Da li su američke obveznice mudar izbor - evo kako ulagati iz Srbije

U finansijskom svetu postoje trenuci kada se menja sve - i trenuci kada se menja samo ton glasa. Najava da bi Kevin Warsh mogao da preuzme kormilo Feda od sadašnjeg predsednika Jeromea Powella spada u ovu drugu kategoriju. Tržišta najčešće reaguju na nijanse, pokušavajući da razaznaju hoće li ritam monetarne politike američke ekonomije i navigatora svetske ekonomije i geopolitike ubuduće biti tvrđi ili mekši. Ali u toj dilemi ipak postoji jedna konstanta: američke državne obveznice (engl. U.S. Treasury bonds).

One ostaju stub sistema bez obzira na glavno ime na vratima Feda, a još jači vetar u leđa daje im imovina sklona volatilnosti, koja postepeno pada u očima investitora željnih sigurnosti i sve manje spremnih na rizik. Tako je u petak sve potonulo, osim ovog dobrog, starog američkog instrumenta.

Doduše, u doba visokog duga u SAD, ne možemo reći da su američke državne obveznice opcija bez imalo rizika - proverena i sigurna, ali svakako imaju prednost nad akcijama, metalima i kriptom kada dođe do ovakvih trzavica. Dobra stvar je što ne zavise od ličnog autoriteta centralnih bankara ili dnevnih narativa, pa istorija pokazuje da im se kapital uporno vraća. Ako se pogleda unazad - od krize 2008, preko dužničke krize evrozone, pandemije, pa do poslednjih bankarskih potresa - obrazac je isti. Dok su akcije padale, kripto oscilovao, a plemeniti metali preživljavali rolerkoster, američke obveznice su preuzimale ulogu finansijskog skloništa.

Današnja privlačnost američkih obveznica dodatno je pojačana nivoom kamatnih stopa. Posle dugog perioda "besplatnog novca", prinosi su se vratili u zonu koja ima realan ekonomski okvir. Investitor danas ne dobija samo zaštitu kapitala, već i solidan prihod, uz potencijal rasta vrednosti ako kamatne stope u budućnosti krenu naniže. Obaranje kamata je upravo ono na čemu predsednik SAD Donald Trump insistira već duže i zbog čega je, na kraju krajeva, rešio da zameni Powella (nevezano za činjenicu da Powellu mandat ističe u maju).

Ipak, ako razmatrate ulaganje u njih, treba da obratite pažnju i na neke potencijalne "ometače", poput kretanja dolara.

Bloomberg

 

Šta ako vetar zaljulja brod

Kada je reč o samom prinosu, treba obratiti pažnju na kurs dolara. Za investitora iz Srbije, ulaganje u američki državni dug gotovo uvek znači i svesno preuzimanje pozicije dolara u odnosu na druge valute - evro ili dinar. Ako dolar jača u odnosu na svoje "parnjake", prinos na obveznice ne dolazi samo iz kamate, već i iz valutnog dobitka. Suprotno tome, slabljenje dolara može "progutati" deo nominalnog prinosa, čak i kada je ugovorena kamata stabilna.

Zbog toga se američke obveznice često posmatraju kao dvostruki instrument, koji istovremeno nosi kamatni prihod i može delovati kao zaštita u periodima globalne nesigurnosti, kada dolar tradicionalno jača. Međutim, upravo ta valutna komponenta predstavlja i najveći izvor rizika za investitore koji razmišljaju u evrima. Dolar ne jača uvek u krizama, niti se ponaša linearno u odnosu na prinose. Uz to, uvek treba osluškivati narativ iz Bele kuće, jer se zna da on direktno utiče na berzansko raspoloženje - u manjoj ili većoj meri. Na primer, narativ o tome kako je slabost dolara, zapravo, uvrštena u deo Trumpove strategije koju je sastavio Stephen Miran.

Prošla godina je dobar podsetnik: dolar je oslabio oko 13 odsto u odnosu na evro, što znači da bi investitor koji razmišlja u evrima, uprkos uredno isplaćenoj ugovorenoj kamati, na ukupnom učinku mogao da završi u minusu. U takvim situacijama, dolar prestaje da bude oslonac portfelja i postaje izvor volatilnosti, to jest faktor koji može poništiti stabilnost samog duga.

 

SAD vs. EU

Evropske državne obveznice, naročito one najbezbednije, nude sigurnost, ali po cenu vrlo skromnih prinosa. Američki dug, s druge strane, i dalje nudi višu kamatu, veću likvidnost i snažniju globalnu potražnju. Za investitore iz Srbije, naviknute da biraju između štednje, nekretnina i tek povremeno nekih rizičnijih ulaganja (poput alternativnih fondova), američke obveznice deluju kao zlatna sredina - ne previše uzbudljiva, ali racionalna. 

Kako tačno ulagati iz Srbije

Direktno ulaganje nije moguće. Građani Srbije nemaju pristup aukcijama američkog trezora, koje sprovodi američko Ministarstvo finansija (engl. U.S. Department of the Treasury), ali to je više teorijska nego praktična prepreka. Ulaganje se relativno jednostavno odvija preko fondova i brokerskih platformi koje su kreirane upravo za međunarodne investitore.

Najčešći i najjednostavniji put vodi preko fondova koji ulažu u američke državne obveznice, naročito ETF-ova. Oni omogućavaju izloženost američkom dugu bez potrebe za velikim iznosima, uz jasnu strukturu i visoku likvidnost. Investitor preko brokerske kuće faktički kupuje "paket" američkih obveznica, raspoređenih po ročnosti i riziku.

• ETF za ulaganje u kratkoročne američke državne obveznice;

• ETF za ulaganje u dugoročne američke državne obveznice;

• ETF za ulaganje u korporativne obveznice investicionog rejtinga.

 

Investitori iz Srbije tako mogu ulagati u UCITS ETF-ove sa domicilom u Irskoj ili drugim državama EU, jer se radi o međunarodno priznatim i regulisanim fondovima koji su dostupni investitorima van SAD, a trgovanje je omogućeno preko globalnih brokerskih platformi poput Interactive Brokersa (IBKR).

Dakle, važno je da trgovanje ETF-ovima u inostranstvu nije zabranjeno. Ipak, banke u Srbiji, u skladu sa pravilima NBS, mogu tražiti dodatnu dokumentaciju prilikom slanja novca ka brokeru, poput ugovora sa brokerskom kućom ili osnovnih informacija o instrumentima u koje se ulaže, kako bi se potvrdilo da je transakcija zakonita. IBKR je u tom smislu praktična opcija, ali će investitor vrlo verovatno proći određenu proceduru, poput aktiviranja odgovarajućih dozvola za trgovanje (engl. trading permissions) za tržišta na kojima je ETF listiran, kao i prolaska kroz bankarske procedure za međunarodni transfer novca. Uz to, važno je voditi računa o poreskim i operativnim faktorima, jer domicil ETF-a, poput Irske, može uticati na način oporezivanja dividendi i kapitalne dobiti, dok broker uvek zahteva podatke o poreskoj rezidentnosti klijenta, što dalje određuje kako se porezi obračunavaju i prijavljuju.

Treba obratiti pažnju i na razliku u minimalnom iznosu ulaganja.

Kod direktne kupovine pojedinačnih obveznica uglavnom postoji minimalni iznos od 1.000 dolara po obveznici, što je standardna denominacija većine američkih državnih i velikog dela korporativnih izdanja. Suprotno tome, kod ulaganja u obvezničke ETF-ove, uključujući UCITS fondove sa domicilom u Irskoj, ne postoji fiksni minimalni iznos ulaganja, već se kupovina vrši po ceni jedne ETF jedinice, koja može biti niža od 1.000 dolara - time se prag ulaska značajno smanjuje i omogućava dostupnije investiranje.

 

 

Za one koji imaju račun ili rezidentni status u EU, otvara se dodatna mogućnost. Fondovi registrovani u Evropskoj uniji, najčešće u Irskoj ili Luksemburgu, nude ulaganje u američki državni dug u okviru evropskog regulatornog okvira. U suštini, finansijska logika je ista, ali je put kojim se do nje dolazi lakši za investitore iz zemalja EU.

Na kraju, važno je reći i kome su ove obveznice, zapravo, namenjene. One nisu za one koji traže brzu dobit i skok adrenalina, već za investitore koji žele stabilnost i dugoročnu isplativost. U portfelju prepunom nekretnina, kakav je slučaj u Srbiji, izlazak iz zone komfora može biti prijatno otrežnjenje, posebno u svetu u kojem filozofija "dosadno, ali sigurnije" ponovo dobija na važnosti.