Rasprodaja različitih klasa imovine na svetskim tržištima u ponedeljak je dovela do drastičnog pada cena, dok se povećava zabrinutost za budućnost američke privrede. Investitori gube apetit za rizikom i traže sigurnija utočišta za ulaganje.
Deonice vrhunskih američkih kompanija otvorile nedelju minusom
Akcije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ublažile su ranije zabeležen pad u ponedeljak ujutru. U crvenom su i dalje bili i fjučersi na američke deonice. Nvidia, koja je prema izveštaju Bloomberga predvodila pad u tehnološkom sektoru, u trgovanju pre redovnog otvaranja tržišta beležila je pad od 9,66 odsto.
Među ostalim kompanijama čije deonice su se delimično oporavile od udara rasprodaje našle su se i: Apple (čije akcije su bile u padu za 8,12 odsto), Microsoft (4,72 odsto), Alphabet (5,8 odsto), Amazon (5,45 odsto), Meta (5,53 odsto) i Tesla (7,18 odsto).
Opširnije
Potonule akcije velikih američkih kompanija, Nvidia pada 17 odsto
Akcije najvećih američkih kompanija padaju na nemačkom Tradegateu, a Nvidia predvodi grupu velike sedmorke sa najvećim padom.
05.08.2024
I kripto pod pritiskom - bitcoin slabi, ether pao najviše od 2021.
Kriptovalute su u ponedeljak pojeftinile usred šireg pada apetita za rizikom na svetskim tržištima.
05.08.2024
Svetska rasprodaja povukla i azijske berze, pad u Japanu 12 odsto
Indeksi Nikkei i Topix u ponedeljak su pali 12 odsto, a oba indeksa su ušla u "bear market".
05.08.2024
Deonice povezane s veštačkom inteligencijom (engl. artificial intelligence - AI) takođe su ublažile pad - na 2,29 odsto, prema indeksu Nasdaq CTA Artificial Intelligence.
Vrednost indeksa VIX, koji meri volatilnost tržišta, više se nego udvostručila (rast od 118,08 odsto).
Podsetimo, na zatvaranju berzi u petak, berzanski indeks S&P 500 bio je u minusu na 1,84 odsto. Dow Jones Industrial Average je bio slabiji za 1,51 odsto. Tehnološki orijentisan Nasdaq 100 je opao za 2,38 odsto.
Očekivanja od Federalnih rezervi
Tržišna nestabilnost je poterala investitore da osiguraju obveznice i dolar, dok trgovci očekuju 137 baznih poena olakšanja od strane američke centralne banke na preostala tri sastanka ove godine, što nagoveštava bar dva smanjenja kamatnih stopa od 50 baznih poena.
Dešavanja na tržištima ubedila su investitore da će Federalne rezerve (Fed) morati da reaguju ranije nego što se očekivalo. Kretanja na tržištu svopova pokazuju (uz verovatnoću od 60 odsto) da bi Fed mogao da na vanrednom sastanku smanji kamatne stope za 25 baznih poena. Kako je poslednji sastanak bio pre samo nekoliko dana, ovo bi moglo da bude zabrinjavajuće.
Situacija je slična i po pitanju ostalih velikih svetskih centralnih banaka, pa investitori i od njih očekuju brža smanjenja kamata nego ranije.
Prema poslednjim kretanjima, šanse da Banka Engleske (BOE) u septembru snizi kamate veće su od 60 odsto. Nakon prošlonedeljnog sastanka taj scenario bio je gotovo neverovatan. Što se Evropske centralne banke (ECB) tiče, investitori očekuju dva smanjenja kamata do oktobra, a rastu i šanse da smanjenje u septembru bude veće od junskog.
Ništa od ovih očekivanja nije došlo kao rezultat poruka centralnih bankara, jer su oni u svojim porukama bili više nego oprezni.
Gas u Evropi pojeftinio
Cene prirodnog gasa u Evropi su popustile, prateći rasprodaju na tržištu nafte i širim finansijskim tržištima.
Referentni fjučersi pali su za čak 4,5 odsto u ponedeljak nakon što su porasli za 13 odsto prošle nedelje.
Rasprodaja povukla azijske i evropske berze, pad u Japanu 12 odsto
Japanski berzanski indeks Topix pao je za 24 odsto sa rekorda koji je dostigao prošlog meseca, dok je indeks Nikkei 225 pretrpeo najgori jednodnevni pad u istoriji.
Indeksi Nikkei i Topix u ponedeljak su oslabili za 12 odsto, a oba indeksa su ušla u "bear market". Ovome su doprineli jači jen, stroža monetarna politika i pogoršanje ekonomskih izgleda u SAD. Topix je zabeležio najveći pad u istoriji i ako se gledaju prethodna tri dana, pokazuju podaci koje Bloomberg prati od 1959. godine.
Sem toga, rasprodaja akcija širom planete pogodila je i tržišta u razvoju, a ni Tajvan ni Južna Koreja nisu bili pošteđeni. Indeks MSCI Emerging Markets pao je više od četiri odsto, što je najveći pad od februara 2022. Ako se posmatra kretanje u poslednja dva dana, pad je još veći (6,6 odsto) i najgori je period za ova tržišta još od početka pandemije kovida. Ovaj pad je zbrisao i sve dobitke od početka godine.
Po otvaranju berzi u Evropi, deonice u tom regionu takođe su oslabile, sa panevropskim indeksom Stoxx 600, koji je pao za dva odsto. Slični procenat pada zabeležili su londonski FTSE 100, frankfurtski DAX i pariski CAC 40.
Vodeći gubitak zabeležile su deonice tehnoloških kompanija, pa je indeks Stoxx 600 Technology oslabio za skoro pet odsto, na najniži nivo u više od šest meseci. Pad vrednosti zadesio je i bankarski i energetski sektor.
Svetske obveznice više nisu u minusu
Obveznice u svetu rano ujutru više nisu bile na gubitku kao što je to bilo od početka godine jer je lošija situacija u SAD rasplamsala tražnju za sigurnijim investicionim instrumentima.
Bloombergov indeks svetskih državnih obveznica je bio u plusu jedan odsto od početka godine, a još u aprilu je gubio 4,6 odsto. Samo prošla nedelja donela je skok od 2,3 odsto.
Tržišta obveznica su u petak dodatno napredovala nakon što su podaci u petak pokazali da je u SAD usporilo zapošljavanje, a stopa nezaposlenosti je porasla na trogodišnji rekord.
Jačaju jen i švajcarski franak
Japanska valuta skočila je na najviši nivo u odnosu na dolar od početka godine. U 11 sati vredela je 0,007016 dolara, što je skok za 2,82 odsto.
Još jedna valuta u kojoj su ulagači potražili utočište je švajcarski franak, koji je porastao za 0,91 odsto na 1,1762 dolara.
Zlato pojeftinilo, pa umanjilo gubitke
Zlato je u toku dana palo i oporavilo se jer su investitori nakon pada na svetskim tržištima ponovo počeli da kupuju sigurnije investicione instrumente poput obveznica i plemenitih metala.
Cena zlata, koja je prošle nedelje gotovo oborila rekord, prvo je potonula za jedan odsto, a posle je porasla pa je plemeniti metal koštao više od 2.450 dolara po unci. Brige oko pada privredne aktivnosti u SAD oborile su svetska tržišta akcija, a ulagači se brinu da je Fed već zakasnio sa smanjenjem kamatnih stopa.
I kripto pod pritiskom - bitcoin slabi, ether pao najviše od 2021.
Kriptovalute su u ponedeljak pojeftinile usred šireg pada apetita za rizikom na svetskim tržištima. Cena bitcoina je pala za više od 14 odsto, a drugoplasirani ether je zabeležio najveći pad od 2021.
Povlačenje najvrednijeg kripto-novčića, bitcoina, na 50.900 dolara u 7.20 ujutru u Londonu došlo je posle pada od 13,1 odsto prošle nedelje, što je bio najgori rezultat od perioda kada je berza FTX eksplodirala. Ether je izgubio preko petine svoje vrednosti pre nego što je postigao cenu od 2.286 dolara. Većina vrednijih digitalnih novčića je bila duboko u minusu.
Pad je došao kako se svetska rasprodaja akcija intenzivirala, odražavajući zabrinutost oko ekonomskih izgleda i pitanja da li će velika ulaganja u AI ispuniti pompezna obećanja.
Drastičan pad cena nafte zbog tenzija na Bliskom istoku
Geopolitičke tenzije rastu na Bliskom istoku, što takođe povećava nervozu investitora.
Nafta je u ponedeljak ujutru oscilirala blizu sedmomesečnog minimuma, pošto su efekte pada na širim finansijskim tržištima poništili upravo sukobi na Bliskom istoku, dok su trgovci pratili mogućnosti za odmazdu Irana na Izrael.
Brentom se trgovalo za oko 77 dolara po barelu nakon što je na zatvaranju trgovanja u petak bio na najnižem nivou od početka januara, dok je West Texas Intermediate ostao blizu 74 dolara.
Presedan od 2022. godine
Prinos na američke dvogodišnje obveznice postao je niži od prinosa na desetogodišnje obveznice, prvi put od jula pretprošle godine, jer su strahovi od ekonomskog pada naveli trgovce da se klade na Fedovo oštro ublažavanje monetarne politike.
To je ključna prekretnica za tržište trezorskih zapisa, gde su kratkoročni prinosi duže vreme bili veći od dugoročnih (stvarajući obrnutu krivu prinosa), otkako je Fed započeo seriju od 11 povećanja kamatnih stopa u ukupnom iznosu od više od pet procentnih poena u martu 2022. godine.
Otvaranje Wall Streeta
Samo nekoliko minuta nakon otvaranja američkog tržišta, više od 455 akcija je u crvenom, među kojima najdublje tonu Nvidia, Super Micro Computer i Citigroup. Međutim, situacija se menja rapidno, te je tako Nvidia od pada za 15, preko 7,2 odsto, došlo do pada od 5,1 odsto.
Indeks Nasdaq 100 takođe se oporavio (-2,8 odsto sa -5,4 odsto), S&P 500 je niži 2,6 odsto u 16.08 po lokalnom vremenu, a Russell 2000 je niži 4,2 odsto.
Evropa na kraju dana u crvenom
Indeks volatilnosti porastao je najviše od kovid ere, a najveći pad akcija registrovan je u sektoru automobila, maloprodaje, finansija i rudarstva. Oko 17 sati po lokalnom vremenu, došlo je do "agresivne" kupovine tehnoloških akcija u Evropi, a Stoxx 600 je smanjio pad na 0,8 odsto u 17.22, čime je nadmašio sve sektore. Najvrednija kompanija u regionu, ASML iz Holandije, uhvatila je zamah ka zelenoj teritoriji, iako je u jednom momentu registrovala pad od skoro 11 odsto.
Na kraju trgovanja u ponedeljak, svi indeksi su pali, a najviše madridski IBEX 35 (-2,34 odsto) i milanski FTSE MIB (-2,27 odsto). Situacija se najmanje odrazila na francuski CAC 40.
(Ažurirano kroz ceo tekst.)