Berze u regionu - kao da dešavanja u svetu na njih ne utiču

 

Ljubljanska berza - investicije za maratonce

Na Ljubljanskoj berzi indeks SBITOP je početkom godine prešao simboličnu granicu od 2.000 poena – prvi put nakon 17 godina. Marko Bombač, predsednik uprave berze, rast pripisuje dobrim poslovnim rezultatima kompanija i jačanju poverenja investitora.

"Investiranje nije sprint, već trka na duge staze", ističe Bombač i optimistično dodaje da su i padovi od 10 odsto tokom prethodna dva meseca brzo nadoknađeni. S obzirom na američke carine i oscilacije dolara, evropski investitori, po njegovom mišljenju, imaju više prostora za prilagođavanje.

Predsednik uprave Ljubljanske berze je iznenađen rastom kamatnih stopa na američki dug, koji se dogodio istovremeno sa padom vrednosti američkog dolara. "To nije uobičajeno u vremenima povećane neizvesnosti – dolar se obično smatra sigurnim utočištem kojem se investitori okreću u nesigurnim vremenima. Ako bi u SAD došlo do recesije ili usporavanja privrede, dok bi kamatne stope na njihov dug istovremeno rasle ili ostajale visoke, buduće stimulativne mere bile bi manje efikasne nego što bi inače bile", objašnjava Bombač.

Beogradska berza: Povratak korporativnih obveznica i buđenje tržišta

Nakon 13 godina zatišja, Elixir grupa je uspešno emitovala korporativne obveznice na Beogradskoj berzi. "Interesovanje investitora je bilo izuzetno, cela emisija je rasprodata", rekao je Lazo Ostojić, direktor Beogradske berze.

Predviđeno je dalje aktiviranje tržišta novim emisijama: "U bliskoj budućnosti očekujemo još 20 kompanija koje će ponuditi svoje obveznice. Devet je u završnoj fazi pripreme", dodaje Ostojić, ističući da među njima nema državnih, već kompanija iz različitih sektora. On takođe ističe da ne očekuje da će obveznice, kao instrumenti sa unapred definisanim prinosima, pokretati tržište akcija, ali da akcije i instrumenti poput fondova kojima se trguje na berzi (ETF) imaju veći potencijal.

Inače, beogradski indeks Belex bio je jedan od retkih koji je prošle nedelje zabeležio rast, usred turbulencija na berzama, dok su ostali referentni indeksi završili u minusu. Zbog niske likvidnosti i ograničenog broja investitora, uticaj globalnih političkih šokova ostaje ograničen.

Ostojić smatra da Trumpova politika ima veći uticaj na realnu ekonomiju Srbije nego na direktna kretanja cena na berzi. Nove inicijalne javne ponude na Beogradskoj berzi nije bilo od 2018. "Nadamo se da će se to uskoro promeniti, jer u poslednje vreme primećujemo značajno interesovanje kompanija za izlazak na tržište kapitala, što vide kao deo svoje strategije daljeg rasta i razvoja."

 

Sarajevska berza - fokus na razvoj i likvidnost

Tržište kapitala u Bosni i Hercegovini i dalje traži stabilnost. "Sve berze u regionu suočavaju se sa sličnim izazovima – padom likvidnosti i nedostatkom hartija od vrednosti", kaže Tahir Taslaman, direktor Sarajevske berze.

"Uzimajući u obzir da su berze nastale tokom procesa privatizacije, tokom kojeg je došlo do konsolidacije vlasništva, smanjio se i broj slobodnih akcija u opticaju, a usledili su i brojni preuzeti subjekti. Zbog toga možemo govoriti o manjem prometu na sekundarnim tržištima", pojašnjava on. Dodaje i da se struktura prometa prošle godine u najvećoj meri odnosila na primarne emisije, dok sa obimom sekundarnog tržišta, kaže prvi čovek berze, ne može biti zadovoljan.