Prošle sedmice svakako je najviše odjeknulo otkazivanje prve javne ponude akcija (IPO) hrvatskog trgovinskog lanca Studenac. Razlog za to su nepovoljni uslovi na tržištu, saopštili su u kompaniji.
Kolege iz hrvatskog dela redakcije Bloomberg Adrije tada su otkrile da je IPO blokirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Sve se urušilo kao kuća od karata nakon što je EBRD odustala od ugovorenih planova da kupi čak 10 odsto udela u maloprodajnom lancu, i to, kako su kolege saznale od dobro obaveštenog izvora, istog dana kada su istekli rokovi za registraciju malih akcionara. Nije bilo povratka, rok za registraciju je istekao i vlasnik Studenca, poljski finansijski fond Enterprise Investors, nije imao izbora nego da odustane od cele priče. Svi uključeni akteri su ućutali. Enterprise Investors nije želeo da komentariše potez EBRD, ali ga nije ni demantovao.
Predsednik uprave Studenca Michał Seńczuk rekao je da nameravaju da nastave organski rast Studenca, što podrazumeva otvaranje novih prodavnica, kao i uspešnu strategiju konsolidacije tržišta kroz akvizicije drugih kompanija u Hrvatskoj i Sloveniji. "Moguće je da se u budućnosti, za vreme povoljnijih tržišnih uslova, vratimo na prvobitne planove za javnu ponudu i kotaciju akcija na berzi", kaže on.
Milan Šabić/PIXSELL
Cinkarna udvostručila profit
U Sloveniji je u petak završena sezona objavljivanja poslovnih rezultata slovenačkih kompanija koje dugoročno posluju stabilno, uzlaznim rastom (engl. blue chip company). Poslednja u nizu je Cinkarna Celje, koja je u prvih devet meseci udvostručila dobit i ostvarila 13 odsto više prihoda od prodaje nego u istom periodu prošle godine. Razlog za to je veća prodaja pigmenta titanijum-dioksida.
Čelnik Cinkarne Celje Aleš Skok predviđa nešto slabije poslovne rezultate u 2025. Međutim, investitori su optimistični jer je Evropska unija produžila rok za carine na kineski titanijum-dioksid, što bi moglo pozitivno da utiče na poslovanje.
Podsetimo, slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič početkom godine je najavio novu emisiju javnih obveznica, kao i potencijalno smanjenje oporezivanja dobiti od derivatnih finansijskih instrumenata, a najavljeni su i prvi pojedinačni investicioni računi koji će svetlost dana ugledati u 2025. ili 2026.
Šta se dešavalo na regionalnim berzama i u svetu
U protekloj sedmici najviše je ojačao hrvatski indeks CRO10, za 1,1 odsto, a sledi ga slovenački SBITOP sa 0,8 odsto. Među najprofitabilnijim akcijama u protekloj nedelji bila je NLB: vrednost akcije je skočila za dva odsto.
Nakon pobede novoizabranog predsednika SAD Donalda Trumpa ranije ovog meseca, američki indeksi su dostigli najviše vrednosti svih vremena. Optimizam ne jenjava, jer mnogi analitičari kažu da još ima prostora za rast, uprkos potencijalnoj pretnji trgovinskog rata zbog najavljenih carina koje dolaze iz SAD, EU i Kine.
Trump je, u međuvremenu, odbrusio svim zemljama članicama BRICS-a, rekavši da će u slučaju jačanja valutne alternative dolaru trpeti carine u visini od 100 odsto na uvoz u SAD. Dakle, retorika se već menja.
Svi glavni berzanski indeksi završili su nedelju u zelenom. Najviše je dobio američki Dow Jones indeks, nešto manje od dva odsto, a nemački DAX 1,5 odsto. Razlog rasta je jačanje cena akcija u tehnološkoj, softverskoj i industriji hrane i pića. Najskromniji nedeljni rast zabeležio je tehnološki indeks Nasdaq (0,5 odsto). Nasdaq je, s druge strane, dugoročni dobitnik. Za godinu dana, vrednost indeksa je skočila za 27 odsto, a sledi ga S&P 500.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku utiče i na kretanje cena roba, pri čemu je oživeo "stari" front. Sirijski pobunjenici zauzeli su severozapadni grad Alep i krenuli ka jugu zemlje. Zagrevanje "zamrznutog" konflikta dolazi posle četiri godine relativnog mira. Šta nedavni događaji znače za stabilnost već nestabilnog regiona?
Sve oči javnosti uperene su na sastanak OPEC+, koji je trebalo da se održi prošle nedelje, ali je odložen za 5. decembar. Da bi izbegli spekulacije, kasnije su saopštili da je sastanak odložen jer je nekoliko ministara država članica prisustvovalo samitu Zaliva 1. decembra u Kuvajtu.
Trenutno, za barel brenta od 159 litara treba izdvojiti 73,3 dolara, dok je vrednost za WTI 68,7 dolara. Dobre vesti, međutim, stižu iz Kine, gde je fabrička aktivnost povećana drugi put zaredom u novembru. To ukazuje na oporavak najvećeg uvoznika sirove nafte, nakon niza stimulativnih mera najavljenih krajem septembra.
Cena plemenitog metala trenutno se kotira na 2.637 dolara za uncu od 31,1 grama, a ove godine je porasla za skoro 30 odsto, dostigavši vrhunac krajem oktobra (2.787 dolara po unci). Nakon tog rekorda usledila je korekcija cene za pet odsto.
"To je tehnička korekcija nakon nasilnog rasta koji se kontinuirano nastavlja od prošlog oktobra", objašnjava analitičar Tilen Šarlah. On nadalje očekuje blagu korekciju cena naniže, što ne znači i preokret trenutne tendencije.
Tehnički, zlato ima nivo podrške od 2.400 dolara i 2.250 dolara po unci. Na primer, cena je pala za nešto manje od četiri odsto u ponedeljak, kada je na snagu stupio prekid vatre između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah. Smirivanje geopolitičkih tenzija obično negativno utiče na cenu zlata, jer smanjuje njegovu privlačnost kao sigurnog utočišta za investitore. Međutim, može li cena zlata da skoči na rekordne tri hiljade?
GOLDS:COM 2.623,76 USD
-19,385
-0,73%
cena na otvaranju 2.652,41 prethodna cena na zatvaranju 2.643,145 ovogodišnja zarada 27,362844041144% dnevni raspon 2.622,04 - 2.652,82 raspon u 52 nedelje 1.973,15 - 2.790,10
Evro najmanje cenjen među valutama G10
Evro je pao 2,4 odsto na 1,0552 dolara u novembru, nešto ispod dvogodišnjeg minimuma, koji je postigao početkom meseca. Ovo je najveći mesečni pad od maja 2023. godine, preneo je Bloomberg. Na godišnjem nivou evro je u odnosu na dolar izgubio 4,2 odsto, a Bloomberg dodaje da je jedinstvena valuta pala u nemilost američke uglavnom zbog zabrinutosti investitora da će evropska ekonomija patiti ako novoizabrani predsednik Trump uvede carine na uvoz iz SAD. To bi moglo da navede evropske zvaničnike da agresivnije smanje kamatne stope.
EURUSD:CUR 1,0523 USD
-0,00540
-0,51%
cena na otvaranju 1,058 prethodna cena na zatvaranju 1,0577 ovogodišnja zarada -4,6743% dnevni raspon 1,05 - 1,06 raspon u 52 nedelje 1,03 - 1,12
Dok se dolar oporavio nakon Trumpove pobede, evro je bio najlošiji među valutama G10. To je, uglavnom, zbog očekivanja da će Evropska centralna banka (ECB) smanjiti troškove zaduživanja za 150 baznih poena do kraja 2025. godine, što je oko dva puta više nego što predviđa Fed. Dva predstavnika ECB drže govor ove nedelje, a sastanak ECB je 12. decembra. Nakon toga, Fed ima sastanke 17. i 18. decembra.
Bloomberg Adria
Šta je sa zlatom
GOLD SPOT $/OZ
EUR-USD X-RATE
Bloomberg Adria
.webp){kind=icon}
