Valutna politika nije deo američkih pregovora o carinama, tvrde zvaničnici

Američki zvaničnici koji pokušavaju da pregovaraju o trgovinskim sporazumima širom sveta nemaju nameru da u te sporazume uključe obaveze u vezi sa valutnom politikom, prema navodima osobe upoznate sa situacijom.

Devizna tržišta su uznemirena zbog zabrinutosti da administracija predsednika Donalda Trumpa teži slabijem dolaru i da bi mogla koristiti trgovinske pregovore za ostvarenje tog cilja. Korejski von je u sredu porastao za skoro dva odsto u odnosu na dolar, dok je japanski jen takođe ojačao. Ranije ovog meseca, valuta Tajvana zabeležila je najveći skok u poslednjim decenijama.

Ministar finansija Scott Bessent je jedini član Trumpovog ekonomskog tima zadužen za ta pitanja, i on nije ovlašćivao druge zvaničnike da vode razgovore o valutnoj politici sa trgovinskim partnerima, rekao je izvor, dodajući da će se o tim temama pregovarati samo u prisustvu Besenta.

Portparol Ministarstva finansija odbio je da komentariše.

Dolar je oslabio za oko osam odsto u odnosu na svetske valute otkako je Trump preuzeo dužnost. Predsednik već dugo optužuje druge zemlje - naročito azijske - da namerno slabe svoje valute kako bi stekle komercijalnu prednost nad Amerikom. Njegova administracija je uvela carine većini svetskih država, a sada nagoveštava mogućnost njihovog ublažavanja dok vodi trgovinske pregovore sa više zemalja.

 

"Nema sumnje da su tržišta uzdrmana", rekao je Gregory Faranello, šef za trgovanje američkim kamatnim stopama i strategiju u kompaniji AmeriVet Securities. "Ekstremna volatilnost je rezultat trenutne trgovinske neizvesnosti."

Bessent je nastojao da umiri globalnu zabrinutost da SAD aktivno teže slabijem kursu dolara. Od februara je više puta ponavljao da politika snažnog dolara ostaje "nepromenjena", čak i nakon što je Trumpova najava carina 2. aprila izazvala masovnu prodaju američke imovine.

 

 

 

'Najpoželjnija destinacija'

Ministar finansija je izneo ovaj stav svojim kolegama tokom prolećnih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prošlog meseca u Vašingtonu, a ponovio ga je i investitorima u Los Anđelesu tokom godišnjeg skupa Milken instituta - gde je opisao SAD kao "najpoželjniju destinaciju" za globalni kapital.

Nakon što je prošlog vikenda učestvovao u trgovinskim razgovorima sa Kinom, Bessent je izjavio da "nije bilo razgovora o valuti" sa delegacijom iz Pekinga. Ono što se događa iza zatvorenih vrata u okviru različitih trgovinskih pregovora u skladu je sa tim stavovima, rekao je izvor koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.

Administracija želi da njeni partneri odustanu od nepravedne manipulacije valutnim kursevima, ali nije u planu da se ta politika eksplicitno pominje u budućim sporazumima koji bi mogli dovesti do ukidanja dela Trumpovih prvobitnih carina, naveo je isti izvor.

I dok je Bessent u javnosti više puta ponovio stav da jak dolar odražava snažnu ekonomiju, ranije izjave predsednika Trumpa i nekih njegovih saradnika sugerisale su mogućnost drugačijeg pristupa.

Naime, Trump je angažovao savetnike poput Stephena Mirana, predsednika Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće, čiji su raniji radovi govorili o načinima za ublažavanje onoga što je nedavno nazvao "teretima" posedovanja svetske rezervne valute.

 

To je jedan od razloga zbog kojih učesnici na tržištu, verovatno, zaključuju da logika Trumpovih ekonomskih ciljeva - koji uključuju smanjenje trgovinskog deficita i obnovu američke proizvodnje - upućuje na slabiji dolar, bez obzira na to kako je zvanična politika prema valuti formulisana.

"Razgovori o koordinaciji valutne politike možda su preuranjeni, ali je jasno da trgovci devizama već 'njuškaju' po ivicama", rekao je Haris Khurshid, glavni investicioni direktor čikaške kompanije Karobaar Capital. "Bez obzira na to da li će SAD zvanično uključiti valutu u trgovinske pregovore, tržišta već funkcionišu kao da se slabiji dolar podrazumeva."

Nestabilnost na azijskim deviznim tržištima u sredu samo je najnoviji talas. Ranije ovog meseca, tajvanska valuta - poznata po pažljivoj kontroli deviznog kursa - zabeležila je najveći skok od 1988. godine. Iako se kompletni razlozi za taj pomak još uvek ne znaju, učesnici na tržištu delom su ga pripisali spekulacijama da bi tajvanske vlasti mogle dozvoliti jačanje valute kako bi olakšale postizanje trgovinskog sporazuma sa SAD.

Tajvan, Japan i Kina već se nalaze na "listi za nadgledanje" Ministarstva finansija SAD kada je reč o deviznim praksama, a u novembru im se pridružila i Južna Koreja.

Ranije ove nedelje, japanski ministar finansija Katsunobu Kato izjavio je da će tražiti priliku da razgovara o valutnim pitanjima sa Bessentom na predstojećem sastanku Grupe sedam (G7) u Kanadi.

- U pisanju teksta pomogao Alexandre Tanzi.