Bitcoin je notorno volatilan, sklon naglim skokovima cena i brzim preokretima koji mogu da zbrišu milione dolara vrednosti za nekoliko minuta. Te promene su često misteriozne za posmatrače tržišta, zbog nedostatka veza digitalne valute sa realnom privredom. Bitcoin ima još jednu neobičnost, onu koja je ugrađena u kod na kojem sam novčić počiva - povremeno se menja formula koja upravlja brzinom kreiranja novih bitcoina. Kako se približava još jedan takav događaj - koji se zove prepolovljenje (engl. halving, ređe halvening) - pristalice i skeptici u pogledu bitcoina raspravljaju o tome kakav uticaj on može imati na vrednost novčića. Bitcoin je dostizao rekorde nakon svakog od poslednja tri prepolovljenja i porastao je na nivo od preko 40.000 dolara početkom decembra - prvi put od aprila 2022.
1. Odakle novi bitcoini uopšte dolaze?
Jedna od karakteristika koja je izazvala fascinaciju bitcoinom je način na koji je njegov kreator pod pseudonimom Satoshi Nakamoto povezao stvaranje novčića sa radom potrebnim za sprečavanje falsifikovanja transakcija. Bitcoin generišu takozvani rudari čiji računari obavljaju složene proračune koji potvrđuju transakcije na onome što je poznato kao blokčejn, to jest na javnoj digitalnoj knjizi (sistemu za čuvanje istorije transakcija). Rudari se međusobno takmiče kako bi zaradili novoizdate novčiće, što je pojava poznata pod engleskim terminom "block reward" iliti "nagrada za blok".
2. Šta je prepolovljenje bitcoina
Prepolovljenje je planirano smanjenje nagrada koje rudari dobijaju (što se pominje u samom kodu Bitcoina). Prepolovljenja se dešavaju jednom u četiri godine - tačnije, na svakih 210.000 blokova transakcija. Kao što ime sugeriše, svako od njih prepolovljava količinu bitcoina koju rudari dobijaju kao nagradu za jedan blok. Prilikom pokretanja Bitcoina 2009. godine, rudari su dobijali 50 bitcoina po bloku, ali je ta nagrada smanjena na 25 u prvom prepolovljenju 2012. godine, pa na 12,5 u 2016, potom na 6,25 novčića u 2020. i planirano je taj nivo padne na 3,125 novčića u 2024. Analitičari obično daju procene o tome kada bi se prepolovljenje moglo dogoditi, jer je precizan datum teško odrediti.
Opširnije
Šta je kripto-zalaganje, od kog se regulatorima diže kosa na glavi
Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) želi da se kripto-operateri regulišu.
13.02.2023
Trgovci opcijama ciljaju na bitcoin od 50.000 dolara do januara
Trgovci opcijama se okreću opkladama da će bitcoin porasti na 50.000 dolara do januara, dok mnogi posmatrači tržišta očekuju pokretanje spot ETF-ova.
07.12.2023
Michael Saylor kupio bitcoin za čak 600 miliona dolara
Predsednik i suosnivač MicroStrategy Inc. Michael Saylor postavio je jednu od svojih najvećih opklada dosada.
01.12.2023
Binance dozvolio transakcije Hamasu, ISIS-u i Al Kaidi
Binance Holdings Ltd. je imao slabu kontrolu nad transakcijama kriptovaluta na svojoj berzi.
22.11.2023
3. Šta je poenta
Izdavanje bitcoina je ograničeno na nekoliko načina. Kao prvo, prema njegovom osnivačkom protokolu, samo 21 milion novčića će na kraju biti u opticaju. Ovo je privlačno mnogima koji se plaše da fiat novac - onaj koji izdaju vlade - može izgubiti vrednost zbog inflacije ako se štampa previše. Pristalice tvrde da će bitcoin, nasuprot tome, garantovano rasti. Prepolovljenje takođe sprečava inflaciju delujući tako da povremeno usporava tempo kojim se bitcoini stvaraju, kako ne bi nadmašili potražnju. Drugim posmatračima prepolovljenje može poslužiti kao signal za požurivanje i kupovinu, sugerišući time da bi sporiji rast mogao biti praćen porastom cene.
4. Kada se dešava prepolovljenje bitcoina
Prema rečima brojnih analitičara, ovaj četvorogodišnji događaj uslediće oko aprila 2024, mada je teško sa sigurnošću odrediti datum. To je zato što vreme potrebno za generisanje novih blokova može da se uspori ili ubrza u zavisnosti od brojnih faktora. Prema većini procena, doći će do 64 prepolovljenja bitcoina pre nego što taj maksimum od 21 milion novčića bude dostignut negde oko 2140. godine, kada će prepolovljenja prestati. Jednom kada se to dogodi, rudari više neće prikupljati nagrade i očekuje se da će se oslanjati na naplatu naknada za izvršenje transakcija - slično onome što rade kompanije za kreditne kartice.
5. Da li prepolovljenja dižu cenu bitcoina
To je stvar žestoke debate. U 2012. godini, na primer, bitcoin je skočio za oko 8.000 odsto u 12 meseci nakon smanjenja nagrada, i ponovo je porastao za skoro 1.000 odsto nakon smanjenja iz 2016. godine. Nakon poslednjeg prepolovljenja, u maju 2020. godine, usledio je rast koji se završio rekordnom cenom bitcoina od skoro 69.000 dolara u novembru 2021. godine, iako se taj period poklopio i sa rastom ostale rizične imovine. Sledeće prepolovljenje ima potencijal da izazove napredak od najmanje 81 odsto, prema Bloomberg Intelligenceu i Matrixportu. Skeptici, s druge strane, tvrde da je pripisivanje povećanja cena prepolovljenju u najboljem slučaju stvar privida. Drugo prepolovljenje, na primer, došlo je u vreme kada je bitcoin već dobijao sve veću prepoznatljivost i poklopilo se sa bumom inicijalne ponude novčića, od kojih su mnogi morali da se kupe bitcoinom. Regulatorni udar na kripto posle kolapsa berze FTX u novembru 2022. takođe ugrožava izglede tržišta.
6. Ako posedujem bitcoin, da li će se nešto promeniti za mene nakon prepolovljenja
Ne, sem u pogledu toga što bi vas svaka naknadna promena cene učinila bogatijim ili siromašnijim. Ali biće nemoguće znati koliko je ta promena nastala direktnim uticajem prepolovljenja.