Pregled berzi - rekord investicionih fondova izazvao slavlje, snažan skok u regionu

Prošle nedelje su SAD, Velika Britanija i nekoliko članica EU i evrozone objavile podatke o inflaciji. Objave su izazvale euforiju na berzama sa obe strane Atlantika jer su analitičari očekivali lošije makroekonomske pokazatelje.

Decembarska inflacija u SAD od 2,9 odsto bila je ispod očekivanja, nakon što je višemesečni rast cena osnovnih životnih namirnica uverio američku centralnu banku Fed da pauzira u snižavanju kamatnih stopa.

To je povoljna vest za Fed, ali je teško očekivati da će sniženje kamatnih stopa ponovo postati izvesno zbog snažnog tržišta rada. Biće potrebno više meseci značajnijeg napretka u suzbijanju inflacije pre nego što Fed razmotri dalje snižavanje kamatnih stopa", ocenio je viši urednik Bloomberga Chris Anstey.

Njujorške berze obojile su se u zeleno nakon objava. Investitori su s optimizmom dočekali podatke američkog ministarstva rada o decembarskoj inflaciji i izveštaje o poslovanju bankarskih divova.

Referentni industrijski indeks Dow Jones porastao je za 1,65 odsto, indeks S&P 500 skočio je za 1,83 odsto, dok je Nasdaq Composite indeks zabeležio rast od 2,45 odsto. Ovo je bio najbolji dan za sva tri vodeća američka indeksa od 6. novembra prošle godine, prenosi CNBC.

 

Na nedeljnom nivou, najviše je porastao industrijski indeks Dow Jones (1,2 odsto), sledio ga je S&P (0,3 odsto), dok je tehnološki indeks Nasdaq završio nedelju u crvenom (-0,7 odsto).

U Zemlji izlazećeg sunca zabeležen je pad - japanski referentni indeks Nikei oslabio je za 2,6 odsto. Bolja situacija bila je na Starom kontinentu, gde su indeksi STOXX 600 (rast od 0,8 odsto) i nemački DAX (rast od 1,7 odsto) završili trgovanje u zelenom.

Olakšanje se osetilo i u Velikoj Britaniji, gde je britanski zavod za statistiku u sredu saopštio da je inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu u decembru pala na 2,5 odsto, što je ipak bilo ispod očekivanja. Ova objava stabilizovala je tržište obveznica, nakon nestabilnosti početkom januara. Britanski indeks FTSE osnažio se kao reakcija na ove podatke. Britanski indeks FTSE ojačao je nakon objavljivanja pokazatelja.

Isplati se biti banka - rekordno poslovanje američkih banaka u 2024.

Prošla nedelja bila je značajna za američke bankarske divove. Pet najvećih američkih banaka 2024. godinu zaključilo je sa ukupnim povećanjem prihoda od trgovanja od 15 odsto, što je približno 24,5 milijardi dolara i predstavlja najbolji četvrti kvartal u najmanje pet godina, prenosi Bloomberg.

Izuzetne poslovne rezultate banaka podstakla je velika potražnja investitora koji su svoje odluke zasnivali na uticaju novembarskih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i dolazak administracije Donalda Trumpa, koja zvanično stupa na dužnost u ponedeljak.

Bloomberg

 

Pogledajmo neke rezultate:

• JPMorgan Chase, najveća svetska banka po tržišnoj kapitalizaciji, ostvarila je rekordni profit u četvrtom kvartalu 2024. godine. Prema izveštaju Bloomberga, ovom izuzetnom rezultatu doprinela je volatilnost tržišta, izazvana novembarskim predsedničkim izborima u SAD.

• Prema izveštaju Bloomberga, Goldman Sachs je u četvrtom kvartalu 2024. godine nadmašio prognoze analitičara, zahvaljujući trgovcima akcijama koji su ostvarili najbolje rezultate u istoriji banke. Profit kompanije se u proteklom tromesečju više nego udvostručio i dostigao 4,1 milijardu dolara.

• Bank of New York Mellon je u četvrtom kvartalu 2024. godine nadmašila očekivanja analitičara, zahvaljujući višim kamatnim stopama koje su povećale marže. Banka je danas saopštila ukupne prihode od 4,85 milijardi dolara, što je 11 odsto više nego prošle godine i premašuje prognozirane od 4,68 milijardi dolara.

• Društvo Wells Fargo je u četvrtom kvartalu 2024. izdvojilo 647 miliona dolara za otpremnine, dok generalni direktor Charlie Scharf nastavlja sa smanjenjem broja zaposlenih u cilju smanjenja troškova i restrukturiranja banke, prenosi Bloomberg.

Rekord - investicioni fondovi premašili pola milijarde neto priliva

U Sloveniji su građani u decembru uložili rekordne iznose u investicione fondove, kako smo izveštavali u utorak. Samo u decembru zabeležen je rekordan priliv od 61,57 miliona evra, pokazuju podaci Komisije za hartije od vrednosti (ATVP). U 2024. godini ukupno je bilo 582,6 miliona evra neto uplata u investicione fondove kojima upravljaju slovenačka društva. To je 56,3 odsto više nego u 2023. Prošla godina je bila rekordna za slovenačke investicione fondove.

"Za slovenačka društva ovo je rekord, pošto upravljaju sumama višim od šest milijardi evra. Takve iznose još nismo imali. Recimo, oktobar je za našu kompaniju bio najuspešniji mesec u istoriji. Tržište je, takođe, u oktobru zabeležilo rekordne prilive. Veoma smo zadovoljni rezultatima", izjavio je u intervjuu Luka Podlogar, predsednik uprave NLB Fondova.

"Izbor Donalda Trumpa za predsednika SAD, koji je pokrenuo takozvani Trump Trade, dodatno je podstakao interesovanje investitora, mada ne toliko da bi to znatno uticalo na obim novih investicija ili broj poziva investitorima", saopštili su u decembru iz društva Infond Skladi. Kada kapitalna tržišta beleže rekordne vrednosti, povećano je ulaganje u fondove. "I ovoga puta je tako i očekujemo da će se to nastavi u 2025. godini", predviđaju u Generali Investmentsu.

Nova državna obveznica - kakva će biti kamatna stopa

Država je početkom godine pratila snažnu potražnju investitora za dugoročnim finansijskim instrumentima i zadužila se izdavanjem 30-godišnje državne obveznice. Kuponska kamatna stopa iznosi 3,5 odsto, a potražnja je tri puta premašila ponudu. Međutim, zaduživanje države se tu ne završava. Naime, uskoro stiže državna obveznica.

Krajem 2024. godine u Bloomberg Adrii smo prvi izvestili da ubrzo nakon Nove godine stiže novo, drugo izdanje državne obveznice, što nam je potvrdio ministar finansija Klemen Boštjančič. Više detalja o njoj je u razgovoru za Bloomberg Adria TV otkrio Marjan Divjak, generalni direktor Uprave za trezor pri Ministarstvu finansija.

Kamatna stopa će odražavati tržišne okolnosti: "Verujem da će Ministarstvo finansija biti spremno da doda određenu premiju u cilju diverzifikacije baze investitora, kao i razvoja tržišta kapitala u Sloveniji. Naravno, pri takvoj objavi premije uvek moramo pratiti strateške ciljeve upravljanja dugom, što je efikasno finansiranje sa aspekta ročnosti takve obveznice i prinosa."

Osvrnimo se i na regionalne berze. Svi berzanski indeksi Adria regiona, izuzev sarajevskog indeksa SASE 10 i beogradskog BELEX15, zabeležili su rast u protekloj nedelji. Najveći rast ostvarili su ljubljanski SBITOP (čak 4,9 odsto) i makedonski indeks MBI (2,9 odsto).

Regionalni skok na berzi - Hrvatska vodi, S. Makedonija, Srbija i BiH ispred Slovenije

Trocifrenim prinosima deonica u regionu Adria može da se pohvali više kompanija. Najviše su profitirali investitori koji su uložili u deonice hrvatskog društva Končar Elektroindustrija, jer je njihova vrednost porasla za nešto više od 137 odsto.

 

Kako navodi analitičar Bloomberg Adrie Ilija Nešić, rast Končara su primarno generisali stabilna potražnja za transformatorima - zelena tranzicija - kao i snažna potražnja za proizvodima i uslugama. Najveći skok deonica se dogodio u julu prošle godine, kada je najavljena saradnja sa prethodno pomenutom evropskom berzanskom zvezdom Siemens Energy.

Nešić predviđa da će se rast nastaviti. U narednom kvartalu očekuje dvocifren rast prodaje i prinosa, a vidi i mogućnosti za dalji rast vrednosti akcija.

Turbulentno vreme za Nike – da li je vreme za ulaganje u akcije?

Sportski gigant Nike nalazi se u nezavidnoj poziciji na tržištu. Akcije kompanije sa sedištem u Oregonu zabeležile su drastičan pad od približno 30 procenata u proteklih godinu dana. Uporedo sa smanjenjem obima digitalne i direktne prodaje, glavni konkurenti Adidas i New Balance uspešno su zauzeli pozicije u maloprodaji, iskorišćavajući prostor koji je Nike strateški nepromišljeno oslobodio.

Prema podacima Bloomberg Terminala, od 44 analitičara koji prate kompaniju Nike, 23 analitičara preporučuje kupovinu akcija, 19 savetuje zadržavanje postojećih akcija, dok dva analitičara predlažu prodaju akcija. Poslednja zabeležena cena akcije iznosila je 72,08 dolara, dok je 12-mesečna prosečna projekcija analitičara 86,13 dolara po akciji. Trenutni potencijal prinosa procenjuje se na 19,5 odsto, prema Bloombergovim podacima.

Zašto raste cena kriptovalute XRP

Kriptovaluta XRP koju izdaje američka kompanija Ripple nalazi se u središtu pravnog sukoba između kripto-industrije i glavnog finansijskog regulatora u SAD, Komisije za hartije od vrednosti i berzu (SEC).

Prošle nedelje je istekao rok do kog se SEC mogao žaliti na presudu iz 2023. godine. Njujorški sudija Analisa Torres tada je odlučila da prodaja XRP tokena kompanije Ripple javnosti ne predstavlja prodaju hartija od vrednosti.

 

U međuvremenu, cena XRP-a beleži rast. U jednom danu porasla je više od osam odsto, a u nedelju dana čak 20 odsto. Pre godinu dana cena XRP-a bila je oko 0,50 dolara, dok se njom sada trguje po ceni od približno tri dolara, odnosno šest puta višoj.

Trump namerava da proglasi kriptovalute za nacionalni prioritet

Novi predsednik SAD Trump namerava da izda izvršnu uredbu kojom će kriptovalute uvrstiti među prioritete prvih dana svoje administracije. U odlučivanju će učestvovati i industrije, saopštili su za Bloomberg izvori upoznati sa planovima.

Prema najavama izvora upoznatih sa situacijom, trebalo bi da kriptovalute u izvršnoj uredbi budu navedene kao nacionalna nužnost ili prioritet - strateška formulacija koja bi trebalo da usmerava vladine agencije ka saradnji sa industrijom. Takođe, trebalo bi da bude osnovan savetodavni odbor za kriptovalute koji bi se zalagao za političke prioritete industrije.

Najveća i najstarija kriptovaluta bitcoin vratila se sredinom nedelje iznad granice od 100 hiljada dolara po tokenu, nakon što je cena digitalne valute izgubila momentum posle pesimističnih prognoza američke centralne banke Fed u decembru. U trenutku pisanja članka, cena po tokenu kretala se na nešto više od 101 hiljade dolara.

Šta ćemo pratiti sledeće nedelje

Ponedeljak, 20. januar

• Japan će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji.

• U Švajcarskoj počinje Svetski ekonomski forum.

• Održaće se inauguracija novoizabranog predsednika Donalda Trumpa.

• Državni zavod za statistiku će objaviti statistiku građevinskih dozvola za decembar.

Utorak, 21. januar

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o novim registracijama automobila.

• Nemački institut Zew će objaviti ekonomsko raspoloženje.

• Državni zavod za statistiku će objaviti indeks cena industrijskih proizvoda na nivou proizvođača.

Sreda, 22. januar

• Predsednica ECB Christine Lagarde će održati govor u Davosu.

Četvrtak, 23. januar

• Japan će objaviti podatke o spoljnoj trgovini.

• SAD će objaviti podatke o naknadama za nezaposlenost.

Petak, 24. januar

• Japan će objaviti podatke o inflaciji.

• Japanska centralna banka će odlučivati o kamatnim stopama.

• U evrozoni, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i više evropskih zemalja biće objavljen kompozitni indeks PMI.

• Državni zavod za statistiku će objaviti mišljenje potrošača.