Povezanost menadžmenta neke kompanije i stručnjaka koji analiziraju poslovanje tih kompanija u finansijskom svetu je neretko podložna glasnoj kritici. Investitori sumnjaju da između ove dve grupe postoji prevelika bliskost, zbog čega mogu posumnjati koliko analize kompanija pokazuju realno stanje i je li preporuka za kupovinu, držanje ili prodaju deonica opravdana ili ne.
Nedavno objavljeno istraživanje naučnika sa univerziteta George Mason u američkoj saveznoj državi Virdžiniji pokazuje vrlo zanimljiv aspekt tog odnosa. Menadžeri prate analitičare i onda rade suprotno njihovim preporukama.
Uz sve ostale faktore, priličan značaj za kretanje cena deonica na berzama imaju preporuke analitičara kao i informacije o tome kako menadžment kompanije – insajderi – kupuje ili prodaje deonice svoje kompanije. Profesor finansija Jim Hsieh sa spomenutog univerziteta objašnjava da ekonomisti najčešće zagovaraju tzv. hipotezu supstitucije. Ona tumači da se informacije jednih i drugih međusobno dopunjuju.
Opširnije
Visoke kamatne stope umanjuju atraktivnost Belex15 indeksa
Tržište akcija u Adria regionu u prvih pet meseci ove godine pokazalo je solidne performanse.
12.06.2023
JPMorgan najavio rizik od pada vrednosti akcija za 20 odsto
Jaz između akcija i obveznica sugeriše rizik od pada od 20 odsto za akcije.
09.06.2023
Luksuzne akcije izgubile 30 milijardi dolara u jednom danu
Ovogodišnji snažan rast vrednosti akcija luksuzne robe, koji je podstakla međunarodna potražnja, doživeo je udarac u utorak.
24.05.2023
Međutim, istraživanje koje je sproveo Hsieh sa saradnicima i čiji su rezultati nedavno objavljeni u časopisu Journal of Banking and Finance pokazuju da se ove dve grupe često ponašaju suprotno. To je posledica očigledne jednosmerne direktne veze koja može imati veliki značaj za investitore.
Kroz istraživanje su upoređene preporuke analitičara za hiljade kompanija s transakcijama insajdera iz tih kompanija od 1994. do 2016. godine. Kompanije čije su deonice izlistane na berzama moraju podatke o insajderskoj trgovini dostavljati berzama i/ili regulatoru, a Hsieh i kolege su ih preuzeli od američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC).
Suprotni signal
Nakon što su isključeni uticaji veličine kompanija i povremenih masovnih trendova u cenama deonica koji bi mogli uticati na ponašanje analitičara i insajdera, grupa istraživača otkrila je opšti trend u tome kako menadžeri reaguju na analitičarske preporuke.
"Insajderi i analitičari se većinu vremena ne slažu", izjavio je Hsieh. "Kad analitičari povise svoju procenu vrednosti, insajderi prodaju deonice i suprotno. Ako analitičari i insajderi raspolažu istim informacijama, njihovi potezi bi trebalo da budu u istom smeru, ali to se ne vidi", dodao je.
U istraživanju se pretpostavlja da insajderi reaguju na lošije preporuke analitičara kako bi tržištu poslali suprotni signal, nadajući se da će to poništiti negativnu procenu iz analize. Utvrđena je i statistička veza između toga koliko je analitičar pogoršao svoju preporuku i količine deonica koju insajderi kupe, a to ide u prilog tumačenju da se radi o pokušaju signaliziranja.
Strategija je uspešna. U mesečnim prinosima u proseku dolazi do pozitivnog pomaka od 0,33 odsto, pokazalo je istraživanje. Kako ti prinosi ostaju povišeni i tri do šest meseci nakon insajderskog trgovanja, čini se da signali tržištu prenose stvarne informacije o stanju u kompaniji, a nisu samo pokušaj manipulacije tržištem.
"Kad iza transakcije ne bi postojala čvrsta informacija, cene bi vremenom pale", primećuje Hsieh. "Međutim, do toga ne dolazi. Cene deonica nastavljaju da rastu. To nije u skladu s idejom da insajderi kupuju deonice samo kako bi privremeno podstakli rast deonica", dodaje.
Suprotna situacija, pri kojoj insajderi prodaju deonice nakon što analitičar objavi poboljšanu procenu vrednosti kompanije, takođe bi mogla biti svojevrsno signaliziranje. Insajderi koji su želeli da unovče svoje deonice ili diverzifikuju svoje portfelje mogli bi period koji dolazi nakon pozitivne analize smatrati dobrim trenutkom za prodaju jer pozitivna analiza umanjuje negativni signal koji se šalje prodajom deonica.
Kad su insajderi postupali u skladu s analitičarima – prodavali deonice nakon što je objavljena pogoršana procena, ili kupovali nakon objave poboljšane procene – efekat na cene deonica bio je znatno pojačan. Hsieh smatra da je to još jedan dokaz koji ide protiv hipoteze supstitucije jer kad bi ovi signali međusobno bili višak, njihovo poklapanje ne bi smelo da ima bitnijeg uticaja na cene.
Jednostrana komunikacija
Interesantno je da analitičari, za razliku od investitora, ne reaguju na signale koji nastaju insajderskim transakcijama. Bilo da insajderi prodaju ili kupuju deonice, to ne utiče na dalje analitičarske procene o vrednosti kompanije. Komunikacija između analitičara i insajdera jednostrana je jer analitičari očito paze na neke druge stvari.
"Analitičare se često kritikuju jer navodno ignorišu važne signale koji bi mogli uticati na tržišne cene", izjavio je Hsieh. "Ne znamo zašto analitičari ne koriste signale koje šalju insajderske transakcije. Rezultati našeg istraživanja nas ne iznenađuju jer su i druge finansijske studije pokazale da analitičari koriste samo ograničeni broj signala, poput momentuma na tržištu, veličine kompanije i neke računovodstvene pokazatelje. Međutim, još uvek je zagonetka zašto ignorišu jedan od očitijih signala, insajderske transakcije, koji bi mogao znatno unaprediti njihove preporuke", dodao je Hsieh.
Analitičari ne prate signale koje daju insajderske transakcije | Depositphotos
Promene u analitičarskim procenama ipak su bile informativne za tržište. Posebno kad se radi o negativnim reevaluacijama koje se veže uz pad mesečnih prinosa od 0,18 odsto.
Hsieh drži da je istraživanje pokazalo da uprkos bliskim profesionalnim vezama koje postoje između analitičara i menadžmenta kompanija koje ovi analiziraju, dve grupe za donošenje odluka koriste različite grupe podataka. "Analitičari tržištima daju informacije važne za cene deonica kroz analizu javnih podataka, dok su insajderi skloniji iskorišćavanju privatnih informacija", navodi se u istraživanju. Ironično, ova je suprotnost korisna za tržište u celini, mada se zbog suprotnih signala koji dolaze investitorima komplikuje izbor.
"Ulagači moraju gledati kako se međusobno ponašaju insajderi i analitičari i kako reaguju jedni na druge", kaže Hsieh. "Moraju posebno paziti na trenutke kad insajderi kupuju deonice, što je vrlo važan signal. Moramo takođe gledati zbog čega insajderi prodaju deonice, ali to pruža manje informacija nego kad kupuju", zaključuje Hsieh.
.webp){kind=icon}
