Šta je kripto-zalaganje, od kog se regulatorima diže kosa na glavi

U najnovijem u nizu postupaka koje je pokrenula američka Komisija za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC), kripto-berza Kraken pristala je da plati 30 miliona dolara kako bi namirila optužbe da je prekršila pravila te agencije, nudeći uslugu koja je omogućila investitorima da zarade nagrade tako što će založiti svoje novčiće (takozvani staking). SEC se zalaže za to da se kripto-operateri u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) dovedu pod isti regulatorni okvir koji reguliše prodaju svih vrsta hartija od vrednosti - da se tokeni tretiraju slično kao akcije i obveznice. Ono što pravi razliku u odnosu na druge napore regulatora je to što je zalaganje centralna karakteristika mnogih blokčejnova kao što je Ethereum i ključ za potencijalno prebacivanje kriptovaluta sa sistema koji zahteva ogromne količine električne energije.

1. Šta je zalaganje?

To je deponovanje ethera ili drugih kriptovaluta za korišćenje u onome što je poznato kao sistem dokaza o udelu (engl. proof of stake) koji pomaže u vođenju blokčejn mreže naručivanjem transakcija na način kojim se stvaraju sigurni javni zapisi. Ethereum je u septembru prešao na sistem dokaza o udelu da bi zamenio sistem baziran na dokazu o radu (engl. proof of work), čiji je pionir bio Bitcoin, koji ga i dalje koristi. Rečeno je da Ethereumov potez smanjuje potrošnju energije mreže za oko 99 odsto, što je važan korak za industriju koja se našla na udaru kritika zbog količine električne energije koju troši.

2. Čemu služe sistemi dokaza?

Kriptovalute ne bi funkcionisale bez blokčejna, relativno nove tehnologije koja obavlja staromodnu funkciju održavanja knjige za čuvanje istorije vremenski raspoređenih transakcija. Ono što se razlikuje od zapisa olovkom i papirom je to što se knjiga deli na računarima širom sveta. Blokčejn mora da preuzme još jedan zadatak koji nije potreban u svetu fizičkog novca - da se pobrine da niko ne može da potroši kripto-novčić više puta manipulisanjem digitalnom knjigom. Blokčejnovi funkcionišu bez centralnog čuvara, kao što je banka, koji je zadužen za knjigu. I sistemi dokaza o radu, i sistemi dokaza o ulogu oslanjaju se na grupnu akciju da bi naručili i zaštitili sekvencijalni zapis blokčejna.

Depositphotos

 

3. Koja je razlika između ta dva?

Kao što samo ime blokčejna sugeriše (engl. blockchain; block - blok i chain - lanac), u oba sistema, transakcije su grupisane u blokove koji su objavljeni u javnom lancu. U sistemu dokaza o radu, do toga dolazi kada sistem komprimuje podatke u bloku u zagonetku koja se može rešiti samo pomoću niza pokušaja i grešaka kojih potencijalno može biti i na milione. Ovaj posao obavljaju rudari koji se takmiče u tome ko će prvi doći do rešenja i bivaju nagrađeni novom kriptovalutom kada uspeju u tome, uz saglasnost drugih rudara da je rešenje zadatka validno. Dokaz o ulogu funkcioniše tako što se grupi ljudi daje skup podsticaja po principu štapa i šargarepe, kako bi sarađivali na zadatku. Na primer, ljudi koji založe 32 ethera (jedan ether se trguje po ceni od oko 1.500 dolara) mogu postati takozvani validatori, a takođe postoji i opcija da oni sa manje ethera mogu združeno (prinoseći zajedno svoja sredstva) da postanu validatori na Ethereumu. Validatori su potrebni da bi naručivali blokove transakcija na Ethereumovom blokčejnu.

4. Koji je podsticaj za zalaganje?

Ako odbor (čiji se članovi zovu atestori) prihvati blok, validatorima se dodeljuje novi ether. Ipak, neko ko pokuša da nadigra sistem, mogao bi da izgubi novčiće koji su bili uloženi. Obično ljudi koji založe svoje novčiće bivaju nagrađeni prinosom od oko četiri odsto za praksu zalaganja kao usluge (engl. staking-as-a-service) na Ethereumu.

5. Šta je SEC-u problematično u vezi sa zalaganjem?

Bloomberg

 

Kraken i drugi centralizovani provajderi su nudili zalaganje kao uslugu, što omogućava korisnicima da založe svoje novčiće bez kupovine ili održavanja računara potrebnih za zalaganje. Akcija državne agencije protiv Krakena jasno pokazuje da regulator smatra da je to slično kripto-pozajmljivanju, u kojem bi provajderi plaćali kripto-deponentima visoke kamate za pozajmljivanje njihovih novčića. To je praksa za koju su regulatori preduzeli mere prošle godine, kada je propao niz zajmodavaca kao što su Celsius Network, BlockFi i drugi. SEC posmatra i kripto-pozajmice i programe za zalaganje kao uslugu - kao hartije od vrednosti, što je kategorizacija koja nameće širok spektar regulatornih zahteva na koje je sektor kripta ranije smatrao da je imun. Kraken je pristao da odmah prestane da nudi ili prodaje hartije od vrednosti putem usluga za zalaganje kripto-imovine u SAD. Nije priznao niti odbacio navode u žalbi SEC-a.

6. Šta znači kada je nešto hartija od vrednosti?

Najjednostavnije rečeno, da li nešto jeste ili nije hartija od vrednosti prema američkim pravilima u suštini se određuje odgovorom na pitanje koliko to finansijsko sredstvo liči na akcije koje izdaju kompanije koje prikupljaju novac. Da bi to odredio, SEC primenjuje pravni test koji potiče iz odluke Vrhovnog suda iz 1946. godine. U tom okviru, sredstvo može biti pod nadležnošću SEC-a kada uključuje sledeći scenario: investitori ubacuju novac u zajedničko preduzeće sa namerom da profitiraju od onoga što ostvari rukovodstvo organizacije. U zalaganju kao usluzi, korisnici deponuju svoje novčiće sa očekivanjem da će zaraditi prinos na njima, dok se provajder usluge brine o tehničkoj strani stvari.

7. Zašto je etiketiranje pitanje sigurnosti?

Bloomberg

 

Za početak, takvo regulatorno određivanje može učiniti pokretanje programa za zalaganje kao uslugu skupljim i složenijim. Prema američkim pravilima, ova oznaka nosi sa sobom stroge zahteve za zaštitu investitora i obelodanjivanje. Teret bi onda stavio manje provajdere u nepovoljan položaj u poređenju sa konkurentima sa dubljim džepom. Štaviše, berze koje pokušavaju da nastave da nude uslugu suočile bi se sa stalnim nadzorom regulatora, što bi moglo dovesti do kazni, penala i - u najgorem slučaju, krivičnog gonjenja ako se kriminalni organi umešaju. To bi takođe moglo značiti gubljenje budućeg finansiranja od investitora koji možda nemaju strpljenja prema tim povećanim opterećenjima. Pristalice veće regulacije veruju da bi definisanje hartija od vrednosti dovelo do više informacija i transparentnosti za investitore - i da bi na kraju rezultovalo većim brojem korisnika usluga.

8. Šta bi moglo da znači uvođenje mera za kripto-zalaganja?

Napori regulative se odnose samo na provajdere koji se bave zalaganjem kao uslugom i usredsređeni su na potrošače u SAD. Blokčejnove obično obezbeđuju validatori iz celog sveta, tako da će oni nastaviti da funkcionišu, pod pretpostavkom da inostrani regulatori zauzmu blaži stav o njihovim uslugama. To bi produžilo podelu između stroge regulative u SAD i divljeg zapada u nekim drugim delovima sveta. Postoje pitanja o tome da li će pooštravanje propisa u vezi sa zalaganjem uticati na takozvane decentralizovane provajdere, koji tvrde da su imuni na njih jer ne upravljaju određenom kompanijom ili nisu smešteni na određenom mestu. U teoriji, takvi provajderi predstavljaju samo kolekcije softvera koji automatski izvršavaju transakcije. S druge strane, mnoge od ovih usluga iz sektora decentralizovanih finansija (DeFi) zapravo vode neke određene, ključne grupe ljudi, koje bi regulatori potencijalno mogli smatrati odgovornim za nepoštovanje pravila.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar