Divlja rast akcija evropskih kompanija iz odbrambene industrije. Je li voz već otišao?

"EU i njene države članice obavezale su se da će, kao odgovor na pretnje i bezbednosne izazove s kojima se Evropa trenutno suočava, dodeliti više novca za odbranu i zajedno ih efikasnije koristiti", navodi se na internet stranici Evropske unije (EU).

Države članice EU povećale su iznos novca koji se izdvaja za odbranu za 30 odsto od 2021. godine (ruski napad na Ukrajinu počeo je 24. februara 2022) pa sve do 2024. godine. Tako su ukupni rashodi u 2024. godini dostigli 326 milijardi evra ili 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU. Međutim, ulaganja još nisu završena.

Očekuje se da će se rashodi do 2027. godine povećati za još 100 milijardi evra i više, dok bi se od 2025. do 2027. godine iz budžeta EU mogla izdvojiti dodatni novac (zakonodavni predlog o tome trenutno razmatraju Savet EU i Evropski parlament). U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen govorila je čak da je u odbranu potrebno uložiti dodatnih 500 milijardi evra u narednoj deceniji.

 

 

Aleš Grbič, menadžer imovine u Sava Infondu, primećuje da su se rashodi za odbranu u Evropi smanjivali sve od druge polovine prošlog veka, dostigavši najniži nivo 2015. godine, kada su iznosili samo 1,3 odsto BDP-a. Tada je krivulja okrenula pravac, a 2024. godine rashodi su dostigli dva odsto BDP-a: "Trenutno samo dve od deset većih država dodeljuju za odbranu više od tri odsto, što je uporedivo sa SAD".

On takođe objašnjava da je EU tokom protekle decenije bila u stanju da priušti, u proseku, vojne rashode niže za skoro dva procentna poena BDP-a nego SAD, što se naziva i "mirovnom dividendom".

Nagli rast na berzama

Sve se to ogledalo i na kapitalnim tržištima. Onima koji su se kladili na akcije kompanija iz sektora odbrane, vrednost imovine se znatno povećala. Indeks Eurostoxx, koji uključuje akcije evropskih kompanija iz avio i odbrambene industrije, ovih dana je prvi put prešao granicu od 2.000 indeksnih poena. Samo ove godine je povećan za skoro 19 odsto, dok se u poslednjih pet godina njegova vrednost gotovo duplirala.

 

 

Ukoliko pogledamo pojedinačne akcije evropskih kompanija koje posluju u sektoru odbrane, ove godine u prvom planu su nemački Rheinmetall, italijanski Leonardo i francuski Thales. Akcija nemačke kompanije, koja se na svom veb-sajtu ističe kao međunarodni dobavljač sistema u odbrambenoj industriji, poskupela je za skoro 53 odsto za manje od dva meseca u 2025. godini. Italijanska kompanija Leonardo, koja je Sloveniji isporučila vojni taktički transportni avion C-27J Spartan, može se pohvaliti rastom od preko 34 odsto, dok je francuski Thales, specijalizovan za vazduhoplovstvo, odbranu i bezbednost, ostvario rast od 30,5 odsto. Još jedan ohrabrujući podatak jeste da nijedna od evropskih akcija iz te industrije ove godine nije ostvarila prinos manji od dvocifrenog.

Pogledajmo i nešto duži vremenski period – poslednjih pet godina. Apsolutni rekord u Evropi drži ranije pomenuti Rheinmetall, čija akcija sada vredi deset puta više nego pre pet godina. Tokom poslednjih pet godina, investitore je razveselila prosečna stopa rasta od 58 odsto. Akcija kompanije Leonardo porasla je za 208 odsto u istom periodu, dok je akcija švedskog Saaba, proizvođača aviona i odbrambenih sistema, nekada poznatog i u automobilskoj industriji, zabeležila skoro 187 odsto rasta. Prinosi ostalih akcija kompanija iz odbrambene industrije prikazani su u donjoj tabeli.

 

 

Matej Šimnic, direktor sektora analiza u kompaniji Capital Genetics, smatra da je rast akcija evropskih odbrambenih kompanija od početka rata u Ukrajini pre svega posledica zanemarivanja i niskih ulaganja evropskih država u vojne rashode. U poslednjih nekoliko godina došlo je do promene, "jer je vojni sukob pokrenuo hitnu zamenu isporučenog oružja Ukrajini, a istovremeno se povećala svest da će Evropa morati više da poštuje NATO obaveze kada je reč o vojnim rashodima".

Na vidiku novi talas rasta akcija?

Prema Šimnicu, do američkih izbora većina ovih vesti je uračunata u cene akcija, a sa dolaskom Trumpa pozitivne vesti se samo nastavljaju: "Očekivanja deglobalizacije znače da Evropa mora na vojnom polju da deluje znatno nezavisnije od SAD, a Trump takođe poziva na povećanje zahtevane stope vojne potrošnje u odnosu na BDP sa trenutnih dva na pet odsto".

On smatra da ovaj korak trenutno nije jednostavan za mnoge evropske države, s obzirom na prekomerno zaduženje i budžetske deficite koji ograničavaju potrošnju: "Izgleda da će i ovaj problem biti rešen, jer Evropska komisija već razmišlja o tome da se rashodi za vojsku isključe iz obaveza o budžetskom deficitu država članica, a rešenje bi moglo biti i finansiranje na nivou EU".
Sve te neočekivane vesti pokrenule su novi talas rasta evropskih akcija u odbrambenoj industriji.

"Ukoliko Evropa želi da poveća vojne rashode na 2,5 do tri odsto BDP, biće potreban višegodišnji plan, jer su ovi rashodi sve više kapitalno intenzivni. Trebalo bi da države EU izdvoje dodatnih 0,3 do 1,75 odsto BDP svake godine", procenjuje Grbič.

Prema njegovom mišljenju, Evropa je postavila temelje za odluku o povećanju rashoda za odbranu na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, održanoj 14. februara ove godine: "Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen predložila je pokretanje opšte izuzetne klauzule u fiskalnim pravilima EU za odbrambene investicije. Mediji su krajem 2024. godine izveštavali o novom evropskom finansijskom paketu vrednom 500 milijardi evra (2,7 odsto BDP EU) za dopunu postojećih rashoda i postizanje novih ciljeva".

Rezultat toga, kaže Grbič, jesu rekordni rezultati koje su u ponedeljak ostvarile akcije evropskih kompanija iz oblasti odbrane. Prema njegovom mišljenju, dodatno su doprinela i nedavna sastajanja evropskih lidera u Parizu, na kojima se raspravljalo o odgovoru na neposredna pregovaranja Donalda Trumpa sa Vladimirom Putinom, koja su se vodili bez EU i Ukrajine, u vezi sa okončanjem rata u Ukrajini: "Sa većom ulogom EU u ovom procesu, raste i očekivanje u pogledu evropskih rashoda za odbranu. Time bi se mogla nadmašiti već ranije postavljena visoka očekivanja rasta evropske odbrambene industrije".