Po čemu se tekući pad bitcoina razlikuje od prethodnih

Proteklih godinu dana trebalo je da se pokaže kao dobro za bitcoin: Kongres je raspravljao o novim zakonskim propisima koji bi kriptovalutama pružili čvršću pravnu osnovu, a ova industrija je uspela da izbegne skandale i prinudne likvidacije koje su u prošlosti periodično obarale cene digitalnih tokena.

Pa ipak, vrednost najpoznatije kriptovalute se prepolovila od oktobra, kada je dostigla 126.000 dolara. Pritom, ovaj pad je spustio njenu vrednost na nivoe koji nisu viđeni još od septembra 2024. godine. Prethodne "zime kripta" bile su još gore, sa padovima sa najviših vrednosti i do 80 odsto. Međutim, najnoviji pad posebno je pogodio najveće zagovornike bitcoina, jer ga nije izazvao jedan veliki potres, već postepeni gubitak interesovanja investitora. 

Ovu su neki od faktora koji su uticali na ovakav ishod:

Tek još jedna klasa imovine?

Kada je lansiran 2009. godine, bitcoin je promovisan kao alternativa tradicionalnom sistemu plaćanja u kome posreduju banke i vlade. Ispostavilo se, međutim, da su transakcije zasnovane na ovoj tehnologiji spore i skupe, dok je njegova cena previše nestabilna da bi predstavljao privlačnu alternativu novcu. Zagovornici su vremenom počeli da ga predstavljaju kao korisno sredstvo za očuvanje vrednosti, koje investitorima omogućava diverzifikaciju portfolija i zaštitu od inflacije.

Oporavak bitcoina nakon prethodne "zime kripta" 2022. godine delom je bio podstaknut ulaskom tradicionalnih finansijskih institucija u fondove kojima se trguje na berzi (ETF), a koji su podržani ovom kriptovalutom. Zbog toga su racionalne investicione odluke portfolio menadžera postale jedan od ključnih faktora koji određuju tražnju za bitcoinom.

Bloomberg

Mnogi su prihvatili tvrdnju da bitcoin može da sačuva vrednost tokom ekonomskih i političkih kriza jer, za razliku od tradicionalnih valuta, nije pod kontrolom centralnih banaka, pa njegova vrednost ne može da bude umanjena odlukama monetarnih vlasti da povećaju količinu novca u opticaju. Neki zagovornici nazivali su ga "digitalnim zlatom", poredeći ga sa plemenitim metalom koji se smatra sigurnom investicijom u vremenima previranja.

Međutim, za nove institucionalne vlasnike bitcoina, ova kriptovaluta nije opravdala očekivanja kao korisno utočište tokom skoka cena izazvanog ratom u Iranu. Kako su tržišne kamatne stope rasle zajedno sa inflacijom, privlačnost bitcoina, koji vlasnicima ne donosi nikakav prihod od kamata, počela je da opada.

Umesto toga, bitcoin se ponaša poput drugih visokorizičnih ulaganja, čime se našao u konkurenciji sa sve popularnijim finansijskim proizvodima, poput trajnih fjučersa (eng. perpetual futures), kao i opklada na platformama za predviđanje događaja Polymarket i Kalshi. Kapital namenjen rizičnijim ulaganjima takođe se sve više usmerava ka velikim tehnološkim kompanijama koje imaju koristi od buma veštačke inteligencije.

Strategija kompanije Strategy

Investitori u bitcoin često pomno prate poteze drugih učesnika na tržištu. Početkom juna kompanija Strategy Inc., najveći korporativni kupac bitcoina, saopštila je da je prodala 32 bitcoina, vredna 2,5 miliona dolara. Bila je to njena prva takva prodaja od decembra 2022. godine, u jeku poslednje "zime kripta". Reakcija tržišta bila je brza. Do kraja te nedelje cena bitcoina pala je za više od 10.000 dolara, prvi put u dve godine spustivši se ispod 60.000 dolara.

Strategy se pojavio na kripto-sceni 2020. godine, kada je Michael Saylor pretvorio svoju softversku kompaniju u svojevrsnu zamenu za ulaganje u bitcoin. Kompanija je akumulirala više od četiri odsto od ukupno oko 20 miliona bitcoina koji su trenutno u opticaju. Saylor je godinama promovisao ideju da Strategy nikada neće prodavati svoje bitcoine, već da će stalno povećavati svoje rezerve.

Prošle godine kompanija je uvela preferencijalne akcije koje isplaćuju izdašne dividende. Neki investitori doveli su u pitanje održivost poslovnog modela kompanije koja isplaćuje velike dividende, dok osnovna imovina na kojoj se zasniva -bitcoin - ne donosi nikakav prihod. Jedno vreme se akcijama Strategyja trgovalo uz značajnu premiju u odnosu na vrednost njenih bitcoina. Sada se cena približila toj vrednosti, dok se poslovni model kompanije suočava sa sve većim pritiscima.

Bloomberg

U potrazi za jasnim pravilima

Nakon što se republikanac Donald Trump prošle godine vratio u Belu kuću, očekivalo se da će novi zakoni uspostaviti jasnija pravila za kriptoindustriju. Međutim, rasprava o Zakonu o jasnoći tržišta digitalne imovine (Digital Asset Market Clarity Act) toliko se odužila da više nije izvesno da li će on ikada biti usvojen.

Predlog zakona trebalo je da se nadoveže na prošlogodišnji Genius Act, kojim su prvi put uvedena pravila za izdavanje i korišćenje stabilnih kriptovaluta (eng. stablecoins, stejblkoini) - digitalne imovine čija je vrednost vezana za određenu valutu ili drugu imovinu. Clarity Act odnosi se na ostale kriptovalute i trebalo bi konačno da odredi regulatornu nadležnost za tokene poput bitcoina.

Prema tom zakonu, nadzor nad kriptovalutama bi delile Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) i Komisija za hartije od vrednosti (SEC), u zavisnosti od toga da li se određeni token smatra robom ili hartijom od vrednosti.

Bankarski sektor se snažno protivi mogućnosti da stabilne kriptovalute isplaćuju kamate. Članovi Kongresa iz redova demokrata oklevaju da podrže zakon za koji smatraju da bi mogao da podstakne tražnju za kriptovalutama i dodatno obogati Trumpa i druge zvaničnike koji poseduju velike količine kriptoimovine. Nedavno Trumpovo otkriće da je prošle godine zaradio 1,4 milijarde dolara od poslova povezanih sa kriptovalutama dodatno je zaoštrilo pregovore o Zakonu o jasnoći tržišta digitalne imovine.

Neki članovi Kongresa takođe strahuju da bi davanje pravnog legitimiteta kriptovalutama moglo predstavljati problem, jer se one često koriste u kriminalnim aktivnostima i pranju novca. Jedan od najspornijih delova predloga zakona je član 604, kojim bi se programeri blokčejn tehnologije zaštitili od toga da u pravnim sporovima budu klasifikovani kao pružaoci usluga prenosa novca.

Grupe zadužene za sprovođenje zakona, uključujući Nacionalno udruženje okružnih tužilaca okruga, upozorile su u otvorenom pismu od 23. juna upućenom Patricku J. Wittu, izvršnom direktoru Saveta predsednika za digitalnu imovinu, da bi ova odredba mogla da stvori pravnu zaštitu za kriminalne transakcije.