Poreska ne gleda kroz prste - i gubitak na bitcoinu mora da se prijavi

Poreska uprava Srbije dosad je izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine. Za to je naplatila iznos od preko 84,42 miliona dinara.

Ovi brojevi zabeleženi su od početka primene Zakona o digitalnoj imovini (30. jun 2021), a prvo rešenje uprava je donela 15. oktobra prošle godine, kazali su za Bloomberg Adriju iz Ministarstva finansija.

Da ne bude zabune, sve navedeno odnosi se na fizička lica.

"Pravna lica obaveze po osnovu kapitalne dobiti iskazuju u poreskom bilansu (zajedno sa svim ostalim predmetima oporezivanja kapitalnim dobitkom iz člana 27. Zakona o porezu na dobit pravnih lica - nekretnine, udeli...) koji se predaje uz poresku prijavu u roku od 180 dana od dana isteka poreskog perioda", podsećaju iz resornog ministarstva.

Zasada, osobe koje žele da plate ovaj porez valjalo bi da imaju u vidu da procedura može potrajati i po godinu dana - možda i više. Sastoji se iz nekoliko koraka.

Dokaz o uplati

"Fizičko lice kriptovalutu prodaje u, recimo, kripto-menjačnici - domaćoj ili stranoj - ili na platformi za trgovanje kao što su Binance, Kraken, Bitstamp i slično. Ono što je bitno za bilo koju od navedenih varijanti jeste da lice navede na platformi svoj tekući račun u Srbiji (devizni ili dinarski), kako bi mu novac od prodaje kriptovalute bio tu uplaćen. Izvod banke (ili potvrda) o uplati novčanih sredstava na tekući račun fizičkog lica u Srbiji je potreban prilikom podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke (PPDG 3R)", priča za naš portal ovlašćeni računovođa i poreski savetnik Miloš Praštalo.

Sem izvoda kao najbitnijeg dokaza, postoje i mnogi drugi koji mogu da se preuzmu sa kripto-menjačnice/platforme, napominje. "Oni se mogu ogledati u nekim Excel ili XML fajlovima, potvrdama dobijenim na imejl-adresu i slično - što više dokaza to bolje."

Depositphotos

 

Praštalo savetuje da - od prvobitnog ulaganja u kriptovalute, pa do prodaje - treba obraćati pažnju da se novac ulaže sa tekućeg računa fizičkog lica u Srbiji, da se prosleđuje na kripto-menjačnicu ili platformu ili na neko treće mesto i da za sve postoje tragovi. "Ako ovoga nema, porez će se platiti na ukupnu prodajnu vrednost kriptovaluta, a možda i na višu, u zavisnosti od tumačenja poreskog inspektora i od raspoloživih dokaza. Dakle, bitno je napraviti plan kompletnog ulaganja sa stalnom pomisli na kraj - a to je utvrđivanje poreza."

PPDG 3R

Dakle, osoba treba da popuni poresku prijavu PPDG 3R - i to u roku od 120 dana od isteka kvartala u kom je ostvarena prodaja. U nju se upisuje prodajna vrednost kriptovalute, prilažu se pomenuti dokazi i - ako fizičko lice uz to ima dokaze o nabavnoj vrednosti (kada je kupilo tu kriptovalutu) - njih takođe prilaže i navodi nabavnu vrednost u prijavu.

"Ti dokazi su isti kao kada je u pitanju prodajna vrednost, s tim da se samo radi o periodu kada je lice sa svog računa uplaćivalo novac na platformu kako bi kupilo kriptovalutu", kaže naš sagovornik.

Čekanje...

Kada se prijava podnese ostaje samo da se čeka, kaže Praštalo. "Neke filijale Poreske uprave brže rešavaju predmete, neke sporije - nema pravila. Trenutno je raspon između dva i 12 meseci, makar u našem slučaju, to jest za klijente kojima smo mi podnosili prijave."

Depositphotos

 

Osoba prvo treba da sačeka poreski zapisnik od poreskog inspektora u kom će biti svedena vrednost (osnovica) na koju se plaća porez, koji za kapitalnu dobit iznosi 15 odsto.

"Taj broj može a i ne mora da se slaže sa vašom podnetom prijavom, jer inspektor može da se složi sa dokazima, ali i može da ima svoje drugačije tumačenje. Od momenta potpisivanja zapisnika fizičko lice ima rok od osam dana da se izjasni o primedbama na zapisnik (ako ih ima), a ukoliko ih nema, izdaje se poresko rešenje u kom je naveden tačan tekući račun i poziv na broj za uplatu utvrđenog poreza. Fizičko lice ima rok od 15 dana da uplati porez i time se proces zaokružuje", objašnjava poreski savetnik.

Olakšice

Oslobađanje od dažbine moguće je u dva slučaja, navodi Praštalo:

• kada prodajom kriptovaluta lice ostvari kapitalnu dobit, ali tu istu dobit uloži u kapital nekog društva, porez na kapitalnu dobit se plaća sa 50 odsto oslobođenja (7,5 odsto);

• ako fizičko lice kriptovalutu čuva u svom vlasništvu 10 godina ili duže, pa je tek posle proda - oslobođeno je plaćanja poreza na kapitalnu dobit (nula odsto).

Poreska prijava se podnosi i kad dobiti nema

Poreska prijava se podnosi bilo da ima ili nema dobiti od prodaje ili oslobođenja.

Obavezna je čak i u slučaju da dobiti uopšte i nema. "Moguće je i da fizičko lice ostvari gubitak (nabavna vrednost viša od prodajne). Bitno je ovde reći da je fizičko lice i u ovom slučaju obavezno da podnese poresku prijavu", ističe on.

Prema njegovim rečima, mnogi pogrešno smatraju da u tom slučaju ne moraju da podnose poresku prijavu. "Prijava se mora podneti, a inspektor na kraju donosi zapisnik i rešenjem utvrđuje da li je fizičko lice oslobođeno poreza ili nije", naglašava Praštalo.

Depositphotos

 

Ukoliko fizičko lice prijavi gubitak u jednoj prijavi, ono će u narednoj poreskoj prijavi opet navesti taj gubitak i neće platiti porez na ceo iznos. "Na primer, u jednom periodu lice je podnelo poresku prijavu sa kapitalnim gubitkom, koji je, recimo, -600.000 dinara. Sledeći put podnosi poresku prijavu u kojoj iskazuje kapitalnu dobit u iznosu od 1.000.000 dinara. Tada će u prijavi navesti da je prošli put ostvario gubitak i navešće broj te prijave i rešenja. Samim tim, inspektor mu neće obračunati porez na 1.000.000 dinara, već na razliku, koja je u ovom slučaju 400.000 dinara."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar