Dok Evropa razmatra kako da najbolje odgovori na najnovije pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa u vezi sa suverenitetom Grenlanda, jedna ekstremna potencijalna kontramera podstiče raspravu među investitorima.
Evropske zemlje drže bilione dolara američkih obveznica i akcija, od kojih se deo nalazi u fondovima javnog sektora. To podstiče spekulacije da bi mogle da prodaju takvu imovinu kao odgovor na Trumpov obnovljeni carinski rat, što bi potencijalno povećalo troškove zaduživanja i oborilo cene akcija, s obzirom na oslanjanje SAD na strani kapital.
Ali to je lakše reći nego učiniti. Većinu te imovine drže privatni fondovi van kontrole vlada, a u svakom slučaju takav potez bi verovatno naškodio i evropskim investitorima. Većina stratega zato smatra da je mala verovatnoća da bi kreatori politike na kraju otišli tako daleko, imajući u vidu njihovu opštu nespremnost da se suprotstave Trumpu od njegovog povratka na vlast pre godinu dana.
Evropske zemlje drže skoro 40 odsto stranih američkih trezorskih obveznica
Sama činjenica da glavni globalni valutni strateg Deutsche Bank AG ipak otvoreno govori o "pretvaranju kapitala u oružje" pokazuje da takva odmazda postaje rizik za tržišta, dok Trumpova politika preoblikuje geopolitički pejzaž. Američka imovina koja se drži unutar Evropske unije iznosi više od 10 biliona dolara, prema podacima američkog Ministarstva finansija, uz dodatne iznose u Velikoj Britaniji i Norveškoj.
"Neto međunarodni investicioni deficit SAD je ogroman i predstavlja potencijalnu pretnju za dolar, ali samo ako su strani vlasnici američke imovine spremni da finansijski trpe gubitke", rekao je Kit Juckes, glavni valutni strateg u Societe Generale SA.
"Moguće je da evropski investitori iz javnog sektora u američkoj imovini ili prestanu da akumuliraju ili počnu da prodaju, ali situacija verovatno mora da eskalira znatno više pre nego što bi narušili svoje investicione performanse iz političkih razloga", rekao je on u ponedeljak.
Američka imovina u vlasništvu EU uglavnom su akcije
Eskalacija tenzija u ponedeljak šteti američkim fjučersima na akcije, evropskim akcijama i dolaru - dok su zlato, sigurno utočište švajcarski franak i evro među glavnim dobitnicima. To je blaža verzija reakcije investitora nakon Trumpovih carina prošlog aprila - što pokazuje da bi trgovina "Sell America" mogla da se vrati.
Najopipljivija reakcija EU do sada bio je predlog da se obustavi odobravanje njenog julskog trgovinskog sporazuma sa SAD. Lideri su takođe u razgovorima o potencijalnom uvođenju carina na 93 milijarde evra (108 milijardi dolara) američke robe, pri čemu je nemački ministar finansija pozvao Evropu da se pripremi za svoju najjaču trgovinsku kontrameru kao odgovor.
Svako "naoružavanje" evropskog vlasništava nad američkom imovinom predstavljalo bi ozbiljnu eskalaciju. U suštini, to bi proširilo tinjajući trgovinski rat - koji su investitori prošle godine uglavnom ignorisali - na finansijski sukob koji direktno pogađa tržišta kapitala.
"Uprkos svojoj vojnoj i ekonomskoj snazi, SAD imaju jednu ključnu slabost: oslanjaju se na druge da plaćaju njihove račune kroz velike spoljne deficite", rekao je George Saravelos, globalni direktor istraživanja valuta u Deutsche Bank. "U okruženju u kojem se geoekonomska stabilnost zapadnog saveza egzistencijalno narušava, nije jasno zašto bi Evropljani bili spremni da i dalje igraju tu ulogu."
Iako deo američke imovine drže akteri iz javnog sektora, od kojih je najveći norveški državni fond bogatstva od 2,1 bilion dolara - većinu drži mnoštvo privatnih investitora. Značajan deo američkih hartija od vrednosti domiciliranih u Evropi u krajnjoj liniji će biti u vlasništvu investitora van regiona.
Štaviše, investitori zabrinuti zbog prevelike izloženosti američkoj imovini zbog Trumpovih politika možda su već smanjili svoje pozicije, nakon što su njegove carine na "Dan oslobođenja" prošle godine podstakle trgovinu "Sell America". Iako dolar i dalje trpi posledice toga, američke trezorske obveznice su imale najbolju godinu od 2020, a američke akcije nastavljaju da obaraju nove rekorde.
"Iako ostatak sveta i dalje drži ogromnu količinu američkih akcija i obveznica, razumno je pretpostaviti da je došlo do rebalansiranja pozicija u američkom dolaru koje će ga zaštititi od novog talasa tržišnih potresa", rekla je Jane Foley, šef strategije za valute u Rabobank.
Zasad ostaje nejasno da li bi evropski zvaničnici uopšte razmatrali mogućnost da podstaknu investitore u regionu da preraspodele sredstva dalje od SAD. Istraživači ING Groep NV, predvođeni Carstenom Brzeski, primetili su da, iako Evropa ima teorijsku polugu zahvaljujući svojim američkim ulaganjima, možda će morati da zauzme blaži pristup.
"Vrlo malo toga EU može da učini kako bi primorala evropske investitore iz privatnog sektora da prodaju imovinu denominovanu u američkim dolarima", rekao je Brzeski. "Mogla bi samo da pokuša da podstakne ulaganja u imovinu denominovanu u evrima."
.webp){kind=icon}
