od 2.540 dolara, dok sada vredi 2.402 dolara.
Akcije na berzama u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Aziji takođe su dobrim delom u padu. Berzanski indeks S&P 500 u velikoj meri korelira sa najjačom kriptovalutom.
Bloomberg
"Finansijska tržišta, uključujući i tržište kriptovaluta, beleže veće oscilacije vrednosti (veću volatilnost) u poslednjih nekoliko meseci, što ukazuje na rastuću neizvesnost. U poslednje vreme se kretanja na tržištu kriptovaluta u značajnom meri poklapaju sa kretanjima na tržištima kapitala. Rekordni skok cena roba i usluga u svetu, kao i geopolitičke tenzije, odnosno rat u Ukrajini neki su od faktora koji uzrokuju rastuće rizike. Fed je povećao kamatne stope i najavio njihov dalji rast, što je uticalo ne samo na tržište novca već i na vrednost bitkoina. Investitori očekuju da će i Evropa uskoro beležeti postepeni rast kamatnih stopa da bi se obuzdale visoke stope inflacije", objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.
Inflacija i pooštravanje monetarnih politika utiču na manjak interesovanja investitora. Indeks potrošačkih cena (Consumer Price Index - CPI) posle manje-više stabilnog leta, počeo je iz meseca u mesec da raste. U septembru 2021. je iznosio 5,4, dok je, prema najnovijim podacima, u martu ove godine njegova vrednost bila 8,5.
"Mislim da su razlozi mnogo više u vezi sa opštom globalnom situacijom nego sa situacijom unutar same kripto-industrije. Generalno su se među investitore uvukli strah i neizvesnost, a deluje da je IT sektor posebno pogođen. Vrednost akcija Facebooka je pala 42 odsto od početka godine, PayPala 60, a Netflixa čak više od 70 odsto. U pitanju su giganti kojima se ovako strmoglavi padovi za ovako kratko vreme dešavaju ekstremno retko", napominje osnivač servisa za otkup i prodaju kriptovaluta ECD, Aleksandar Matanović.
Dodaje da se štampanjem novca ne mogu rešiti svi problemi, kao što se pokušalo tokom kovid pandemije.
"Sada je to došlo na naplatu, a rat u Ukrajini je samo dodatno pogoršao situaciju koja je inače bila daleko od sjajne. Kratkoročno, deluje da će kripto-tržište nastaviti da prati situaciju na tradicionalnim berzama, kakva god ona bila. Dugoročno sam uvek optimista, jer vidim koliko toga se dešava iza kulisa i koliko broj korisnika kriptovaluta raste iz dana u dan", zaključuje Matanović.
Kako navodi profesor Đukić, vlade vodećih zemalja menjaju stavove prema virtuelnom novcu i zahtevaju regulisanje ove oblasti uz paralelno uvođenje digitalnog novca centralnih banaka, koji će za razliku od kriptovaluta biti pod potpunom kontrolom države.
"Kina je zabranila kriptovalute, a Ruska Federacija najavila strogo regulisanje ove oblasti. Još jedan faktor koji kriptovalute čini manje atraktivnim jesu sve učestaliji hakerski napadi i krađe. Tehnologija nije dovoljno bezbedna i vlasnici kriptovalute se mogu naći u poziciji da ostanu bez svoje digitalne imovine", kaže on.
Ističe da je očekivanje da će volatilnost, odnosno nagli skokovi i padovi vrednosti kriptovaluta trajati do stabilizacije ključnih fundamentalnih pokazatelja.
"Izloženost riziku se može ublažiti smanjenjem učešća kriptovaluta u ukupnoj vrednosti portfolija tako da eventualni gubici značajno ne ugroze ukupan prinos portfolija", poručuje profesor.
.webp){kind=icon}
