Porez na kripto-zaradu enigma u Severnoj Makedoniji

Kriptovalute koje se mogu koristiti kao instrumenti plaćanja narasle su u više od 10.000 varijanti od debija bitcoina 2009. godine, prve i još uvek najveće kriptovalute. Zapanjujuća brzina kojom su se razvile i tajnost koju mogu da pruže ostavile su poreske sisteme otvorenih usta kada se pojavilo pitanje kako da regulišu tu oblast. Ovo je stav analitičara Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su u najnovijoj analizi kriptovaluta posvetili veliku pažnju oporezivanju dobiti ostvarene trgovinom kriptovalutama.

A koliko su dobitaka prijavili Makedonci? Koliki su obveznici platili porez na tu zaradu? Bloomberg Adria je pokušala da sazna i obratila se nadležnim institucijama - takve informacije nije dobila. Gotovo svako od nas poznaje bar jednu osobu koja ima neku zaradu u kriptovaluti. Nepružanjem statistike, ostavlja se prostor za sumnju da li je neko uopšte istu prijavio, mada sigurno ima i redovnih platiša.

Borba protiv utaje poreza kada su u pitanju kriptovalute nije nepoznata na svetskom nivou. MMF je takođe istražio to pitanje - svet kriptovaluta je obavijen mnogim saznanjima o prevari, kriminalu, kockanju i poslovanju u sivoj zoni. To je, međutim, stvar vlada.

Nestalnost tržišta

"Perspektiva oslobađanja finansijskih transakcija od kontrole vlada i uključivanja finansijskih institucija u sistem za neke je slobodarski san", napisao je MMF.

El Salvador i Centralnoafrička Republika su otišli ​​toliko daleko da su usvojili bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja. Stvar je komplikovanija nego što se čini. Prvo, vrednost valuta je izuzetno promenljiva. Bitcoin je, na primer, porastao sa 200 dolara pre deceniju na skoro 70.000 dolara u 2021. godini, da bi ovih dana bio na oko 30.000 dolara.

 

Prošlogodišnji kolaps FTX-a i nedavne tužbe američke Komisije za hartije od vrednosti protiv Binancea i Coinbasea izazvali su zaprepašćenje korisnika, dok se privlačnost kriminalnih aktivnosti ogledala u zgrtanju milijardi dolara. Ovakav razvoj događaja je izazvao pojačanu kontrolu zvaničnika i široko rasprostranjene pozive za regulisanje.

Ali bez obzira na to da li kriptovalute na kraju rastu ili padaju, potreban je koherentan način njihovog oporezivanja.

Prema oceni MMF-a, ključno pitanje je kako klasifikovati kriptovalute - da li ih treba smatrati imovinom ili valutom? Kada se kriptovalute prodaju radi profita, kapitalni dobici treba da se oporezuju kao i ostali dobici. Kupovine izvršene pomoću kriptovalute treba da podležu istim naknadama ili porezima na dodatu vrednost (PDV) koji se primenjuju na gotovinske transakcije.

Makedonski slučaj

Bloomberg

 

Makedonska Uprava javnih prihoda potvrdila je za Bloomberg Adriju da je oporezivanje, odnosno ostvareni kapitalni dobitak od prodaje kriptovaluta, regulisan Zakonom o porezu na dohodak građana.

Kapitalna dobit je prihod koji dužnik ostvari prodajom ili zamenom nepokretnosti, hartija od vrednosti, akcija investicionog fonda, učešća u kapitalu, druge pokretne i nematerijalne imovine. Prema članu 58, kapitalna dobit je razlika između prodajne i kupovne cene prilikom prodaje pokretne i nematerijalne imovine.

 

Međutim, Poreska uprava nije dala podatke o tome koliko je poreza plaćeno po ovom osnovu dosad, to jest u prethodnih pet godina. Koliko je ljudi prijavilo dobitke, takođe je ostalo pitanje bez odgovora.

U Ministarstvu finansija nisu izneli detalje, ukazujući na to da je Uprava javnih prihoda nadležna za naplatu poreza.

Pravni osnov

U Republici Severnoj Makedoniji ova sfera je trenutno regulisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je usvojen 2022. godine, potvrđeno je u Ministarstvu finansija.

Bloomberg

 

Taj zakon definiše virtuelnu imovinu, usluge u vezi sa virtuelnom imovinom, pružaoca usluga povezanih s virtuelnom imovinom, platformu za virtuelnu imovinu, izdavaoca virtuelne imovine, prenos virtuelne imovine...

Takođe, u skladu sa članom 8, finansijska uprava vodi registar pružalaca usluga povezanih sa virtuelnom imovinom, dok je članom 51 regulisano davanje i prosleđivanje informacija prilikom prenosa virtuelne imovine. Istovremeno, zakonsko rešenje reguliše zabrane koje se odnose na virtuelnu imovinu, kao i prekršaje.

Poreski prihodi su, međutim, ostali enigma. Ministarstvo je za Bloomberg Adriju saopštilo da je pitanje kriptovaluta pokrenuto u Savetu za razvoj tržišta kapitala, gde je formirana radna grupa. "Radna grupa ima cilj da utvrdi najprikladnija sistemska rešenja u vezi sa regulisanjem virtuelne imovine. Urađena je analiza i date su smernice za preduzimanje regulatornih mera poput zakona, podzakonskih akata, procedura u cilju suočavanja sa rizicima neregulisanja kripto-aktive", navodi se u odgovoru iz Ministarstva finansija.

Poreski prihodi od kriptovaluta

Gruba procena sugeriše da je porez od 20 odsto na kapitalnu dobit od kripto-zarada trebalo da prikupi 100 milijardi dolara širom sveta u uslovima rasta cena ovih valuta 2021. To je oko četiri procenta svetskog prihoda od poreza na dobit, ili 0,4 procenta ukupnih naplata poreza.

Depositphotos

 

Ali sa kapitalizacijom celokupnog kripto-tržišta koja je pala za 63 procenta u odnosu na vrhunac s kraja 2021. godine, poreski prihodi po ovoj osnovi bi sigurno opali. U normalnijim vremenima i sa trenutnom veličinom tržišta, svetski poreski prihodi od kriptovaluta verovatno bi bili u proseku manji od 25 milijardi dolara godišnje. To, u širem smislu stvari, nije ogroman iznos.

MMF je otkrio da je teško tačno znati ko poseduje kriptovalute, ali da postoje znaci da je vlasništvo u velikoj meri koncentrisano među relativno bogatima - iako je vlasništvo nad kriptovalutama takođe neverovatno uobičajeno među ljudima sa niskim primanjima. Dostupna istraživanja pokazuju da oko 10.000 ljudi poseduje četvrtinu svih bitcoina.

Trenutno, kripto-transakcije imaju sličnosti sa gotovinom u svom potencijalu da budu skrivene od poreskih uprava. "Danas je udeo kupovina izvršenih pomoću kriptovaluta i dalje mali. Ali široka upotreba, ako poreski sistemi nisu pripremljeni, jednog dana bi mogla značiti široko rasprostranjenu utaju PDV-a i poreza na promet, što bi dovelo do materijalno nižih državnih prihoda. To bi mogla biti najveća pretnja kriptovaluta", kaže MMF.