Pregovori u Pakistanu, koji su trebali da donesu trajniji mir na Bliski istok, završeni su pre nego što su i počeli, ali primirje zasad ostaje. "Mogu nas pozvati kad god žele", rekao je američki predsednik Donald Trump, ali njegovi ljudi više neće "obavljati 18-časovne letove da bi sedeli i razgovarali ni o čemu".
Ormuski moreuz tako i dalje zatvaraju i SAD i Iran, dok u međuvremenu barel nafte brent košta (terminski ugovori) preko 105 dolara, a zapadnoteksaška WTI manje od 95. Dodajmo da je još krajem prošle nedelje brent koštao blizu 90 dolara po barelu, što predstavlja rast od oko 15 odsto. Istina je i da smo se krajem marta približili granici od 120 dolara po barelu.
Sa Intelom od očaja do euforije
Krajem nedelje smo ponegde pratili rast i na tržištima akcija. Najpoznatiji američki indeks S&P 500 samo je u petak porastao 0,80 odsto, dok je na nedeljnom nivou (pet trgovačkih dana) dobio 0,55. Petak su obeležile akcije proizvođača čipova, a najpre izdvajamo Intel. Akcija je dostigla najviši nivo u istoriji nakon što su najavili prodaju koja značajno premašuje očekivanja Wall Streeta. Akcije Intela su u petak porasle 23,6 odsto na 82,54 dolara, dok su pre objave rezultata ove godine već bile u plusu 81 odsto.
Gotovo 14-odstotni rast u petak je zabeležio i AMD, dok je vrednost akcije Qualcomma porasla za nešto više od 11.
Nvidia do rekorda
Rekordnu vrednost dostigla je i Nvidia. Samo u petak akcija je porasla 4,3 odsto, a u poslednjoj transakciji iznosila je 208,26 dolara, čime je nadmašen oktobarski rekord. Pri tome nije zanemarljivo da je Nvidia pre četiri nedelje od rekorda bila udaljena oko 20 odsto. Rast u petak podigao je tržišnu kapitalizaciju kompanije iznad pet biliona dolara. Nvidijine akcije su ove godine porasle 12 odsto i najviše su doprinele rastu indeksa S&P 500 od 4,7 odsto. Prema podacima Bloomberga, Nvidia je odgovorna za oko 20 odsto ukupnog rasta indeksa.
Rast ovakvih akcija pokreću očekivanja da će se ogromna potrošnja na infrastrukturu veštačke inteligencije nastaviti, što podržava dugoročni rast kompanija kao što je Nvidia. Više jasnoće u trendovima doneće ova nedelja, kada će biti objavljeni kvartalni rezultati četiri najveća investitora u ovom segmentu, Microsofta, Amazona, Alphabeta i Mete.
Na drugom kraju sveta, u Aziji, predznaci indeksa bili su mešoviti. U Japanu je Nikkei beležio rast kako na dnevnom (+0,97 odsto) tako i na nedeljnom nivou (+2,12 odsto), kineski Hang Seng je u petak porastao 0,24 odsto, dok je na nedeljnom nivou pao za 0,70 odsto.
Crvena boja dominirala u Evropi
S druge strane, u Evropi smo pratili padove. Euro Stoxx 50 je u petak bio u minusu za petinu procentnog poena, dok je u jednoj nedelji izgubio skoro tri odsto (-2,88 odsto). Među većim indeksima izdvajamo francuski CAC 40, koji je na nedeljnom nivou pao za 3,17 odsto, britanski FTSE 100 je bio u minusu 2,70, a nemački DAX 2,32 odsto. Sva tri indeksa pala su i na dnevnom nivou, odnosno u petak. Među nemačkim akcijama izdvajamo Rheinmetall, koji je u petak bio najveći teret za indeks DAX: akcija je tog dana pala za više od šest odsto na 1.319 evra (cena u poslednjoj transakciji).
Šta se dešava sa zlatom i bitcoinom
Zlato je nedelju završilo na oko 4.710 dolara po unci, što je niže od nivoa na kojem se nalazilo veći deo prošle nedelje (iznad 4.800 dolara po unci). To je i više od 700 dolara manje od rekordne vrednosti koju je zlato dostiglo krajem januara ove godine.
Smiren, ali ipak uzlazni trend, u poslednje vreme primećuje se kod kriptovaluta. Najstarija među njima, bitcoin, od kraja marta ojačala je za oko 14 odsto. Polako ali sigurno približava se granici od 80.000 dolara po kovanici, gde je poslednji put bio krajem januara. Šta stoji iza rasta? Investitori su preko ETF-ova u bitcoin uložili oko dve milijarde dolara, dok je kompanija Strategy Michaela Saylora samo ovog meseca kupila bitcoine u vrednosti od 3,9 milijardi dolara, što je najviše ove godine.
.webp){kind=icon}
