Pregled berze: Berzanski vrtlog - zlato na vrhu, dolar na dnu i nestabilni kripto

Nalet carina američkog predsednika Donalda Trumpa i zatim iznenadno pauziranje od 90 dana njihove primene za brojne zemlje, osim za Kinu – izazvao je haos na tržištima. Međutim, za razliku od rezultata ostvarenih pre dve nedelje, tokom protekle sedmice većina velikih berzi završila je u zelenom.

Indeks S&P je na nedeljnom nivou zabeležio rast od 8,27 odsto, Dow Jones 6,16 odsto, a tehnološki Nasdaq čak 11,66 odsto rasta. Uprkos izvanrednoj nedelji, sva tri indeksa gube u ovoj godini.

Evropske berze bile su mešovite: nemački indeks Dax je prošlu nedelju zaključio sa 8,65 odsto rasta, francuski CAC 40 sa 4,41 odsto rasta, italijanski IT 40 ostao je nepromenjen, londonski FTSE 100 pao je za 1,13 odsto, a panevropski Eurostoxx 50 (-1,52 odsto) i Eurostoxx 600 (-1,32 odsto) bili su u kontrakciji.

Investitori se pripremaju za potencijalno duži period nestabilnosti na tržištima kapitala. Gde je sigurno da investiraju svoj novac? Berze u SAD i globalno pokazuju znakove oporavka posle gubitka koji premašuje 10 biliona dolara u protekloj sedmici, ali tržišni eksperti upozoravaju da još nije vreme za slavlje. Trumpova administracija održava carinske namete od 10 odsto prema većini država, dok brojne zemlje još razmatraju opciju pregovora.

Koja je najbolja strategija za ulagače

Tržište kapitala je u periodu povećane neizvesnosti, a svaka nova informacija znatno utiče na smer kretanja cena. Raspoloženje investitora oscilira iz dana u dan, nestabilnost podseća na igre na sreću. Uzimajući u obzir trenutne okolnosti, američke investicione banke sve otvorenije govore o povećanoj verovatnoći recesije u 2025. godini.

Konsenzus predviđanja, koji se donedavno kretao oko 30 odsto, sada raste prema 50 odsto, dok su predviđanja na Polymarketu još do juče bila viša od 60 odsto, ali su nakon zamrzavanja carina za većinu država na 90 dana pala na 45.

U svetlu rastuće tržišne nesigurnosti mnogi traže sigurna utočišta. Da li je to uopšte smisleno?

Drama na tržištu obveznica - mogu li one i dalje poslužiti kao sigurna luka tokom berzanskih potresa

Prošlog petka svedočili smo pravoj drami na američkom tržištu obveznica. Zahtevane stope prinosa desetogodišnjih državnih obveznica skočile su na 4,48 odsto, što je najveći rast još od 2001. godine. Istovremeno, prinosi na tridesetogodišnje američke obveznice zabeležili su skok na 4,95 odsto, što predstavlja najveći nedeljni rast još od davne 1982. godine.

Američke državne obveznice, koje su dugo smatrane najsigurnijim investicijama, u svetlu trgovinskog rata sve više se ponašaju kao rizična sredstva, navodi Bloomberg. Suprotno očekivanjima da obveznice rastu pri padu tržišta akcija, investitori su istovremeno rasprodavali i akcije i dugoročne obveznice, što je prouzrokovalo rast prinosa i pad dolara.

Neki analitičari smatraju da se radi samo o tehničkim razlozima (na primer rasprodaje od strane hedž-fondova), drugi upozoravaju da bi dugoročno moglo doći do trajnijeg gubitka poverenja.

Trumpa optužuju za 'tržišne manipulacije'

Odluka američkog predsednika o uvođenju moratorijuma od 90 dana na takozvane recipročne carine u sredu izazvala je pozitivno raspoloženje među investitorima na Wall Streetu. Ipak, nepuna četiri sata pre objave o odlaganju carina, predsednik je na svojoj društvenoj platformi Truth Social poručio pratiocima da je idealan trenutak za kupovinu.

"OVO JE ODLIČNO VREME ZA KUPOVINU!!! DJT" napisao je na Truth Social. Približno četiri sata kasnije, na istoj društvenoj platformi objavio je odluku o privremenom obustavljanju većine novih carina – uz izuzetak Kine – što je dovelo do preokreta na Wall Streetu i obojilo indekse u zeleno.

Bloomberg

 

Trumpov potez izazvao je lavinu kritika zbog navodne "tržišne manipulacije". "Predsednik Sjedinjenih Država direktno učestvuje u najvećoj šemi tržišne manipulacije na svetu", objavila je Demokratska stranka u sredu na društvenoj mreži X.

Analitičari: Centralne banke treba da budu oprezne

"Povratak inflacije se više ne dovodi u pitanje, glavna dilema je sada kakav će biti odgovor centralnih banaka na novonastale okolnosti." Izvor inflacije, naime, više nije pregrejana potražnja, koju bi restriktivna monetarna politika regulisala, već spoljni faktori. Centralne banke su već neko vreme u fazi normalizacije. Nakon intenzivnog ciklusa zaoštravanja, izgledalo je da su na pravom putu. Inflacija se smiruje, približava se željenim nivoima i olakšava centralnim bankarima donošenje odluka. "Globalna ekonomija je, nakon najave novih carina, sudeći po reakcijama finansijskih tržišta početkom aprila, doživela pravi šok", istakli su analitičari Bloomberg Adrije u četvrtak.

Tržišta su jasna u pogledu toga šta očekuju od centralnih banaka.

Dolar na šestomesečnom dnu

Američki dolar je jedna od najvećih kolateralnih žrtava nove spoljnotrgovinske orijentacije Trumpove administracije. Trgovinski rat, ka kojem Trump vodi svojim potezima, prema mišljenju brojnih analitičara, snažno će ugroziti ekonomski rast najveće ekonomije na svetu. Na pesimistične prognoze već reaguje američka valuta dolar, čiji je status sigurnog utočišta i globalne rezervne valute sve više ugrožen.

Bloombergov dolar indeks je u petak pao na šestomesečno dno, odražavajući kontinuiranu tendenciju povlačenja kapitala, nakon što su SAD i Kina nastavile sa carinskom štafetom. Paritet evra i američke valute u trenutku nastanka teksta iznosio je 1,14 dolara za jedan evro. Američki dolar je ove godine izgubio približno devet odsto.

"Poverenje u dolar je ugroženo", izjavio je za Bloomberg Christopher Wong, devizni strateg u Over-sea-Chinese Banking Corporation. Dodao je da zbog faktora kao što su slabljenje izuzetnosti SAD i njene rastuće zaduženosti, raste sumnja o statusu dolara kao rezervne valute.

Zlato ponovo obara rekord

Depositphotos

 

 

Zlato je u petak dostiglo rekordnu vrednost iznad 3.200 dolara za uncu, budući da je strah od posledica carinskih mera na globalnu privredu naveo ulagače da potraže utočište u zlatu. Time je već drugi dan zaključilo sa više od tri odsto rasta.

Status zlata kao sigurnog utočišta je ove nedelje bio još naglašeniji, jer su promenljive poruke predsednika Trumpa o njegovom carinskom programu izazvale panične rasprodaje američkih akcija, obveznica i dolara, kada je Wall Streetu zavladao strah od svetske recesije.

"Zlato je sada najbolja pozicija na tržištu", rekla je Liu Yuxuan, analitičarka za plemenite metale u kompaniji Guotai Jun'an Futures. Dodala je i to da su trgovinske tenzije bez presedana produbile nepoverenje u američki dolar i povećale potražnju za drugim sigurnim sredstvima.

Cena nafte pada, zašto se ne primećuje na gorivu?

Nafta se zbog neprestanih promena u američkoj trgovinskoj politici našla u izuzetno nestabilnom položaju, jer su fjučers ugovori na naftu prošle nedelje nastavili da beleže gubitke. Cena 159-litarskog barela severomorske nafte brent je u vreme pisanja članka iznosila oko 63 dolara, a cena barela zapadnoteksaške nafte WTI približno 60 dolara.

 

 

Cene nafte nisu bile ovako niske još od vremena globalne pandemije pre četiri godine. Zašto se, dakle, niske cene nafte ne izražavaju na nižim cenama pogonskih goriva? "Iako bi sniženje cena sirove nafte moglo značiti srazmerno sniženje maloprodajnih cena goriva, u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji taj efekat nije bio u potpunosti izražen, što ukazuje na značajan uticaj državnih dažbina, marži rafinerija i drugih tržišnih faktora pri formiranju krajnjih cena za potrošače", smatraju analitičari Bloomberg Adrije.

Jedan od glavnih razloga za nesrazmeru jeste u strukturi maloprodajnih cena. U sve tri države značajan deo cene predstavljaju državne dažbine – akcize, porez na dodatu vrednost i druge. U Srbiji su među drugim dažbinama još i taksa za obavezne rezerve i energetsku efikasnost. Državne dažbine u Srbiji predstavljaju približno 48 odnosno 50 odsto ukupne maloprodajne cene dizela, odnosno benzina, što je najviše u tri države. U Hrvatskoj je taj udeo manji i iznosi kod dizela 42 odsto, a kod benzina 47 odsto. Slovenske državne dažbine predstavljaju 42 odsto cene dizela i 46 odsto cene benzina.

Dešavanja na kripto-tržištu

Bloombergov viši robni strateg Mike McGlone je u video-intervjuu za platformu Cointelegraph prošle nedelje upozorio da bi moglo doći do još većih potresa na finansijskim tržištima. U ekskluzivnom intervjuu McGlone upozorava na intenziviranje rasprodaja na tržištima usled neprestanih carinskih ratova američkog predsednika Donalda Trumpa, i predviđa snažnu korekciju vrednosti kripto-sredstava.

Predviđa da bi bitcoin mogao pasti na 10.000 dolara, pri čemu navodi preterane špekulacije i precenjenost u oblasti digitalne imovine. Najveća i najstarija kriptovaluta bitcoin se u vreme pisanja članka kretala malo iznad 80 hiljada dolara po novčiću, pri čemu je daleko od najvišeg nivoa koji je dostigla na početku godine.

Analizirajući pad vrednosti digitalnih valuta, stručnjak iz Ilirike Doman Kregar ukazuje da se radi o klasičnom obrascu bekstva kapitala ka sigurnijim ulaganjima, uz napomenu: "Kriptovalute se i dalje smatraju riskantnijim oblikom investiranja, što objašnjava trenutni izostanak značajnije potražnje na strani kupaca."

Uprkos tome, tržište kriptovaluta je generalno iznenađujuće dobro reagovalo na najave uvođenja novih carina u prošloj nedelji, kaže Kregar. "Bitcoin je, na primer, u četvrtak i petak čak nešto porastao. U nedelju po podne su kriptovalute počele da prate kretanje vlasničkih hartija od vrednosti i zabeležile značajan pad."

Bloomberg

 

Dešavanja na regionalnim berzama

Pogledajmo u nastavku regionalne berze, koje se nisu izmakle berzanskom vrtlogu. Sa izuzetkom banjalučkog berzanskog indeksa Birs (0,5 odsto rasta) svi regionalni indeksi su bili u crvenom. Najveći pad zabeležio je makedonski MBI (-1,9 odsto).

Ljubljanska berza je raznoliku sedmicu zaključila na 1.937,88 indeksnih poena, u odnosu na 1.811,77 poena na početku nedelje.

Bloomberg Adria

 

Šta će biti aktuelno sledeće nedelje

Ponedeljak, 14. april

• U Japanu će biti objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji.

• Banka Slovenije će objaviti godišnje finansijske izveštaje za 2024.

• O poslovanju će izveštavati Goldman Sachs.

Utorak, 15. april

• U Velikoj Britaniji biće objavljeni podaci o nezaposlenosti.

• U Francuskoj će biti objavljeni podaci o inflaciji. Institut Zew će objaviti podatke o ekonomskom raspoloženju.

• Eurostat će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji.

• Surs će objaviti indekse vrednosti izvršenih građevinskih radova.

Sreda, 16. april

• U Kini će biti objavljeni podaci o BDP-u, nezaposlenosti i industrijskoj proizvodnji.

• U Velikoj Britaniji će biti objavljeni podaci o inflaciji.

• Podatke o inflaciji će objaviti i Eurostat.

• Surs će objaviti podatke o radno aktivnom stanovništvu.

• O poslovanju će izveštavati kompanija ASML.

Četvrtak, 17. april

• Evropska centralna banka će saopštiti odluku o kamatnim stopama.

• U SAD će biti objavljeni podaci o naknadama za nezaposlenost.

• O poslovanju će izveštavati kompanija TSMC.

Petak, 18. april

• Zbog Velikog petka biće zatvorene berze u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, Hongkongu i Francuskoj.

• Surs će objaviti statistiku građevinskih dozvola za zgrade.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar