Rast kamatnih stopa i nepovoljniji uslovi zaduživanja su, zajedno sa drugim faktorima, doveli do toga da se Srbija u trećem kvartalu zaduži na najmanje aukcija obveznica od 2019. godine. Kako su kamatne stope nastavile da rastu, kalendar za četvrti kvartal Uprave za javni dug doneo je još manji broj planiranih aukcija - dve.
U poređenju sa početkom jula, kada je počeo prethodni kvartal, Narodna banka Srbije i Federalne rezerve su svoje referentne kamatne stope podigli za po 25 baznih poena, dok je Evropska centralna banka cene zaduživanja podigla za pola procentnog poena.
Iako su kamate centralnih banaka rasle, prinosi na državni dug su na ove tri aukcije padali. Kako su za našu redakciju ranije rekli brokeri, domaće tržište je ograničeno mogućnošću emitenta (države) da reguliše prinos kroz cenu.
Opširnije
Promet na Belexu najviši od jula, ponovo zbog obveznica
U prethodnih pet radnih dana prodate su hartije od vrednosti za 7,63 miliona evra, a na dužničke zapise otpalo je oko 95 odsto, ili 7,25 miliona.
25.09.2023
Prinos na 12-godišnje obveznice pao i peti put zaredom, tražnja velika
Državne obveznice koje na naplatu dolaze 20. avgusta 2032. godine u poslednjoj reemisiji prodate su po stopi prinosa od 6,20 odsto na godišnjem nivou.
05.09.2023
Prvi put od juna, u Evropi se obveznice prodaju petkom
Kompanije Royal Bank of Canada i Deutsche Boerse AG prodaju obveznice.
22.09.2023
Davanje prognoza u vezi sa cenom na aukcijama državnih hartija od vrednosti jeste nezahvalan zadatak jer postoji diskreciono pravo države da "podvuče liniju" i odredi prinos (i cenu), rekao je ranije glavni broker brokersko-dilerskog društva Momentum securities Nenad Gujaničić.
Potrebu za većim zaduživanjem, ukoliko ona nastane, država uglavnom rešava izlaskom na međunarodno tržište kapitala jer je domaće tržište ograničeno u pogledu kapaciteta i broja investitora.
Ako pogledamo to naprednije i iskrenije ogledalo, vidimo da je prinos na srpske obveznice rastao. Referentne dužničke hartije koje koristi analitički tim Bloomberg Adrije, dolarske evroobveznice sa dospećem za pet godina, idu u prilog ovoj tvrdnji. Kamate na obveznicama su rasle za oko 70 baznih poena, i trećeg oktobra su prešle prag od sedam procenata.
Ostaje pitanje u kojoj meri će se kretanja na inostranom tržištu preliti na spremnost države da prihvati višu cenu i donekle niži prinos. Druga nepoznanica ostaje NBS, koja kasnije ove nedelje odlučuje o mogućem podizanju kamatnih stopa.
Analitičari Bloomberg Adrije ne očekuju dalja podizanja, ali nisu ni isključili mogućnost da NBS ponovo podigne cene zaduživanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da njegov osnovni scenario, za razliku od analitičara, uključuje još jedno podizanje kamata.
Iako je u septembru napravila pauzu, NBS bi do kraja godine mogla da kamatne stope podigne još jednom, ocenio je Arsić za Bloomberg Adriju, a stopa inflacije bi u sledećoj godini mogla da "bude duboko jednocifrena".
Više odgovora će svakako doneti prva aukcija, zakazana za 24. oktobar, kada će se u ponudi prvi put naći i osmogodišnje državne obveznice. Planirani obim prodaje iznosi sedam milijardi dinara, a hartije nose kuponsku stopu od sedam odsto.
.webp){kind=icon}
