Da li je AI balon napumpan do 400 milijardi dolara ili je reč o skupoj halucinaciji

"Stvorio sam najveću ekonomiju u istoriji. Ali možda će biti potrebno neko vreme da ljudi to zaista shvate", rekao je Donald Trump u intervjuu za Wall Street Journal. "Sav ovaj novac koji se trenutno sliva u našu zemlju gradi stvari – fabrike automobila, veštačku inteligenciju (AI), mnogo toga. (…) Sve što mogu da uradim jeste da radim svoj posao."

 

Bombastična izjava američkog predsednika iznenađujuće je prikladna, jer sažima zabrinutost tržišta kapitala. Dok se čini da američku ekonomsku mašinu podmazuje stalan priliv kapitala namenjen izgradnji AI infrastrukture, tektonski pomaci odvijaju se ispod sjajne površine tehnoloških indeksa i rekordnih vrednosti. Oni ukazuju na potencijalno pregrevanje i strukturne pukotine u narativu o veštačkoj inteligenciji. Zato pitanje nije da li je AI revolucionaran, već da li je finansijski konstrukt koji pokreće tu revoluciju zasnovan na zdravim ekonomskim temeljima.

Kružna ekonomija "Veličanstvenih sedam"

Posle trećeg uzastopnog smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi za četvrtinu procentnog poena, uz umerenu ali rastuću inflaciju i pogoršanje stanja na tržištu rada, nameće se pitanje na koliko "pozitivnih signala" bankara sa Wall Streeta tržište može da računa ubuduće, u trenutku kada raste nevoljnost da se prihvate rekordne procene vrednosti tehnoloških kompanija.

Nedavni pad akcija tehnoloških giganata poput Broadcoma i Oraclea pokazuje da makroekonomska šok-terapija sama po sebi nije dovoljna. Investitori postepeno shvataju da niže kamatne stope ne mogu same da reše problem, a i najmanja odstupanja od projekcija tehnoloških kompanija – poput kašnjenja Oraclea u planiranoj izgradnji data-centara – već izazivaju paniku. U pozadini je sumnja da kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju (još) nisu u stanju da monetizuju astronomska ulaganja u hardver i data-centre.

Prema podacima Bloomberga, AI kompanije će ove godine zajedno ostvariti oko 60 milijardi dolara prihoda, naspram oko 400 milijardi dolara ulaganja. McKinsey procenjuje da bi ulaganja do 2030. godine mogla da dostignu gotovo sedam biliona dolara.

Trenutna struktura industrije funkcioniše kao zatvoren sistem, u kojem tehnološki giganti Amazon, Google, Meta, Microsoft i Oracle ulažu ogromna sredstva u izgradnju data-centara, koristeći kružno finansiranje i gomilajući dug kod labavo regulisanih zajmodavaca, navodi The Atlantic.

Nvidia je ključni pokretač takozvanog kružnog ekosistema veštačke inteligencije, snabdevajući čipovima developere AI četbotova. Problem je u tome što ti developeri nemaju dovoljno novca da plate čipove, dok Nvidia ima gotovo nezamislive količine gotovine, ali joj i dalje trebaju kupci koji će te čipove kupovati. Zbog toga tehnološke kompanije plaćaju Nvidiji tako što joj daju udeo u budućoj dobiti, u obliku vlasničkog kapitala.

AI kompanije tvrde da će im ovakvi aranžmani omogućiti da u budućnosti ostvare ogromne profite iz predstojeće tehnološke revolucije. Ali poslednji put kada je toliko novca bilo vezano za tako nejasne i preklapajuće finansijske poslove u ekonomiji bilo je neposredno pred finansijsku krizu 2008. godine.

"Očekuje se da će modeli veštačke inteligencije svojim uslugama pokretati ogroman deo društva i privrede", kaže Marko Grobelnik, saradnik na projektu u Laboratoriji za veštačku inteligenciju Instituta "Jožef Stefan" i jedan od vodećih slovenačkih stručnjaka za AI. "Mnogo veći nego danas. To je, za sada, očekivanje. Ako se to zaista dogodi, onda, naravno, morate unapred imati spremnu infrastrukturu data-centara", objašnjava on za Bloomberg Adriju kružnu logiku razvoja i ulaganja u veštačku inteligenciju.

 

Zbog toga kompanije posežu za kreativnim računovodstvom. Taj mehanizam stvara iluziju rasta prihoda, koji nije nužno rezultat krajnje potražnje realne ekonomije, već prostog prelivanja novca unutar istog ekosistema. Jer daleko od toga da je jasno kolike uštede u poslovanju ili povećanje efikasnosti nova tehnologija zaista donosi.

"Trenutno postoje dve velike nepoznanice kada je reč o veštačkoj inteligenciji", naveli su nedavno u New Yorkeru, odgovarajući na pitanje čitalaca da li je AI balon. "Prvo, ne znamo da li će i na koji način kompanije uspeti da izvuku vrednost iz ove tehnologije; one to tek pokušavaju da shvate i možda greše."

"Drugo, ne znamo koliko će veštačka inteligencija postati pametnija", navodi se u tekstu. Prednost AI za kompanije verovatno neće biti u masovnoj zameni zaposlenih tehnologijom, već – slično kao tokom procvata računarskih i ICT usluga – u jačanju njihove produktivnosti i znanja.

 

Jesu li rekordne procene opravdane

Uprkos ovim signalima upozorenja, stručnjaci ocenjuju da je još prerano proglasiti AI balon napumpanim. Matej Mazi, portfolio menadžer u NLB Skladima, ističe ključnu razliku između aktuelnog ciklusa i prethodnih manija. "Iako se često pominje mogućnost naduvavanja AI balona, aktuelni podaci pokazuju znatno uravnoteženiju sliku", naglašava Mazi.

Ključna razlika u odnosu na dot-kom eru, objašnjava on, leži u izvorima finansiranja: "Tehnološke kompanije uglavnom finansiraju ulaganja u AI iz snažnih novčanih tokova, tako da nema prekomernog zaduživanja niti investicione euforije kakvu smo videli pre dve decenije tokom dot-kom balona." To znači da je rizik od sistemskog kolapsa zbog tereta duga manji.

Procene vrednosti akcija ključnih igrača deluju astronomski. Nvidia ima odnos cene i zarade (P/E) od oko 25, dok se Amazon i Microsoft trguju oko nivoa 30. Ipak, to nisu odnosi kakve su neke telekomunikacione kompanije dostizale na vrhuncu internet-buma.

Štaviše, ove procene imaju smisla kada se pogleda struktura tržišta. Mazi ukazuje da su najprofitabilniji delovi ekosistema – litografija, napredna logika, memorija, energetska i data infrastruktura – kapitalno intenzivni segmenti sa visokom koncentracijom tržišta i stabilnim maržama, što opravdava više vrednovanje. Rast, prema tome, nije samo posledica spekulacija i očekivanja, već odraz realnosti industrije, u kojoj visoke ulazne barijere štite profite etabliranih igrača. Uz to, profitabilnost raste širom tržišta i nije ograničena samo na nekoliko najvećih imena, pa su aktuelne procene u velikoj meri potkrepljene stvarnim rastom.

Možda je još važniji makroekonomski aspekt, koji tehnološki pesimisti često zanemaruju. Sjedinjene Američke Države beleže znatno brži rast produktivnosti od većine razvijenih ekonomija, kaže Mazi, zahvaljujući digitalizaciji i ubrzanom usvajanju veštačke inteligencije. Ovaj fenomen ima direktne implikacije na monetarnu politiku i borbu protiv inflacije, ostavljajući Federalnim rezervama više manevarskog prostora u narednoj godini.

Nacionalna sigurnost i geopolitički primat

Procvat veštačke inteligencije ima i snažnu geopolitičku dimenziju, podstaknut trkom za tehnološku nadmoć između SAD i Kine. Administracija Donalda Trumpa nedavno je dozvolila Nvidiji izvoz naprednijih čipova na unosno kinesko tržište, u trenutku kada je Peking dao prioritet tehnološkom razvoju i daljem jačanju naprednih industrija – za koje se očekuje da će u velikoj meri biti oslonjene na domaće čipove.

Tehnološka dominacija postala je sastavni deo strategije nacionalne bezbednosti sa obe strane Pacifika.

To pruža određenu sigurnosnu mrežu visokim procenama američkih kompanija, ali geopolitička borba za titulu hegemona 21. veka ne ukida potrebu za konkretnim rezultatima. Izgradnja nove američke industrijske okosnice zahtevaće vreme da opravda svoju cenu – upravo onako kako je Trump nagovestio u intervjuu za Wall Street Journal.